1 Cronici 21 – NTLR & NSP

Nouă Traducere În Limba Română

1 Cronici 21:1-30

David numără poporul

(2 Sam. 24:1-17)

1Satan1 Sau: Vrăjmașul; sau: Un vrăjmaș, cu referire fie la diavol, fie la o amenințare externă care l‑a determinat pe David să facă numărătoarea poporului. s‑a ridicat împotriva lui Israel și l‑a stârnit pe David să numere poporul din Israel.

2David le‑a zis lui Ioab și conducătorilor oștirii:

– Mergeți și numărați poporul din Israel, de la Beer-Șeba până la Dan2 Sau: de la un capăt la celălalt, Dan marcând extremitatea nordică a Israelului, iar Beer-Șeba pe cea sudică., și aduceți‑mi un răspuns, ca să știu la cât se ridică numărul lor.

3Dar Ioab i‑a zis:

– Domnul să înmulțească poporul Său de o sută de ori mai mult! O, rege, stăpânul meu, oare nu suntem toți robii stăpânului meu? De ce stăpânul meu cere lucrul acesta? De ce să aduci vină asupra lui Israel?

4Însă porunca regelui dată lui Ioab a rămas de neclintit. Prin urmare, Ioab a plecat și a călătorit prin tot Israelul. Apoi s‑a întors la Ierusalim. 5Ioab i‑a dat lui David rezultatul5 Lit.: numărul. de la numărătoarea poporului: în tot Israelul erau un milion o sută de mii de bărbați în stare să meargă la război, iar în Iuda – patru sute șaptezeci de mii de bărbați în stare să meargă la război. 6Pe cei din Levi și Beniamin nu i‑a numărat între aceștia, căci porunca regelui a fost disprețuită de Ioab. 7Lucrul aceasta a fost rău în ochii lui Dumnezeu, astfel că El l‑a lovit pe Israel.

8David I‑a zis lui Dumnezeu: „Am săvârșit un mare păcat prin ceea ce am făcut.8 Vezi Ex. 30:12-13. Însă acum îndepărtează, Te rog, nelegiuirea robului Tău, căci m‑am purtat întru totul ca un nebun.“

9Domnul i‑a vorbit lui Gad, văzătorul lui David, zicând: 10„Du‑te și spune‑i lui David: «Așa vorbește Domnul: îți pun înainte trei nenorociri. Alege una dintre ele și‑ți voi face întocmai.»“

11Gad a venit la David și i‑a zis:

– Așa vorbește Domnul: „Ce alegi? 12Trei ani de foamete, trei luni în timpul cărora să fii spulberat dinaintea vrăjmașilor tăi și atins de sabia dușmanilor tăi, sau trei zile în timpul cărora sabia Domnului și molima să fie în țară, iar Îngerul Domnului să aducă distrugere în tot teritoriul lui Israel?“ Vezi acum ce trebuie să răspund Celui Ce m‑a trimis!

13David i‑a zis lui Gad:

– Sunt într‑o mare strâmtorare. Mai bine să cad în mâna Domnului, căci mila Lui este nemărginită; dar să nu cad în mâinile oamenilor!

14Domnul a trimis molima în Israel, și astfel au murit șaptezeci de mii de oameni din Israel. 15Dumnezeu a trimis Îngerul la Ierusalim ca să‑l distrugă. În timp ce îl distrugea, Domnul S‑a uitat, I‑a părut rău pentru acel dezastru și I‑a zis Îngerului Care distrugea: „Destul! Retrage‑Ți mâna!“ Îngerul Domnului Se afla lângă aria iebusitului Ornan15, 18-28 O variantă a lui Aravna..

