Psalm 94
Gud som hela världens domare
1Du hämndens Gud, Herre,
du hämndens Gud, träd fram!
2Res dig, du jordens domare!
Ge de högmodiga det straff de förtjänar.
3Herre, hur länge,
hur länge ska de onda få triumfera?
4Deras tal är ett flöde av fräckheter,
alla som gör orätt förhäver sig.
5De krossar ditt folk, Herre,
de förtrycker din arvedel.
6Brutalt dödar de änkor och främlingar,
och de mördar faderlösa barn.
7”Herren ser det inte”, säger de,
”Jakobs Gud märker det inte.”
8Besinna er, ni vettlösa bland folket!
Ni dårar, när ska ni ta ert förnuft till fånga?
9Skulle han som har planterat örat inte höra?
Skulle han som har format ögat inte se?
10Skulle han som tillrättavisar folken inte straffa?
Skulle han som undervisar människan inte veta?
11Herren känner människornas tankar
och vet att de är tomhet.
12Lycklig är den som du, Herre, fostrar
och undervisar utifrån din lag,
13för att ge honom ro i onda tider,
tills de gudlösas grav har grävts.
14För Herren förkastar inte sitt folk,
han överger inte sin arvedel.
15Ty rättfärdigheten ska åter gälla i domen,
och alla som har uppriktiga hjärtan ska rätta sig efter det.
16Vem vill stå upp för mig mot de onda?
Vem vill försvara mig mot dem som gör orätt?
17Om inte Herren hade hjälpt mig,
skulle jag snart bo i tystnaden.
18När jag tänkte: ”Nu tappar jag fotfästet,”
då var din nåd mitt stöd, Herre.
19När ångesten fyller mitt sinne,
ger din tröst mig glädje.
20Skulle en korrumperad domstol ha ditt stöd,
då orätt skipas i lagens namn?
21De gör en sammansvärjning mot den rättfärdige
och dömer den oskyldige till döden.
22Herren är min borg,
min Gud är en tillflykt och en klippa för mig.
23Han låter deras orätt komma över dem själva,
han krossar dem för deras ondska,
Herren, vår Gud förgör dem.
Псалам 94
1О, Боже освете!
Севни, Господе, Боже осветниче!
2Устани, судијо земље,
па узврати бахатима истом мером.
3Докле ће зликовци, о, Господе,
докле ће зликовци да ликују?
4Брбљивци су, бахати хвалисавци
сви ти што опако раде.
5Они сатиру твој народ, Господе,
и наследство твоје тлаче.
6Убијају удовицу, дошљака
и сирочад кољу.
7И још кажу: „Господ не види,
не опажа Бог Јаковљев!“
8Размислите, ви свирепи људи! Будале!
Кад ћете се опаметити?
9Не чује ли онај што је творац уха?
Не види ли онај што је творац ока?
10Зар народе он да не кори?
Зар да не покара онај који људе знању учи?
11Господ зна да су мисли човекове безвредне.
12Благо ономе кога ти учиш, Господе,
кога поучаваш о Закону своме;
13да буде спокојан у данима патње,
док се за зликовца јама не ископа.
14Јер Господ не оставља свој народ
и наследства свога он се не одриче.
15Јер праведност се суду враћа
и следе је сва срца честита.
16Ко ће мене да заступа против зликоваца?
Ко ће против злочинаца уз мене да стане?
17Да ми Господ није био помоћ,
убрзо би душа моја у гробу ћутала.
18Када кажем – „Моја нога клеца!“ –
нек ме твоја милост окрепи, Господе!
19Када су у мени самом многобројне бриге,
утехе ми твоје разгаљују душу.
20Зар окрутни владари да ти буду савезници,
и они који крше заповести?
21Уроту праве против душе праведника,
крв невиних осуде ко криву.
22Господ ми је заклон на висини!
Мој је Бог стена уточишта!
23Он ће њима да узврати за злобу њихову,
збрисаће их због зала њихових;
збрисаће их, Господ, Бог наш.
