Regina din Șeba îl vizitează pe Solomon
(2 Cron. 9:1-12)
1Când regina din Șeba a auzit despre faima lui Solomon datorată Numelui Domnului, a venit ca să‑l pună la încercare prin întrebări grele. 2Ea a sosit la Ierusalim însoțită de o caravană foarte numeroasă, având cu ea cămile încărcate cu mirodenii, foarte mult aur și pietre prețioase. Ea a venit la Solomon și i‑a vorbit despre tot ce avea pe inimă. 3Solomon i‑a răspuns la toate întrebările; nu a fost nimic prea greu pe care regele să nu fi știut să i‑l clarifice. 4Când regina din Șeba a văzut toată înțelepciunea lui Solomon, palatul pe care‑l zidise, 5mâncarea de la masa lui, locuința slujitorilor săi, slujirea servitorilor săi, veșmintele acestora, paharnicii lui și arderile lui de tot, pe care le aducea la Casa Domnului,5 Sau: și scările pe care el urca la Casa Domnului i s‑a tăiat răsuflarea.
6Apoi i‑a zis regelui: „Așadar, este adevărat ce am auzit în țara mea despre faptele tale și despre înțelepciunea ta! 7Dar nu am crezut aceste lucruri până când nu am venit și până nu le‑am văzut cu ochii mei. Iată însă că nu mi s‑a spus nici măcar pe jumătate! Tu ai mai multă înțelepciune și bogăție decât se spune în zvonul pe care l‑am auzit. 8Ferice de oamenii tăi, ferice de acești slujitori ai tăi care stau mereu înaintea ta și care aud înțelepciunea ta! 9Binecuvântat să fie Domnul, Dumnezeul tău, Care Și‑a găsit plăcerea în tine, punându‑te pe tronul lui Israel. Domnul îl iubește pe vecie pe Israel! El te‑a pus rege ca să faci judecată și dreptate.“
10Și ea i‑a dăruit regelui o sută douăzeci de talanți10 Aproximativ 3,6 t. de aur, o mare cantitate de mirodenii, precum și pietre prețioase. Niciodată n‑au mai fost aduse așa de multe mirodenii ca acelea pe care regina din Șeba i le‑a dăruit regelui Solomon. 11(Corăbiile lui Hiram, care au adus aur din Ofir, au mai adus din Ofir și mari cantități de lemn de almug11-12 Sau: algum, specie de ienupăr, cu lemn plăcut mirositor. și pietre prețioase. 12Din lemnul de almug, regele a făcut trepte pentru Casa Domnului și pentru palatul regelui, lire și harfe pentru cântăreți. Niciodată n‑a mai fost adus lemn de almug și nici n‑a mai fost văzut de atunci.) 13Regele Solomon i‑a dat reginei din Șeba tot ce ea a dorit și a cerut, pe lângă ceea ce regele Solomon i‑a dăruit din generozitate. După aceea, ea a plecat și s‑a întors în țara sa împreună cu slujitorii săi.
Pericolele gloriei lui Solomon: condamnarea lui Solomon
(2 Cron. 1:14-17; 9:13-28)
14Cantitatea de aur care intra anual în vistieria lui Solomon era de șase sute șaizeci și șase de talanți14 Peste 20 t. de aur, 15în afară de cel care venea de la negustori și din negoțul comercianților, de la toți regii Arabiei și de la guvernatorii țării.
16Regele Solomon a făcut două sute de scuturi mari din aur bătut, pentru fiecare scut folosind câte șase sute de șecheli16 Aproximativ 7 kg; unitatea de măsură nu este dată în TM, putând fi vorba și despre șase sute de beka, echivalentul a aproximativ 3,5 kg. de aur, 17și trei sute de scuturi mici din aur bătut, pentru fiecare dintre aceste scuturi folosind câte trei mine17 Aproximativ 1,8 kg. de aur. Regele le‑a pus în Palatul Pădurii Libanului.
18Regele a mai făcut și un tron mare din fildeș și l‑a poleit cu aur curat. 19Tronul avea șase trepte, iar partea de sus era rotundă în spate. De fiecare parte a tronului era câte o rezemătoare, iar lângă fiecare rezemătoare era așezat câte un leu. 20Alți doisprezece lei erau așezați de‑o parte și de alta a celor șase trepte. Așa ceva nu se mai făcuse pentru niciun regat. 21Toate vasele de băut ale regelui Solomon erau din aur și toate vasele din Palatul Pădurii Libanului erau din aur curat. Niciunul nu era din argint; acesta era considerat fără valoare în zilele lui Solomon. 22Căci regele avea pe mare corăbii de Tarșiș22 Sau: corăbii de negoț; Tarșiș era probabil cea mai îndepărtată colonie feniciană în acea vreme, situată în Spania ori Sardinia. De aceea, o „corabie de Tarșiș“ era una solidă, în stare să transporte marfă la distanțe mari. care navigau împreună cu corăbiile lui Hiram și o dată la trei ani aduceau aur, argint, fildeș, maimuțe și păuni.
23Regele Solomon i‑a întrecut în bogăție și în înțelepciune pe toți regii pământului. 24Toată lumea căuta să‑l vadă pe Solomon, ca să‑i asculte înțelepciunea pe care Dumnezeu o pusese în inima lui. 25An de an, fiecare dintre cei care veneau își aducea darul: vase de argint și de aur, haine, arme, mirodenii, cai și catâri.
