5 Мојсијева 1 NSP - Deuteronomy 1 MSG

5 Мојсијева
Elegir capítulo 1

New Serbian Translation

5 Мојсијева 1

Увод

1Ово су речи које је Мојсије изговорио свем Израиљу с оне стране Јордана, у пустињи у Арави[a] насупрот Суфу, између Фарана и Тофела, Лавана, Асирота и Ди Захава. А од Хорива до Кадис-Варније преко горе Сир има једанаест дана хода.

Четрдесете године првога дана једанаестога месеца, Мојсије је рекао Израиљцима све што му је Господ заповедио да им каже. Након што је поразио аморејског цара Сихона који је владао у Есевону и васанског цара Ога који је владао у Астароту у Едрајину, с оне стране Јордана, у земљи моавској, Мојсије је почео да објашњава овај Закон. Говорио је:

„Господ, наш Бог, рекао нам је на Хориву: ’Доста сте боравили на овој гори. Запутите се у горски крај Аморејаца и свих њихових суседа, у Араву, у горје, у равницу[b] и Негев, у Приморје, у земљу Хананаца, и у Ливан све до велике реке, реке Еуфрата. Погледајте! Предао сам вам ову земљу. Идите и заузмите ту земљу за коју се Господ заклео вашим оцима Авра̂му, Исаку и Јакову, да ће је дати њима и њиховом потомству после њих.’

Постављење вођа

У то време сам вам рекао: ’Не могу са̂м управљати вама. 10 Господ вас је толико умножио да вас је данас као звезда на небу. 11 Господ, Бог ваших отаца, нека вас умножи хиљаду пута више! Нека вас благослови, као што вам је обећао! 12 Како бих, иначе, ја са̂м могао да носим ваш терет, ваша бремена и спорове? 13 Изаберите себи из свакога племена људе мудре, разумне и искусне да вам их поставим за главаре.’

14 А ви сте ми одговорили: ’Добро је то што си рекао да ћеш учинити!’

15 Тада сам узео главаре племена, људе мудре и искусне, па сам их поставио вама за главаре, за заповеднике јединица од хиљаду, стотину, педесет и десет, и за племенске заповеднике. 16 У то време сам заповедио вашим судијама: ’Саслушајте своју браћу и судите праведно кад неко има спор са својим сународником, или са странцем. 17 Не будите пристрани у суђењу, него саслушавајте како малог, тако великог. Не плашите се никога, јер суд припада Богу. Ако је спор сувише тежак за вас, донесите га мени да чујем.’ 18 У то време сам вам заповедио све што имате да чините.

Послање ухода

19 Затим смо отишли с Хорива, па смо прешли сву ону велику и застрашујућу пустињу коју сте видели на путу према горском крају Аморејаца, како нам је заповедио Господ, наш Бог. Тако смо дошли у Кадис-Варнију. 20 Ја сам вам тада рекао: ’Дошли сте у горски крај Аморејаца, који вам даје Господ, Бог ваш. 21 Види, Господ, Бог твој, предао ти је ову земљу. Успни се и освоји је, као што ти је рекао Господ, Бог твојих отаца. Не бој се и не страхуј!’

22 Тада сте ми сви ви приступили и рекли: ’Хајде да пошаљемо људе испред нас да извиде земљу и донесу нам извештај о путу којим ћемо ићи и градовима у које ћемо доћи.’

23 Овај предлог ми се допао. Зато сам одабрао између вас дванаесторицу људи, из сваког племена по једног. 24 Они су кренули, успели се у горје, те дошли у долину Есхол и извидели је. 25 Онда су понели у својим рукама плодове те земље, па су се спустили к нама и донели нам извештај. Рекли су: ’Земља коју нам Господ даје је добра.’

