1 Coríntios 14 – NVI-PT & NSP

Nova Versão Internacional

1 Coríntios 14:1-40

Os Dons de Profecia e de Línguas

1Sigam o caminho do amor e busquem com dedicação os dons espirituais, principalmente o dom de profecia. 2Pois quem fala em uma língua14.2 Ou outro idioma; também em todo o capítulo 14. não fala aos homens, mas a Deus. De fato, ninguém o entende; em espírito fala mistérios. 3Mas quem profetiza o faz para edificação, encorajamento e consolação dos homens. 4Quem fala em língua a si mesmo se edifica, mas quem profetiza edifica a igreja. 5Gostaria que todos vocês falassem em línguas, mas prefiro que profetizem. Quem profetiza é maior do que aquele que fala em línguas, a não ser que as interprete, para que a igreja seja edificada.

6Agora, irmãos, se eu for visitá-los e falar em línguas, em que serei útil a vocês, a não ser que leve alguma revelação, ou conhecimento, ou profecia, ou doutrina? 7Até no caso de coisas inanimadas que produzem sons, tais como a flauta ou a cítara, como alguém reconhecerá o que está sendo tocado, se os sons não forem distintos? 8Além disso, se a trombeta não emitir um som claro, quem se preparará para a batalha? 9Assim acontece com vocês. Se não proferirem palavras compreensíveis com a língua, como alguém saberá o que está sendo dito? Vocês estarão simplesmente falando ao ar. 10Sem dúvida, há diversos idiomas no mundo; todavia, nenhum deles é sem sentido. 11Portanto, se eu não entender o significado do que alguém está falando, serei estrangeiro para quem fala e ele será estrangeiro para mim. 12Assim acontece com vocês. Visto que estão ansiosos por terem dons espirituais14.12 Grego: serem zelosos dos espíritos., procurem crescer naqueles que trazem a edificação para a igreja.

13Por isso, quem fala em uma língua, ore para que a possa interpretar. 14Pois, se oro em uma língua, meu espírito ora, mas a minha mente fica infrutífera. 15Então, que farei? Orarei com o espírito, mas também orarei com o entendimento; cantarei com o espírito, mas também cantarei com o entendimento. 16Se você estiver louvando a Deus em espírito, como poderá aquele que está entre os não instruídos dizer o “Amém” à sua ação de graças, visto que não sabe o que você está dizendo? 17Pode ser que você esteja dando graças muito bem, mas o outro não é edificado.

18Dou graças a Deus por falar em línguas mais do que todos vocês. 19Todavia, na igreja prefiro falar cinco palavras compreensíveis para instruir os outros a falar dez mil palavras em uma língua.

20Irmãos, deixem de pensar como crianças. Com respeito ao mal, sejam crianças; mas, quanto ao modo de pensar, sejam adultos. 21Pois está escrito na Lei:

“Por meio de homens de outras línguas

e por meio de lábios de estrangeiros

falarei a este povo,

mas, mesmo assim, eles não me ouvirão”14.21 Is 28.11,12,

diz o Senhor.

22Portanto, as línguas são um sinal para os descrentes, e não para os que creem; a profecia, porém, é para os que creem, não para os descrentes. 23Assim, se toda a igreja se reunir e falar em línguas e alguns não instruídos ou descrentes entrarem, não dirão que vocês estão loucos? 24Mas, se entrar algum descrente ou não instruído quando todos estiverem profetizando, ele por todos será convencido de que é pecador e por todos será julgado, 25e os segredos do seu coração serão expostos. Assim, ele se prostrará, rosto em terra, e adorará a Deus, exclamando: “Deus realmente está entre vocês!”

Ordem no Culto

26Portanto, que diremos, irmãos? Quando vocês se reúnem, cada um de vocês tem um salmo, ou uma palavra de instrução, uma revelação, uma palavra em uma língua ou uma interpretação. Tudo seja feito para a edificação da igreja. 27Se, porém, alguém falar em língua, devem falar dois, no máximo três, e alguém deve interpretar. 28Se não houver intérprete, fique calado na igreja, falando consigo mesmo e com Deus.

29Tratando-se de profetas, falem dois ou três, e os outros julguem cuidadosamente o que foi dito. 30Se vier uma revelação a alguém que está sentado, cale-se o primeiro. 31Pois vocês todos podem profetizar, cada um por sua vez, de forma que todos sejam instruídos e encorajados. 32O espírito dos profetas está sujeito aos profetas. 33Pois Deus não é Deus de desordem, mas de paz.

Como em todas as congregações dos santos, 34permaneçam as mulheres em silêncio nas igrejas, pois não lhes é permitido falar; antes permaneçam em submissão, como diz a Lei. 35Se quiserem aprender alguma coisa, que perguntem a seus maridos em casa; pois é vergonhoso uma mulher falar na igreja.