16David și‑a ridicat ochii și L‑a văzut pe Îngerul Domnului stând între pământ și cer și având în mână sabia scoasă, îndreptată împotriva Ierusalimului. Atunci David și bătrânii, acoperiți cu saci, s‑au aruncat cu fața la pământ. 17Și David I‑a zis lui Dumnezeu: „Oare n‑am poruncit eu să fie numărat poporul? Eu sunt cel care a păcătuit și a făcut rău! Dar oile acestea, ce au făcut oare? Te rog, Doamne, Dumnezeul meu, lasă mâna Ta să fie numai împotriva mea și împotriva familiei mele, dar nu lăsa poporul Tău pradă urgiei!“

David zidește un altar

(2 Sam. 24:18-25)

18Îngerul Domnului i‑a zis lui Gad să‑i spună lui David să se suie și să ridice Domnului un altar pe aria iebusitului Ornan. 19David s‑a suit acolo, după cuvântul pe care Gad l‑a rostit în Numele Domnului.

20În timp ce treiera grâul, Ornan s‑a întors și a văzut Îngerul; cei patru fii ai lui, care erau cu el, s‑au ascuns. 21Când David a ajuns la Ornan, Ornan s‑a uitat și l‑a văzut pe David. El a ieșit din arie și s‑a plecat cu fața la pământ înaintea lui David.

22David i‑a zis lui Ornan:

– Dă‑mi locul ariei ca să zidesc pe el un altar Domnului; dă‑mi‑l la prețul lui deplin în argint. Astfel, urgia care s‑a abătut asupra poporului va fi oprită.

23Ornan i‑a zis lui David:

– Ia‑l! Stăpânul meu, regele, să facă ceea ce crede că este bine23 Lit.: ce este bine în ochii lui.! Iată, dau și boii pentru arderi‑de‑tot, iar uneltele de treierat vor fi pentru lemne. De asemenea, grâul va fi pentru darul de mâncare. Dau totul!

24Însă regele David i‑a zis lui Ornan:

– Nu, ci trebuie să‑l cumpăr la prețul lui deplin în argint, căci nu voi oferi Domnului ce este al tău și nu voi aduce o ardere‑de‑tot care să nu mă coste nimic.

25Astfel, David i‑a plătit lui Ornan pentru acel loc șase sute de șecheli25 Aproximativ 7 kg. de aur. 26David a zidit acolo un altar Domnului și I‑a adus arderi‑de‑tot și jertfe de pace26 Vezi nota de la 16:1.. L‑a chemat pe Domnul, și El i‑a răspuns cu foc din ceruri pe altarul arderii‑de‑tot.

27Apoi Domnul i‑a vorbit Îngerului și Acesta Și‑a pus sabia în teacă. 28De atunci, de când David a văzut că Domnul i‑a răspuns în aria iebusitului Ornan, a adus jertfe acolo. 29Tabernaculul Domnului, pe care Moise îl făcuse în pustie, și altarul arderilor‑de‑tot se aflau, în perioada aceea, pe înălțimea de la Ghivon. 30David nu putea să meargă înaintea acestuia ca să‑L caute pe Dumnezeu, pentru că îl înspăimântase sabia Îngerului Domnului.

New Serbian Translation

1. Књига дневника 21:1-30

Попис и помор

1Међутим, устао је Сатана против Израиља; он је подстакао Давида да изброји Израиљ. 2Давид рече Јоаву и кнезовима народним: „Идите и попишите Израиљ од Вир-Савеје до Дана, па ми јавите, да знам колико их је.“

3Јоав рече цару: „Нека Господ, Бог твој, умножи народ стопут више. Ипак, господару мој царе, нису ли сви они твоји поданици? Зашто мој господар цар тражи ово? Зашто да навуче грех на Израиљ?“

4Ипак царева реч је била јача од Јоава. Тако је Јоав отишао, прошао кроз сав Израиљ и вратио се у Јерусалим. 5Тада је Јоав известио Давида о броју пописаног народа; свег Израиља је било милион и стотину хиљада људи спремних да се лате мача, а Јудејаца је било четири стотине седамдесет хиљада људи вичних мачу.