Побуна против Господа

26 Међутим, ви нисте хтели да пођете горе, него сте се побунили против наредбе Господа, свога Бога. 27 Гунђали сте у својим шаторима и говорили: ’Господ нас мрзи! Извео нас је из Египта да нас преда Аморејцима у руке, како би нас истребили. 28 Куда да идемо? Наша браћа су напунила наше срце страхом, говорећи: „тај народ је већи и виши растом од нас, а градови су им огромни и опасани зидинама до небеса. И Енаковце смо тамо видели!“’

29 Тада сам вам рекао: ’Не страхујте! Не бојте их се! 30 Господ, Бог ваш, који иде пред вама, ратоваће за вас, као што је то чинио у Египту на ваше очи. 31 У пустињи си видео да те је Господ, Бог твој, носио као што отац носи свога сина током целог пута који сте превалили све док нисте дошли до овог места.’

32 Али и поред тога нисте се поуздали у Господа, Бога свога, 33 који иде пред вама да вам потражи место за таборовање – ноћу у огњу да видите пут на који сте кренули, а дању у облаку.

34 Кад је Господ чуо шта сте рекли, разгневио се и заклео: 35 ’Ниједан од ових људи из овог злог нараштаја неће видети добру земљу за коју сам се заклео да ћу је дати вашим оцима, 36 осим Халева, сина Јефонијина. Он ће је видети! Њему и његовим синовима ћу дати земљу у коју је ступио, зато што се потпуно поуздао у Господа.’

37 Због вас се Господ разгневио и на мене, па је рекао: ’Ни ти нећеш ући тамо! 38 Исус, син Навинов, који стоји пред тобом, ући ће тамо. Охрабри га, јер ће он увести Израиља да прими земљу у посед. 39 А ваша деца, за коју сте рекли да ће постати плен, они ће ући тамо. Њима ћу дати да заузму земљу. 40 Ви, пак, крените натраг и идите у пустињу према Црвеном мору.’

41 Ви сте ми одговорили: ’Згрешили смо Господу. Кренућемо горе и ратовати како је заповедио Господ, Бог наш.’ Сваки човек је припасао своје оружје мислећи да је лако успети се у горски крај.

42 Тада ми је Господ рекао: ’Реци им: „Не пењите се и не ратујте, јер нећу бити међу вама; иначе ћете бити потучени од својих непријатеља!“’

43 Ја сам вам то рекао, али ви нисте послушали. Побунили сте се против онога што је Господ рекао, па сте се припасали и успели у горје. 44 Тада су изашли Аморејци који живе у горју и пресрели вас гонећи вас као пчеле. Тукли су вас од Сира до Орме. 45 Онда сте се вратили и плакали пред Господом. Али Господ није слушао ваш вапај, нити се обазрео на вас. 46 Зато сте остали у Кадису много дана – онолико колико сте остали тамо.

Notas al pie

  1. 1,1 Арава, или пољана, пустињска равница.
  2. 1,7 Сефела.

The Message

Deuteronomy 1

11-2 These are the sermons Moses preached to all Israel when they were east of the Jordan River in the Arabah Wilderness, opposite Suph, in the vicinity of Paran, Tophel, Laban, Hazeroth, and Dizahab. It takes eleven days to travel from Horeb to Kadesh Barnea following the Mount Seir route.

3-4 It was on the first day of the eleventh month of the fortieth year when Moses addressed the People of Israel, telling them everything God had commanded him concerning them. This came after he had defeated Sihon king of the Amorites, who ruled from Heshbon, and Og king of Bashan, who ruled from Ashtaroth in Edrei. It was east of the Jordan in the land of Moab that Moses set out to explain this Revelation.

Moses Preaches to Israel on the Plains of Moab

He said:

6-8 Back at Horeb, God, our God, spoke to us: “You’ve stayed long enough at this mountain. On your way now. Get moving. Head for the Amorite hills, wherever people are living in the Arabah, the mountains, the foothills, the Negev, the seashore—the Canaanite country and the Lebanon all the way to the big river, the Euphrates. Look, I’ve given you this land. Now go in and take it. It’s the land God promised to give your ancestors Abraham, Isaac, and Jacob and their children after them.”

9-13 At the time I told you, “I can’t do this, can’t carry you all by myself. God, your God, has multiplied your numbers. Why, look at you—you rival the stars in the sky! And may God, the God-of-Your-Fathers, keep it up and multiply you another thousand times, bless you just as he promised. But how can I carry, all by myself, your troubles and burdens and quarrels? So select some wise, understanding, and seasoned men from your tribes, and I will commission them as your leaders.”

