Adevăratul post
1„Strigă tare, nu te opri!
Înalță‑ți glasul precum o trâmbiță1 Vezi nota de la 18:3.!
Fă‑le cunoscută celor din poporul Meu fărădelegea
și celor din Casa lui Iacov păcatele lor!
2Zi de zi ei Mă caută
și par să‑și găsească plăcerea în cunoașterea căilor Mele,
ca un neam care ar practica dreptatea
și n‑ar fi părăsit judecata Dumnezeului lor.
Îmi cer judecăți drepte
și par să‑și găsească plăcerea în apropierea de Dumnezeu.
3«De ce când postim Tu nu vezi?
De ce când ne smerim Tu nu iei seama?»
Iată, în ziua postului vostru umblați după propriile plăceri
și vă asupriți toți lucrătorii.
4Iată, atunci când postiți vă certați, vă luptați
și loviți răutăcios cu pumnul.
Postind cum faceți voi azi,
nu vă veți face vocea auzită în înălțimi.
5Oare așa arată postul care‑Mi este plăcut –
o zi în care omul să se smerească pe sine,
să‑și plece capul ca o trestie
și să se culce în sac și cenușă?
Aceasta numești tu post
și zi plăcută Domnului?
6Iată postul care‑Mi este plăcut:
să dezlegi lanțurile răutății,
să desfaci legăturile jugului,
să‑i eliberezi pe cei asupriți
și să zdrobești orice jug,
7să‑ți împarți pâinea cu cel flămând,
să le oferi săracilor fără casă un adăpost,
iar când vezi un om gol, să‑l acoperi
și să nu te ascunzi de cel ce este rudă cu tine.7 Lit.: de propria‑ți carne.
8Atunci lumina ta va răsări ca zorii
și vindecarea ta va apărea repede;
atunci dreptatea8 Sau: Cel care îți face dreptate. ta va merge înaintea ta,
iar slava Domnului îți va fi ariergarda.
9Atunci vei chema, iar Domnul va răspunde;
vei striga după ajutor, iar El va spune: «Iată‑Mă!»
Dacă vei îndepărta din mijlocul tău jugul asupririi,
arătarea cu degetul și vorbirea nelegiuită,
10dacă te vei lipsi pe tine în folosul celui flămând
și dacă vei sătura nevoile celui sărman,
atunci lumina ta va răsări în întuneric,
iar bezna ta va fi ca amiaza.
11Domnul te va călăuzi întotdeauna,
îți va sătura sufletul chiar în locuri uscate
și‑ți va întări oasele.
Vei fi ca o grădină bine udată
și ca un izvor de apă,
ale cărui ape nu seacă niciodată.
12Ai tăi îți vor rezidi vechile ruine
și vei ridica din nou temeliile generațiilor străbune.
Vei fi numit: «Cel ce repară spărtura zidului»,
«Cel ce restaurează cărările pentru a fi locuite».
13Dacă îți vei opri piciorul de la a pângări Sabatul
și de la a‑ți satisface propriile plăceri în ziua Mea sfântă,
dacă Sabatul va fi o desfătare pentru tine
și ziua sfântă a Domnului – o zi onorată,
dacă o vei cinsti prin a nu merge pe calea ta,
prin a nu face ceea ce‑ți place
și prin a nu vorbi lucruri fără folos,
14atunci te vei bucura în Domnul,
te voi face să străbați călare înălțimile țării
și te voi hrăni cu moștenirea părintelui tău Iacov“,
căci gura Domnului a vorbit.
Беседа о посту
1Вичи колико те грло носи!
Немој се устезати.
Слично рогу глас свој подигни,
и народу мом злочине његове објави,
и дому Јаковљевом грехе његове.
2А мене дан за даном траже
и познавању путева мојих жуде,
као пук што делује по правди
и пресуде Бога свога не занемарује.
Ишту од мене праведност на суду,
за близином Божијом жуде.
3’Зашто смо постили,
кад ти не видиш?
Зашто смо мучили душу своју,
а ти не знаш?’
Гле, у дан поста вашега ви згрћете како вам се хоће,
а све ваше раднике тлачите.
4Гле, ви постите да бисте се препирали и наметали,
да бисте злехудога песницом ударали.
Немојте као данас постити,
онда ће се на висинама чути глас ваш.
5Зар је такав пост што сам га изабрао,
дан кад мучи човек душу своју,
да се главом својом савија ничице као рогоз,
и кострет и пепео проспе под себе?
Зар ћеш то постом звати
и даном што је Господу по вољи?
6Није ли ово пост што сам га изабрао:
одрешити везе над злехудим,
развезати у јарам свезане,
дати слободу потрвенима,
и сваки јарам да буде изломљен?
7Није ли да уделиш хлеб свој гладноме,
да у дом доведеш бескућника,
кад видиш гола да га оденеш,
и од родбине своје да се не кријеш?
8Тада ће као зора сијати светлост твоја
и здравље ће твоје брзо бујати,
и правда ће твоја испред тебе ићи,
а слава Господња ће те пратити.
9Кад повичеш, Господ ће одговорити;
завапићеш, а он ће рећи: ’Ево ме!’
Ако из своје средине уклониш јарам,
прст претећи и беседу преступничку,
10и због гладног се узбуди твоја душа,
и наситиш душу намучену;
тада ће се светлост твоја подићи у тами,
и тамнина твоја биће као подне.
11И Господ ће те водити без престанка,
и по сухим тлима наситиће ти душу,
и кости ће твоје гипкијима учинити;
и бићеш као врт заливан
и као студенац чије воде усахнути неће.
12И вековне развалине саградиће за себе,
утемељене од колена до колена,
а тебе ће звати ’Онај који пукотине зазиђује’,
’Обновитељ друмова према насељима.’
Запис о суботи
13Ако одвратиш своју ногу од суботе,
да у свети дан мој не радиш што се теби свиђа,
и да суботу назовеш милином,
светињу Господњу прослављеном,
а славу његову одвојеном од послова,
да на својим путевима
не обављаш што ти се прохте,
и да не говориш непромишљене речи;
14тада ће ти омилити оно што је Господње,
пројахаћеш са мном по узвишицама на земљи,
па ћу те хранити оним што си наследио
од Јакова, претка твојега –
јер су то казала уста Господња.“