2 Књига Самуилова 1 NSP - 2 Samuel 1 NLT

2 Књига Самуилова
Elegir capítulo 1

New Serbian Translation

2 Књига Самуилова 1

Давиду јављају за Саулову погибију

1Након Саулове смрти, Давид се вратио пошто је поразио Амаличане. Давид је остао у Сиклагу два дана. А трећег дана дође неки човек из Сауловог табора. Одећа му је била подерана, а на глави му је била прашина. Кад је дошао к Давиду, бацио се пред његове ноге.

Давид му рече: „Одакле си дошао?“

Овај му одговори: „Побегао сам из израиљског табора.“

Давид га упита: „Шта се догодило? Реци ми!“

Човек одговори: „Народ је побегао из битке, и много је од народа погинуло. Погинуо је и Саул и његов син Јонатан.“

Давид опет упита младића, који му је донео вест: „Како знаш да је мртав Саул и његов син Јонатан?“

Младић, гласник, одговори: „Десило се да сам се нашао на гори Гелвуји, а тамо, Саул се наслонио на своје копље, а бојна кола и коњаници га притисли. Кад се осврнуо око себе, угледао ме је, па ме позвао. ’Ево ме!’ – одазвах се.

Он ме упита: ’Ко си ти?’

’Ја сам Амаличанин’ – одговорио сам му.

Он ми рече: ’Дођи, па стани овде и убиј ме, јер ме је обузела смртна мука, али је душа још у мени.’

10 Стао сам над њим и убио га знајући да неће преживети након пада. Потом сам узео круну која му је била на глави, и наруквицу с његове руке, и донео их овде своме господару.“

11 Тада је Давид зграбио своју одећу и раздерао је, а тако и сви људи с њим. 12 Јадиковали су, нарицали и постили до вечери за Саулом и његовим сином Јонатаном, за народом Господњим и за домом Израиљевим, јер су пали од мача.

13 Давид рече младићу који је донео вест: „Одакле си?“ Овај одговори: „Ја сам Амаличанин, син једног досељеног странца.“

14 Давид га упита: „Како се ниси бојао да усмртиш помазаника Господњег?“

15 Тада Давид позва једног од момака и рече му: „Дођи овамо и погуби га!“ Момак га удари и овај умре. 16 Давид му рече: „Твоја крв на твоју главу, јер су твоја уста сведочила против тебе говорећи: ’Убио сам помазаника Господњег.’“

Давид жали за Саулом и Јонатаном

17 Тада је Давид испевао тужбалицу за Саулом и његовим сином Јонатаном. 18 Рекао је Јудејцима да науче „Песму о луку“, која је записана у Књизи Праведника.

19 „Слава твоја, Израиљу, изгибе на твојим брдима!
    Како падоше јунаци?

20 Не причајте то у Гату,
    не објављујте по улицама Аскалона,
да се ћерке филистејске не радују,
    да ћерке необрезаних не ликују.

21 О, горе гелвујске,
    не падала роса на вас,
    киша не натапала поља првина!
Јер штит јунака тамо је окаљан,
    штит Саулов није уљем намазан,
22 већ крвљу палих, и салом ратника.
    Лук Јонатанов није устукнуо,
    мач Саулов није се вратио празан.
23 Саул и Јонатан, у животу вољени и мили,
    ни у смрти нису се растали.
Од орлова беху хитрији,
    од лавова беху снажнији.

24 Ћерке израиљске, за Саулом наричите,
    који вас је у гримиз и лан одевао,
    и златним вам накитом хаљине китио.

25 Како ли јунаци падоше усред боја!
    Јонатан је посечен на твојим брдима.
26 Душа ме боли због тебе, Јонатане, мој брате;
    драг си мени био веома,
љубав ми твоја беше чудеснија од женске љубави.

27 Како падоше јунаци!
    Како пропаде оружје!“

New Living Translation

2 Samuel 1

David Learns of Saul’s Death

1After the death of Saul, David returned from his victory over the Amalekites and spent two days in Ziklag. On the third day a man arrived from Saul’s army camp. He had torn his clothes and put dirt on his head to show that he was in mourning. He fell to the ground before David in deep respect.

“Where have you come from?” David asked.

“I escaped from the Israelite camp,” the man replied.

“What happened?” David demanded. “Tell me how the battle went.”

The man replied, “Our entire army fled from the battle. Many of the men are dead, and Saul and his son Jonathan are also dead.”

“How do you know Saul and Jonathan are dead?” David demanded of the young man.

The man answered, “I happened to be on Mount Gilboa, and there was Saul leaning on his spear with the enemy chariots and charioteers closing in on him. When he turned and saw me, he cried out for me to come to him. ‘How can I help?’ I asked him.

“He responded, ‘Who are you?’

“‘I am an Amalekite,’ I told him.

“Then he begged me, ‘Come over here and put me out of my misery, for I am in terrible pain and want to die.’

10 “So I killed him,” the Amalekite told David, “for I knew he couldn’t live. Then I took his crown and his armband, and I have brought them here to you, my lord.”

11 David and his men tore their clothes in sorrow when they heard the news. 12 They mourned and wept and fasted all day for Saul and his son Jonathan, and for the Lord’s army and the nation of Israel, because they had died by the sword that day.

13 Then David said to the young man who had brought the news, “Where are you from?”

And he replied, “I am a foreigner, an Amalekite, who lives in your land.”

14 “Why were you not afraid to kill the Lord’s anointed one?” David asked.

15 Then David said to one of his men, “Kill him!” So the man thrust his sword into the Amalekite and killed him. 16 “You have condemned yourself,” David said, “for you yourself confessed that you killed the Lord’s anointed one.”

David’s Song for Saul and Jonathan

17 Then David composed a funeral song for Saul and Jonathan, 18 and he commanded that it be taught to the people of Judah. It is known as the Song of the Bow, and it is recorded in The Book of Jashar.[a]

19 Your pride and joy, O Israel, lies dead on the hills!
    Oh, how the mighty heroes have fallen!
20 Don’t announce the news in Gath,
    don’t proclaim it in the streets of Ashkelon,
or the daughters of the Philistines will rejoice
    and the pagans will laugh in triumph.

21 O mountains of Gilboa,
    let there be no dew or rain upon you,
    nor fruitful fields producing offerings of grain.[b]
For there the shield of the mighty heroes was defiled;
    the shield of Saul will no longer be anointed with oil.
22 The bow of Jonathan was powerful,
    and the sword of Saul did its mighty work.
They shed the blood of their enemies
    and pierced the bodies of mighty heroes.

23 How beloved and gracious were Saul and Jonathan!
    They were together in life and in death.
They were swifter than eagles,
    stronger than lions.
24 O women of Israel, weep for Saul,
for he dressed you in luxurious scarlet clothing,
    in garments decorated with gold.

25 Oh, how the mighty heroes have fallen in battle!
    Jonathan lies dead on the hills.
26 How I weep for you, my brother Jonathan!
    Oh, how much I loved you!
And your love for me was deep,
    deeper than the love of women!

27 Oh, how the mighty heroes have fallen!
    Stripped of their weapons, they lie dead.

Notas al pie

  1. 1:18 Or The Book of the Upright.
  2. 1:21 The meaning of the Hebrew is uncertain.