14 You answered me, “Good! A good solution.”

15 So I went ahead and took the top men of your tribes, wise and seasoned, and made them your leaders—leaders of thousands, of hundreds, of fifties, and of tens, officials adequate for each of your tribes.

16-17 At the same time I gave orders to your judges: “Listen carefully to complaints and accusations between your fellow Israelites. Judge fairly between each person and his fellow or foreigner. Don’t play favorites; treat the little and the big alike; listen carefully to each. Don’t be impressed by big names. This is God’s judgment you’re dealing with. Hard cases you can bring to me; I’ll deal with them.”

18 I issued orders to you at that time regarding everything you would have to deal with.

19-21 Then we set out from Horeb and headed for the Amorite hill country, going through that huge and frightening wilderness that you’ve had more than an eyeful of by now—all under the command of God, our God—and finally arrived at Kadesh Barnea. There I told you, “You’ve made it to the Amorite hill country that God, our God, is giving us. Look, God, your God, has placed this land as a gift before you. Go ahead and take it now. God, the God-of-Your-Fathers, promised it to you. Don’t be afraid. Don’t lose heart.”

22 But then you all came to me and said, “Let’s send some men on ahead to scout out the land for us and bring back a report on the best route to take and the kinds of towns we can expect to find.”

23-25 That seemed like a good idea to me, so I picked twelve men, one from each tribe. They set out, climbing through the hills. They came to the Eshcol Valley and looked it over. They took samples of the produce of the land and brought them back to us, saying, “It’s a good land that God, our God, is giving us!”

26-28 But then you weren’t willing to go up. You rebelled against God, your God’s plain word. You complained in your tents: “God hates us. He hauled us out of Egypt in order to dump us among the Amorites—a death sentence for sure! How can we go up? We’re trapped in a dead end. Our brothers took all the wind out of our sails, telling us, ‘The people are bigger and stronger than we are; their cities are huge, their defenses massive—we even saw Anakite giants there!’”

29-33 I tried to relieve your fears: “Don’t be terrified of them. God, your God, is leading the way; he’s fighting for you. You saw with your own eyes what he did for you in Egypt; you saw what he did in the wilderness, how God, your God, carried you as a father carries his child, carried you the whole way until you arrived here. But now that you’re here, you won’t trust God, your God—this same God who goes ahead of you in your travels to scout out a place to pitch camp, a fire by night and a cloud by day to show you the way to go.”

34-36 When God heard what you said, he exploded in anger. He swore, “Not a single person of this evil generation is going to get so much as a look at the good land that I promised to give to your parents. Not one—except for Caleb son of Jephunneh. He’ll see it. I’ll give him and his descendants the land he walked on because he was all for following God, heart and soul.”

37-40 But I also got it. Because of you God’s anger spilled over onto me. He said, “You aren’t getting in either. Your assistant, Joshua son of Nun, will go in. Build up his courage. He’s the one who will claim the inheritance for Israel. And your babies of whom you said, ‘They’ll be grabbed for plunder,’ and all these little kids who right now don’t even know right from wrong—they’ll get in. I’ll give it to them. Yes, they’ll be the new owners. But not you. Turn around and head back into the wilderness following the route to the Red Sea.”

41 You spoke up, “We’ve sinned against God. We’ll go up and fight, following all the orders that God, our God, has commanded.” You took your weapons and dressed for battle—you thought it would be so easy going into those hills!

42 But God told me, “Tell them, ‘Don’t do it; don’t go up to fight—I’m not with you in this. Your enemies will waste you.’”

43-46 I told you but you wouldn’t listen. You rebelled at the plain word of God. You threw out your chests and strutted into the hills. And those Amorites, who had lived in those hills all their lives, swarmed all over you like a hive of bees, chasing you from Seir all the way to Hormah, a stinging defeat. You came back and wept in the presence of God, but he didn’t pay a bit of attention to you; God didn’t give you the time of day. You stayed there in Kadesh a long time, about as long as you had stayed there earlier.