Илија осуђује Охозију
1После Ахавове смрти Моав се побунио против Израиља. 2А Охозија падне кроз решетку с прозора своје горње собе у Самарији и повреди се. Тада је послао гласнике говорећи им: „Идите и упитајте Велзевува, акаронског бога, хоћу ли оздравити од ове болести.“
3Али Анђео Господњи рече Илији Тесвићанину: „Устани и пођи у сусрет гласницима самаријског цара. Реци им: ’Зар нема Бога у Израиљу, те идете да питате Велзевува, акаронског бога? 4Зато говори Господ: нећеш устати са постеље на коју си легао, него ћеш свакако умрети.’“ И Илија оде.
5Кад су се гласници вратили к цару, он их упита: „Зашто сте се вратили?“ 6Они му одговорише: „Срео нас је један човек, који нам је рекао: ’Идите, вратите се к цару који вас је послао и реците му: овако каже Господ: зар нема Бога у Израиљу, те шаљеш људе да питаш Велзевува, акаронског бога?’ Зато се нећеш подићи с постеље на коју си легао, већ ћеш свакако умрети.“
7Цар их упита: „Какав је био тај човек који вас је срео и рекао вам то?“ 8Они му рекоше: „Имао је огртач од длаке и кожни појас око бокова.“ Он рече: „То је Илија Тесвићанин!“ 9Тада је послао заповедника над педесет са педесет људи. Кад је дошао к њему, Илија је седео на врху брда. Заповедник рече: „Божији човече, у име цара, силази!“ 10Илија му одговори: „Ако сам заиста Божији човек, нека се спусти огањ с неба и нека спали и тебе и твоју педесеторицу.“ Огањ се спусти с неба и прогута и њега и његову педесеторицу.
11Цар му је послао другог заповедника над педесет. Он је отишао и рекао му: „Човече Божији, у име цара, сиђи одмах!“ 12Али Илија одговори: „Ако сам заиста Божији човек, нека се спусти огањ с неба и нека прогута и тебе и твоју педесеторицу.“ И спусти се огањ с неба и прогута и њега и његову педесеторицу.
13Тада је цар послао трећег заповедника над педесет. Трећи заповедник над педесет се попе, паде ничице пред Илијом и замоли га: „Божији човече, нека мој живот и животи ових педесет твојих слугу буду драгоцени у твојим очима. 14Ето, ватра се спустила с неба и прогутала два заповедника над педесет и њихову педесеторицу. Стога нека мој живот буде драгоцен у твојим очима.“
15Тада Анђео Господњи рече Илији: „Сиђи с њим; не бој га се.“ Он устане и оде с њим к цару, 16и рече му: „Говори Господ: ’Зато што си послао гласнике да питају Велзевува, акаронског бога, као да нема Бога у Израиљу чију би реч потражио, нећеш устати са постеље на коју си легао, него ћеш јамачно умрети.’“
17Тако је умро по речи Господњој, као што је рекао Илија. Уместо њега се зацарио Јорам у другој години цара Јорама1,17 Ради се о две различите особе истог имена., сина Јосафата, цара Јудиног, јер није имао сина.
18Остала Охозијина дела која је учинио, нису ли записана у Књизи дневника царева израиљских?
Пророк Ильяс и царь Охозия
1После смерти Ахава Моав взбунтовался против Исраила. 2Царь Охозия же упал через решётку своей верхней комнаты в Самарии и покалечился. Он отправил посланцев, сказав им:
– Идите и спросите Баал-Зевува1:2 Баал-Зевув – в Инджиле Иса Масих отождествляет этого бога (там он назван Баал-Зевулом) с самим сатаной, повелителем демонов (см. Мат. 10:25; 12:24-28)., бога филистимского города Экрона: оправлюсь ли я от этих увечий?
3Но Ангел Вечного1:3 Вечный – на языке оригинала: «Яхве». Под этим именем Всевышний открылся Мусе и народу Исраила (см. Исх. 3:13-15). См. пояснительный словарь. Ангел Вечного – этот особенный ангел отождествляется с Самим Вечным. Многие толкователи видят в Нём явления Исы Масиха до Его воплощения. То же в 19:35. сказал Ильясу из Тишбы:
– Пойди навстречу посланцам царя Самарии и спроси их: «Разве в Исраиле нет Бога, что вы идёте спрашивать Баал-Зевува, бога Экрона?» 4Итак, вот что говорит Вечный: «Ты не встанешь с постели, на которую лёг. Ты непременно умрёшь!»
И Ильяс пошёл.
5Посланцы же вернулись к царю, и он спросил их:
– Почему вы вернулись?
6– Нам навстречу вышел некий человек, – ответили они. – Он сказал нам: «Возвращайтесь к царю, который вас послал, и скажите ему: „Так говорит Вечный: Разве в Исраиле нет Бога, что ты посылаешь людей спрашивать Баал-Зевува, бога Экрона? Итак, ты не встанешь с постели, на которую лёг. Ты непременно умрёшь!“»
7Царь спросил их:
– Как выглядел тот человек, который вышел вам навстречу и сказал это?
8Они ответили:
– Он был одет в шкуры, с кожаным поясом на бёдрах.
Царь сказал:
– Это Ильяс из Тишбы.
9И он послал к Ильясу командира с его пятьюдесятью воинами. Тот поднялся к Ильясу, который сидел на вершине холма, и сказал ему:
– Пророк, царь говорит: «Спустись!»
10Но Ильяс ответил ему:
– Если я пророк, пусть огонь сойдёт с неба и пожрёт тебя и твоих людей!
И огонь, сойдя с неба, пожрал его и пятьдесят его воинов. 11Тогда царь послал к Ильясу другого пятидесятника с его людьми. Тот сказал Ильясу:
– Пророк, так говорит царь: «Немедленно спустись!»
12– Если я пророк, – ответил Ильяс, – пусть огонь сойдёт с неба и пожрёт тебя и твоих людей!
И огонь Всевышнего, сойдя с неба, пожрал его и пятьдесят его воинов. 13Тогда царь послал третьего пятидесятника с его людьми. Этот командир поднялся и пал на колени перед Ильясом.
– Пророк, – взмолился он, – прошу, пощади мою жизнь и жизнь этих пятидесяти воинов, твоих рабов! 14Ведь огонь, сошедший с небес, пожрал двух первых пятидесятников и их воинов. Пощади же мою жизнь!
15Ангел Вечного сказал Ильясу:
– Спустись с ним, не бойся его.
Тогда Ильяс встал и спустился с ним к царю. 16Он сказал царю:
– Так говорит Вечный: «Разве в Исраиле нет Бога, чтобы спрашивать Его? Ты отправлял посланцев спрашивать Баал-Зевува, бога Экрона! За это ты не встанешь с постели, на которую лёг. Ты непременно умрёшь!»
17И он умер, по слову Вечного, которое произнёс Ильяс. Так как у Охозии не было сына, вместо него на втором году правления иудейского царя Иорама, сына Иосафата, воцарился его брат Иорам.
18Прочие события царствования Охозии и то, что он сделал, записано в «Книге летописей царей Исраила».