6Међутим, Јоав није уврстио Левијево и Венијаминово племе, јер му је царева наредба била мрска. 7То је било зло у очима Господњим, па је ударио Израиљ.

8Тада је Давид рекао Богу: „Тешко сам згрешио због тога што сам учинио ову ствар. А сад, опрости кривицу своме слузи, јер сам учинио велику лудост.“

9Господ рече Гаду, Давидовом видеоцу: 10„Иди и реци Давиду: ’Говори Господ: нудим ти три ствари; изабери једну од њих, а ја ћу то довести на тебе.’“

11Гад дође Давиду и рече му: „Говори Господ: ’Изабери: 12хоћеш ли да на тебе дођу три године глади, или да три месеца трпиш пораз од твојих душмана и да те сустиже мач твојих непријатеља, или да три дана Господњи мач, помор, хара по земљи, те да Анђео Господњи пустоши све крајеве Израиља? Размисли и одлучи какав одговор да донесем ономе који ме је послао.’“

13Давид одговори Гаду: „На великој сам муци… Нека паднем у руке Господње, јер је велико његово милосрђе; само да не паднем у људске руке.“

14Тада је Господ послао помор на Израиљ, и умрло је седамдесет хиљада људи у Израиљу. 15Бог је послао Анђела на Јерусалим да га уништи, али баш кад је требало да га уништи, Господ је погледао и одустао од невоље. Тада је рекао Анђелу који је усмрћивао народ: „Доста је! Повуци своју руку!“ А Анђео Господњи је стајао код гумна Орне Јевусејца.

16Кад је Давид подигао свој поглед, угледао је Анђела Господњег како стоји између земље и неба са исуканим мачем у руци, која је била испружена над Јерусалимом. Тада су Давид и старешине пали ничице обучени у кострет.

17Давид рече Богу: „Нисам ли ја заповедио да се изброји народ? Ја сам згрешио и учинио ово опако дело; али ово стадо, шта су они учинили? О, Господе, Боже мој, нека твоја рука падне на мене и на дом мога оца; само да твој народ не буде поморен!“

Давид подиже жртвеник

18Тада је Анђео Господњи послао Гада да каже Давиду да оде и подигне Господу жртвеник на гумну Орне Јевусејца. 19Давид оде и учини по Гадовој речи, коју је рекао у име Господње.

20Док је Орна вршио пшеницу, окренуо се и угледао Анђела. Његова четири сина су се сакрила. 21А Давид је отишао к Орни. Кад је Орна погледао, видео је Давида, па је изашао са гумна и поклонио се Давиду лицем до земље.

22Давид рече Орни: „Дај ми ово место, гумно, да на њему подигнем жртвеник Господу. Продај ми га по пуној цени, да се заустави овa пошаст над народом.“

23Орна одговори Давиду: „Узми, па нека мој господар учини што му је по вољи. Ево, ја ћу дати волове за жртву свеспалницу, млат за дрва и пшеницу за житну жртву; све ћу то дати.“

24Цар рече Орни: „Не, него ћу их купити по пуној цени. Нећу принети Господу нешто што припада теби, и нећу принети свеспалнице које ме ништа не коштају.“

25Давид је платио Орни за то место у вредности од шест стотина златних шекела21,25 Око 7 kg.. 26Тамо је Давид саградио жртвеник Господу и принео жртве свеспалнице и жртве мира. Затим је призвао Господа, а он се одазвао огњем са неба на жртвенику за жртве свеспалнице. 27Онда је Господ заповедио Анђелу и он је вратио мач у корице.

28У оно време, кад је Давид видео да се Господ одазвао на гумну Орне Јевусејца, почео је тамо да приноси жртве. 29Пребивалиште Господње које је направио Мојсије у пустињи и жртвеник за жртве свеспалнице били су у оно време на узвишици код Гаваона. 30Међутим, Давид није могао да иде к њему да пита Бога за савет, јер га је био обузео страх од мача Анђела Господњег.