26Solomon a adunat care și cai; avea o mie patru sute de care și douăsprezece mii de cai26 Sau: călăreți., pe care îi ținea în cetățile pentru care, precum și împreună cu el, la Ierusalim. 27Regele a făcut ca argintul să fie, în Ierusalim, la fel de obișnuit precum pietrele, iar cedrii la fel de numeroși precum sicomorii de pe zona deluroasă27 Sau: din Șefela, zona cu dealuri joase, piemontană, situată între centrul muntos al Canaanului și țărmul Mediteranei.. 28Caii lui Solomon erau aduși din Egipt28-29 Sau: din Muzur sau Musri, în Capadocia (Asia Mică). și din Kue28 Probabil Cilicia, în Asia Mică.; negustorii regelui îi cumpărau din Kue pe un preț stabilit. 29Un car era cumpărat din Egipt cu șase sute de șecheli29 Sau: sicli, greutate de bază, comună la toate popoarele semite antice; existau mai multe tipuri de șechel: regal (2 Sam. 14:26; aproximativ 13 gr), obișnuit (aproximativ 12 gr) și cel al Lăcașului (aproximativ 10 gr); greutatea șechelului a variat în diferite vremuri și în diferite zone; aproximativ 7 kg. de argint, iar un cal cu o sută cincizeci de șecheli29 Aproximativ 2 kg.. Tot astfel, prin mâna lor, se aduceau cai și care pentru toți regii hitiților și pentru regii Aramului.
Посета царице од Саве
1Глас о Соломоновој слави ради имена Господњег, дошао је до царице од Саве, па је дошла да га искуша загонеткама. 2Дошла је у Јерусалим са веома великом пратњом, с камилама које су носиле балзам, и веома много злата и драгог камења. Дошавши к Соломону, рекла му је све што јој је било на уму. 3Соломон јој је одговорио на сва питања; цару ништа није било непознато, ништа што није могао да јој одговори. 4Кад је царица од Саве видела сву Соломонову мудрост и двор који је саградио, 5храну за његовим столом, одаје његових дворана, дворење његове послуге и њихову одећу, његове пехарнике, и његове жртве свеспалнице које је принео у Дому Господњем, остала је без даха.
6Тада је рекла цару: „Истинит је глас који сам чула у својој земљи о твојим делима и мудрости, 7али нисам хтела да верујем гласовима док нисам дошла и видела својим очима. Ето, ни пола ми није речено; твоја мудрост и богатство превазилазе глас који сам чула. 8Благо твојим женама и благо овим твојим слугама што увек стоје пред тобом и слушају твоју мудрост! 9Благословен да је Господ, Бог твој, коме си по вољи, и који те је поставио на престо Израиљев! Због своје вечне љубави према Израиљу, Господ те је учинио царем, да делиш правду и праведност.“
10Затим је дала цару стотину двадесет таланата10,10 Око 34 kg. злата, веома много балзама и драгог камења. И никада више није дошло толико таквог балзама колико је царица од Саве дала цару Соломону.
11Уз то су Хирамове лађе, које су доносиле злато из Офира, донеле из Офира веома велику количину алмуговог дрвета10,11 Не зна се тачно о каквом дрвету се ради. Неки стручњаци мисле да је реч о сандаловом дрвету. и драгог камења. 12Цар је од алмуговог дрвета направио потпорне стубове за Господњи Дом и за царев двор, и лире и харфе за свираче. Таквог алмуговог дрвета није више дошло, нити се видело до дана данашњег.
13Цар Соломон је дао царици од Саве све што је пожелела и тражила, осим онога што јој је даровао од свог царског обиља. Затим се са својим слугама вратила у своју земљу.
14Тежина злата, које је долазило Соломону сваке године, износила је шест стотина шездесет шест таланата10,14 Преко 20 t., 15поред онога што је долазило од путујућих трговаца и препродаваца, и од свих арапских царева и управитеља земље.
16Цар Соломон је начинио две стотине великих штитова од кованог злата – шест стотина шекела10,16 Око 7 kg. злата по једном штиту, 17и три стотине малих штитова од кованог злата – три мине10,17 Мало више од 1,5 kg. злата по једном штиту. Цар их је ставио у кућу Ливанске шуме.
18Цар је направио и велики престо од слонове кости и опточио га чистим златом. 19Престо је имао шест степеника. Врх престола је био заобљен са задње стране, а са сваке стране седишта биле су ручице поред којих су стајала два лава. 20Дванаест лавова је стајало на шест степеника с једне и с друге стране. Такав никада није био направљен ни у једном царству. 21Све чаше из којих је цар Соломон пио биле су од злата, а и све посуде из куће Ливанске шуме су биле од чистог злата; у Соломоново време сребру се није давала велика вредност. 22Наиме, цар је имао тарсиске лађе, заједно са Хирамовим лађама. Једном у три године, тарсиске лађе су долазиле и доносиле злато, сребро, слонову кост, мајмуне и пауне.
23Тако је цар Соломон надмашио све земаљске цареве у богатству и мудрости. 24Сав је свет тражио пријем код Соломона, да чују његову мудрост, коју му је Бог ставио у срце. 25Сваки од њих је доносио дар: предмете од сребра и злата, одећу, оружје, балзам, коње и мазге, годину за годином.
26Соломон је накупио бојна кола и коње. Имао је хиљаду четири стотине бојних кола и дванаест хиљада коња, које је разместио по градовима за бојна кола, и код цара у Јерусалиму. 27Цар је учинио да сребра у Јерусалиму буде као камења, а кедровог дрвета много као дивљих смокава у равници. 28Соломон је увозио коње из Египта10,28 Неки преводе са Мусри, уместо јеврејски Мицраим, то јест Мисир, како је Даничић превео, односно Египат. Мусри и Куа су били градови у Малој Азији, и били су средишта за одгој коња у Соломоново време. и Куе. Цареви трговци су их куповали у Куи по одређеној цени. 29Бојна кола која су долазила из Египта коштала су шест стотина сребрних шекела, а коњ стотину педесет. Тако су преко царевих трговаца снабдевали све хетитске и арамејске цареве.