36Acaso a palavra de Deus originou-se entre vocês? São vocês o único povo que ela alcançou? 37Se alguém pensa que é profeta ou espiritual, reconheça que o que estou escrevendo a vocês é mandamento do Senhor. 38Se ignorar isso, ele mesmo será ignorado.14.38 Alguns manuscritos dizem Se ele ignora isso, deixe-o ignorar.

39Portanto, meus irmãos, busquem com dedicação o profetizar e não proíbam o falar em línguas. 40Mas tudo deve ser feito com decência e ordem.

New Serbian Translation

1. Коринћанима 14:1-40

Језици и пророштво

1Тежите за љубављу, покажите ревност за духовне дарове, а посебно да пророкујете. 2Наиме, ко говори другим језиком, не говори људима, већ Богу, јер га нико не разуме, пошто он говори тајне. 3А ко пророкује, говори људима на изградњу, охрабрење и утеху. 4Ко говори другим језиком, изграђује само себе, а ко пророкује, изграђује цркву. 5Хтео бих да сви говорите другим језицима, али још више да пророкујете, јер је онај који пророкује кориснији од онога што говори другим језицима, осим ако их тумачи, да би црква могла да се изграђује.

6Ако вам ја, браћо, дођем и говорим другим језицима, какву ћете корист имати од тога, ако вам уз то не саопштим било откривење или знање, било пророштво или поуку? 7Ако неживи инструменти који дају звук, свирала или харфа, не праве разлику у тоновима, ко ће знати шта се свира? 8Или ако труба испусти нејасан звук, ко ће се спремити за бој? 9Исто тако, ако говорите другим језиком који није разумљив, ко ће знати шта је изречено? Говорићете у ветар. 10Заиста, на свету има толико језика, и сваки од њих има значење. 11Према томе, ако не знам шта језик значи, бићу странац ономе који говори, а и он ће мени бити странац. 12Исто тако и ви, пошто већ показујете ревност за духовне дарове, настојте да обилујете у оним даровима који изграђују цркву.

13Зато онај који говори другим језиком, нека се моли да може да га протумачи. 14Наиме, ако се ја молим другим језиком, мој дух се моли, али мој ум остаје без користи. 15Шта, дакле, да чиним? Молићу се духом, али молићу се и умом, певаћу хвалоспеве духом, али певаћу хвалоспеве и умом. 16Јер ако ти благосиљаш Бога Духом, како ће неупућени рећи „амин“ на твоје захваљивање, кад не зна шта говориш? 17Додуше, ти лепо захваљујеш Богу, али се други не изграђује.

18Захвалан сам Богу што говорим другим језицима више од свих вас. 19Ипак, у цркви ћу радије рећи пет разумљивих речи да се сви поуче, него десет хиљада речи другим језиком.

20Браћо, не размишљајте детињасто, али будите као мала деца која нису вична злу. У мислима, пак, будите зрели. 21У Закону је написано:

„Преко оних који говоре другим језицима,

и усана туђинаца,

говорићу овоме народу,

али ме ни онда неће послушати – говори Господ.“

22Тако други језици нису знак за вернике, него за невернике. Међутим, пророштво је за вернике, а не за невернике. 23Ако се, дакле, сва црква окупи, па сви почну да говоре другим језицима, а притом уђу неупућени или неверни, неће ли рећи да сте луди? 24Али, ако неупућени или неверник наиђе, а сви пророкују, све га кори, све га осуђује, 25тада се обелодањују тајне његовог срца. Тако ће пасти ничице и поклонити се Богу, па ће исповедити да је Бог заиста у вама.

Ред у цркви

26Шта, дакле, да чинимо, браћо? Кад се окупљате, свако има нешто: неко псалам, неко поуку, неко откривење, неко други језик, неко дар тумачења тог другог језика. Нека све буде на изградњу. 27Ако неко говори другим језиком, нека говоре двојица, највише тројица, и то редом, а један нека тумачи. 28Уколико нема тумача, нека ћути у цркви, па нека говори сам себи и Богу.

29Што се тиче пророка, нека говоре двојица или тројица, а остали нека просуђују. 30Ако се другом који ту седи нешто открије, први нека ћути. 31Сви, наиме, можете да пророкујете, један по један, да се сви поуче и охрабре. 32Пророчки духови покоравају се пророцима. 33Јер Бог није Бог нереда, него мира.

Као што је у свим црквама, 34жене треба да ћуте у цркви. Њима није дозвољено да говоре; оне треба да се покоравају, као што Закон налаже. 35А ако желе да науче нешто, нека кући питају своје мужеве, јер не приличи жени да говори у цркви.

36Или да није Божија реч од вас потекла? Или сте ви једини до којих је она дошла? 37Ако неко мисли да је пророк, или духован, треба да схвати да је ово што вам пишем заповест од Господа. 38Ко ово не схвата, остаје у незнању.

39Стога, браћо, покажите ревност за пророковање, и не браните да се говори другим језицима. 40Нека све буде прикладно и уредно.