Josef kastas i fängelse
1Josef hade nu förts ner till Egypten. Potifar, faraos hovman och befälhavare för livgardet, en egypter, köpte honom av ismaeliterna som hade fört honom dit. 2Herren var med Josef, allt han gjorde lyckades väl. Han var i sin egyptiske husbondes hus, 3och denne förstod att Herren var med Josef och gav honom framgång i allt han företog sig. 4Han såg med välvilja på Josef och gjorde honom till sin närmaste man. Josef fick ansvar för hela hushållet och över allt som Potifar ägde. 5Från den dagen han gav Josef ansvaret för sitt hus och sin egendom, välsignade Herren egypterns hus på grund av Josef. Herren välsignade allt Potifar hade, såväl hemma som ute på markerna. 6Josef fick ansvaret för allt hans husbonde ägde. Det enda Potifar själv behövde bry sig om var vad han skulle äta.
Josef var välbyggd och såg bra ut. 7Efter en tid började Potifars hustru göra närmanden mot honom och föreslog att han skulle ligga med henne.
8Josef vägrade och svarade: ”Min husbonde bekymrar sig inte för någonting i sitt hus utan har lämnat allt han äger i min vård. 9Själv har han inte mer makt här än vad jag har. Han har inte undanhållit mig annat än dig, eftersom du är hans hustru. Hur skulle jag kunna göra något så ont som detta och synda mot Gud?”
10Men hon fortsatte med sina förslag dag efter dag. Josef vägrade dock att lyssna till henne och ville varken ligga med henne eller ens vara nära henne.
11En dag när han gick in i huset för att sköta sina sysslor, var ingen annan inne. 12Då kom hon och grep tag i hans kläder och krävde att han skulle ligga med henne. Men han lämnade sin mantel i hennes hand och flydde ut. 13När hon såg att han lämnade sin mantel och flydde, 14ropade hon på husfolket och sa till dem:
”Se här! Han har tagit hit den där hebreiske slaven som bara vill roa sig med oss. Han kom och ville ligga med mig, men jag skrek högt, 15och när han hörde mitt skrik, lämnade han sin mantel och sprang ut.”
16Hon behöll hans mantel och när hans husbonde kom hem på kvällen, 17berättade hon samma sak också för honom: ”Den där hebreiske slaven, som du har tagit hit, kom och ville roa sig med mig, 18men jag ropade och skrek. Då lämnade han sin mantel och flydde.”
19När husbonden hörde hustruns berättelse om hur hans slav hade uppfört sig mot henne, blev han rasande. 20Husbonden grep Josef och spärrade in honom i det fängelse där kungen hade sina fångar. Så satt alltså Josef nu i fängelse. 21Men Herren var med Josef också där och var god emot honom. Han gjorde fängelsechefen så välvilligt inställd mot Josef 22att han gav Josef ansvaret för alla de andra fångarna liksom ansvaret för allt som gjordes där.
23Fängelsechefen behövde inte bekymra sig över något av det som Josef tog hand om, för Herren var med honom och allt han gjorde lyckades väl.
Јосиф и Петефријева жена
1Јосифа су довели у Египат, где га је од Исмаиљаца, који су га тамо одвели, купио Египћанин Петефрије, фараонов дворанин и заповедник његове телесне страже.
2Али Господ је био с Јосифом, те му је све полазило за руком. Зато је живео у дому свога господара Египћанина. 3Његов господар је видео да је Господ с Јосифом и да му Господ даје успех у свему што ради. 4Тако је Јосиф задобио његову наклоност, па га је поставио за управитеља свога дома и поверио му сву своју имовину. 5Од како га је поставио за надгледника свога дома и све своје имовине, Господ је због Јосифа благословио Египћанинов дом. Господњи благослов је био над свим што је Петефрије имао у кући и на пољу. 6Тако је све што је имао препустио Јосифовој бризи, тако да није бринуо ни за шта, осим за храну коју је јео.
А Јосиф је био стасит и наочит младић. 7После неког времена, жена његовог господара баци око на Јосифа, па му рече: „Лези са мном!“
8Али он то одби и рече жени свога господара: „Види, од како сам ја овде, мој се господар не брине ни о чему у кући, него је све препустио мени. 9Он у овој кући нема више власти од мене; ништа ми није ускратио осим тебе, јер си његова жена. Па како бих могао да учиним тако велико зло и згрешим против Бога?“ 10Тако је наговарала Јосифа из дана у дан, али он није пристајао ни да легне с њом ни да буде близу ње.
11Једног дана Јосиф уђе у кућу да ради свој посао. У кући није било никога од слугу. 12Она тада зграби његов огртач и рече му: „Лези са мном!“ Но, Јосиф остави огртач у њеној руци, те побегне изјуривши напоље.
13Кад је видела да је оставио огртач у њеној руци и да је изјурио из куће, 14она позва слуге и рече им: „Гледајте! Јеврејина нам је довео да нас исмева. Дошао је ту да легне са мном, али сам ја почела да вичем из свег гласа. 15Кад је чуо да сам повисила глас и почела да вичем, оставио је свој огртач код мене и побегао напоље.“
16Његов огртач је држала уз себе док се његов господар није вратио кући. 17Онда је и њему испричала исту причу: „Онај роб Јеврејин кога си нам довео, дошао је к мени да ме исмева. 18Али кад сам повисила глас и почела да вичем, он је оставио свој огртач код мене и побегао напоље.“
19Кад је његов господар чуо причу своје жене, која му је рекла: „Ето, тако је са мном поступио твој роб“, разгневио се. 20Тада господар зграби Јосифа и баци га у тамницу, тамо где су били затворени царски затвореници.
Јосиф је остао у тамници. 21Ипак, Господ је био с њим и смиловао му се, учинивши да Јосиф стекне наклоност управитеља тамнице. 22Управитељ тамнице је поверио Јосифу управу над свим затвореницима који су били у тамници. 23Управитељ тамнице није надгледао ништа што је поверио Јосифу, јер је с овим био Господ који му је давао успех у свему што би предузео.
