2 Књига Самуилова 1 NSP - 2 Samuel 1 NASB

2 Књига Самуилова
Elegir capítulo 1

New Serbian Translation

2 Књига Самуилова 1

Давиду јављају за Саулову погибију

1Након Саулове смрти, Давид се вратио пошто је поразио Амаличане. Давид је остао у Сиклагу два дана. А трећег дана дође неки човек из Сауловог табора. Одећа му је била подерана, а на глави му је била прашина. Кад је дошао к Давиду, бацио се пред његове ноге.

Давид му рече: „Одакле си дошао?“

Овај му одговори: „Побегао сам из израиљског табора.“

Давид га упита: „Шта се догодило? Реци ми!“

Човек одговори: „Народ је побегао из битке, и много је од народа погинуло. Погинуо је и Саул и његов син Јонатан.“

Давид опет упита младића, који му је донео вест: „Како знаш да је мртав Саул и његов син Јонатан?“

Младић, гласник, одговори: „Десило се да сам се нашао на гори Гелвуји, а тамо, Саул се наслонио на своје копље, а бојна кола и коњаници га притисли. Кад се осврнуо око себе, угледао ме је, па ме позвао. ’Ево ме!’ – одазвах се.

Он ме упита: ’Ко си ти?’

’Ја сам Амаличанин’ – одговорио сам му.

Он ми рече: ’Дођи, па стани овде и убиј ме, јер ме је обузела смртна мука, али је душа још у мени.’

10 Стао сам над њим и убио га знајући да неће преживети након пада. Потом сам узео круну која му је била на глави, и наруквицу с његове руке, и донео их овде своме господару.“

11 Тада је Давид зграбио своју одећу и раздерао је, а тако и сви људи с њим. 12 Јадиковали су, нарицали и постили до вечери за Саулом и његовим сином Јонатаном, за народом Господњим и за домом Израиљевим, јер су пали од мача.

13 Давид рече младићу који је донео вест: „Одакле си?“ Овај одговори: „Ја сам Амаличанин, син једног досељеног странца.“

14 Давид га упита: „Како се ниси бојао да усмртиш помазаника Господњег?“

15 Тада Давид позва једног од момака и рече му: „Дођи овамо и погуби га!“ Момак га удари и овај умре. 16 Давид му рече: „Твоја крв на твоју главу, јер су твоја уста сведочила против тебе говорећи: ’Убио сам помазаника Господњег.’“

Давид жали за Саулом и Јонатаном

17 Тада је Давид испевао тужбалицу за Саулом и његовим сином Јонатаном. 18 Рекао је Јудејцима да науче „Песму о луку“, која је записана у Књизи Праведника.

19 „Слава твоја, Израиљу, изгибе на твојим брдима!
    Како падоше јунаци?

20 Не причајте то у Гату,
    не објављујте по улицама Аскалона,
да се ћерке филистејске не радују,
    да ћерке необрезаних не ликују.

21 О, горе гелвујске,
    не падала роса на вас,
    киша не натапала поља првина!
Јер штит јунака тамо је окаљан,
    штит Саулов није уљем намазан,
22 већ крвљу палих, и салом ратника.
    Лук Јонатанов није устукнуо,
    мач Саулов није се вратио празан.
23 Саул и Јонатан, у животу вољени и мили,
    ни у смрти нису се растали.
Од орлова беху хитрији,
    од лавова беху снажнији.

24 Ћерке израиљске, за Саулом наричите,
    који вас је у гримиз и лан одевао,
    и златним вам накитом хаљине китио.

25 Како ли јунаци падоше усред боја!
    Јонатан је посечен на твојим брдима.
26 Душа ме боли због тебе, Јонатане, мој брате;
    драг си мени био веома,
љубав ми твоја беше чудеснија од женске љубави.

27 Како падоше јунаци!
    Како пропаде оружје!“

New American Standard Bible

2 Samuel 1

David Learns of Saul’s Death

1Now it came about after the death of Saul, when David had returned from the slaughter of the Amalekites, that David remained two days in Ziklag. On the third day, behold, a man came out of the camp from Saul, with his clothes torn and [a]dust on his head. And it came about when he came to David that he fell to the ground and prostrated himself. Then David said to him, “From where do you come?” And he said to him, “I have escaped from the camp of Israel.” David said to him, “How did things go? Please tell me.” And he said, “The people have fled from the battle, and also many of the people have fallen and are dead; and Saul and Jonathan his son are dead also.” So David said to the young man who told him, “How do you know that Saul and his son Jonathan are dead?” The young man who told him said, “By chance I happened to be on Mount Gilboa, and behold, Saul was leaning on his spear. And behold, the chariots and the horsemen pursued him closely. When he looked behind him, he saw me and called to me. And I said, ‘Here I am.’ He said to me, ‘Who are you?’ And I [b]answered him, ‘I am an Amalekite.’ Then he said to me, ‘Please stand beside me and kill me, for agony has seized me because my [c]life still lingers in me.’ 10 So I stood beside him and killed him, because I knew that he could not live after he had fallen. And I took the crown which was on his head and the bracelet which was on his arm, and I have brought them here to my lord.”

11 Then David took hold of his clothes and tore them, and so also did all the men who were with him. 12 They mourned and wept and fasted until evening for Saul and his son Jonathan and for the people of the Lord and the house of Israel, because they had fallen by the sword. 13 David said to the young man who told him, “Where are you from?” And he [d]answered, “I am the son of an alien, an Amalekite.” 14 Then David said to him, “How is it you were not afraid to stretch out your hand to destroy the Lord’s anointed?” 15 And David called one of the young men and said, “Go, [e]cut him down.” So he struck him and he died. 16 David said to him, “Your blood is on your head, for your mouth has testified against you, saying, ‘I have killed the Lord’s anointed.’”

David’s Dirge for Saul and Jonathan

17 Then David chanted with this lament over Saul and Jonathan his son, 18 and he told them to teach the sons of Judah the song of the bow; behold, it is written in the book of Jashar.

19 [f]Your beauty, O Israel, is slain on your high places!
How have the mighty fallen!
20 “Tell it not in Gath,
Proclaim it not in the streets of Ashkelon,
Or the daughters of the Philistines will rejoice,
The daughters of the uncircumcised will exult.
21 “O mountains of Gilboa,
Let not dew or rain be on you, nor fields of offerings;
For there the shield of the mighty was defiled,
The shield of Saul, not anointed with oil.
22 “From the blood of the slain, from the fat of the mighty,
The bow of Jonathan did not turn back,
And the sword of Saul did not return empty.
23 “Saul and Jonathan, beloved and pleasant in their life,
And in their death they were not parted;
They were swifter than eagles,
They were stronger than lions.
24 “O daughters of Israel, weep over Saul,
Who clothed you luxuriously in scarlet,
Who put ornaments of gold on your apparel.
25 “How have the mighty fallen in the midst of the battle!
Jonathan is slain on your high places.
26 “I am distressed for you, my brother Jonathan;
You have been very pleasant to me.
Your love to me was more wonderful
Than the love of women.
27 “How have the mighty fallen,
And the weapons of war perished!”

Notas al pie

  1. 2 Samuel 1:2 Lit ground
  2. 2 Samuel 1:8 Lit said to
  3. 2 Samuel 1:9 Lit whole life is still in me
  4. 2 Samuel 1:13 Lit said
  5. 2 Samuel 1:15 Lit fall upon him
  6. 2 Samuel 1:19 Lit The