Iov 7 – NTLR & NSP

Nouă Traducere În Limba Română

Iov 7:1-21

1Oare nu are omul o viață plină de trudă1 Vezi Is. 40:2. Termenul ebraic se poate referi și la greutatea serviciului militar. pe pământ?

Oare nu sunt zilele lui ca ale unui zilier1 Sau: mercenar.?

2Ca un rob care tânjește după umbră

sau ca un zilier care își așteaptă plata,

3așa am avut și eu parte de luni de deșertăciune

și nopți de necaz mi s‑au dat.

4Când mă culc, mă întreb: «Când mă voi trezi?»

Dar noaptea e așa de lungă și mă frământ până în zori.

5Carnea îmi este acoperită de viermi și de coji pământii;

pielea îmi crapă și supurează.

6Zilele mele sunt mai iuți decât suveica țesătorului

și se sfârșesc fără speranță.

7Adu‑Ți aminte, Dumnezeule, că viața mi‑e doar o suflare!

Ochii mei nu vor mai vedea binele.

8Ochiul care mă privește nu mă va mai vedea;

ochii Tăi vor fi asupra mea, dar eu nu voi mai fi.

9Ca norul care se risipește și trece,

tot așa cel ce se coboară în Locuința Morților9 Ebr.: Șeol [peste tot în carte]. nu se va mai ridica.

10Nu se va mai întoarce la casa lui

și nu‑și va mai cunoaște locul.

11De aceea eu nu voi tăcea,

ci, în necazul duhului meu, voi vorbi,

în amărăciunea sufletului meu, mă voi plânge!

12Sunt eu Marea sau un monstru al mării,

de ai pus o strajă în jurul meu?

13Când zic: «Patul meu mă va mângâia

și așternutul îmi va alina plângerea!»,

14atunci Tu mă înspăimânți cu vise

și mă îngrozești cu vedenii.

15Așa că aș alege mai bine sugrumarea,

mai bine moartea, decât aceste oase.

16Le disprețuiesc…! Nu voi trăi în veci!

Lasă‑mă, căci doar o suflare îmi sunt zilele!

17Ce este omul, ca să‑l apreciezi

și să‑ți îndrepți inima spre el,

18să‑l cercetezi în fiecare dimineață

și să‑l încerci în orice clipă?

19Nu vei înceta oare să te mai uiți la mine

și să mă lași astfel singur, măcar până‑mi înghit saliva?

20Dacă am păcătuit, ce Ți‑am făcut Ție,

Veghetor al oamenilor?

De ce m‑ai luat drept țintă?

Am devenit o povară pentru Tine?

21De ce nu‑mi ierți fărădelegea

și nu‑mi dai la o parte nelegiuirea?

Căci acum mă voi culca în țărână,

mă vei căuta, dar nu voi mai fi.“

New Serbian Translation

Књига о Јову 7:1-21

1Не кулучи ли људски род на земљи

и нису ли му дани као дани најамникови?

2Као слуга што уздише за хладом

и као најамник што чезне за надницом својом,

3тако су и мени додељени месеци бесмисла,

тегобне су ми ноћи одређене.

4Ако легнем, кажем: ’Кад ћу да устанем?’

Одужи се ноћ, додија ми

и преврћем се до зоре.

5Тело ми се у црве и скорено блато обукло,

кожа ми је крастава и гнојна.

6Дани моји прохујаше брже него ткање на разбоју,

до краја се одмотала нада.

7Присети се да ми је живот дашак,

да ми очи више неће гледати добра!

8Више ме неће гледати око које ме је гледало.

Твоје ће ме очи потражити

али мене више бити неће.

9Као што се облак расплине, нестане,

тако се не диже онај што у Свет мртвих7,9 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих. сиђе;

10не враћа се више кући својој,

завичај га његов више не познаје.

11Тако ни ја нећу више да затварам уста своја.

Завапићу у тескоби духа свога,

јадаћу се у чемеру душе своје.

12Шта сам ја то – море или морска неман –

да си стражу око мене поставио?!

13Јер кад кажем: ’Постеља ће моја да утеши мене,

мој ће лежај да олакша жалопојке моје’,

14ти сновима тад ме плашиш,

престрављујеш виђењима;

15па су ми и вешала дража

и смрт више него живот.

16Смучило ми се!

Па нећу ја довека да живим!

Прођи ме се, јер су дашак дани моји!

17Па шта је човек да га тако уздижеш,

да ти је за срце прирастао;

18да се бавиш њиме из јутра у јутро,

да га сваког трена искушаваш?

19Докле?! Нећеш ли да скренеш свој поглед са мене?

Нећеш ли ме пустити насамо, док пљувачку ја своју прогутам?

20Све и да сам сагрешио,

шта сам теби учинио, о, чувару људи?!

Зашто си ме себи ко мету ставио,

па сам ти постао терет?

21Што ми не би преступ опростио

и кривицу моју мимоишао?

Јер, ја ћу лећи у прашину,

па кад ме потражиш –

мене више бити неће.“