2 Књига Самуилова 1 NSP - 2 Царств 1 CARS

2 Књига Самуилова
Elegir capítulo 1

New Serbian Translation

2 Књига Самуилова 1

Давиду јављају за Саулову погибију

1Након Саулове смрти, Давид се вратио пошто је поразио Амаличане. Давид је остао у Сиклагу два дана. А трећег дана дође неки човек из Сауловог табора. Одећа му је била подерана, а на глави му је била прашина. Кад је дошао к Давиду, бацио се пред његове ноге.

Давид му рече: „Одакле си дошао?“

Овај му одговори: „Побегао сам из израиљског табора.“

Давид га упита: „Шта се догодило? Реци ми!“

Човек одговори: „Народ је побегао из битке, и много је од народа погинуло. Погинуо је и Саул и његов син Јонатан.“

Давид опет упита младића, који му је донео вест: „Како знаш да је мртав Саул и његов син Јонатан?“

Младић, гласник, одговори: „Десило се да сам се нашао на гори Гелвуји, а тамо, Саул се наслонио на своје копље, а бојна кола и коњаници га притисли. Кад се осврнуо око себе, угледао ме је, па ме позвао. ’Ево ме!’ – одазвах се.

Он ме упита: ’Ко си ти?’

’Ја сам Амаличанин’ – одговорио сам му.

Он ми рече: ’Дођи, па стани овде и убиј ме, јер ме је обузела смртна мука, али је душа још у мени.’

10 Стао сам над њим и убио га знајући да неће преживети након пада. Потом сам узео круну која му је била на глави, и наруквицу с његове руке, и донео их овде своме господару.“

11 Тада је Давид зграбио своју одећу и раздерао је, а тако и сви људи с њим. 12 Јадиковали су, нарицали и постили до вечери за Саулом и његовим сином Јонатаном, за народом Господњим и за домом Израиљевим, јер су пали од мача.

13 Давид рече младићу који је донео вест: „Одакле си?“ Овај одговори: „Ја сам Амаличанин, син једног досељеног странца.“

14 Давид га упита: „Како се ниси бојао да усмртиш помазаника Господњег?“

15 Тада Давид позва једног од момака и рече му: „Дођи овамо и погуби га!“ Момак га удари и овај умре. 16 Давид му рече: „Твоја крв на твоју главу, јер су твоја уста сведочила против тебе говорећи: ’Убио сам помазаника Господњег.’“

Давид жали за Саулом и Јонатаном

17 Тада је Давид испевао тужбалицу за Саулом и његовим сином Јонатаном. 18 Рекао је Јудејцима да науче „Песму о луку“, која је записана у Књизи Праведника.

19 „Слава твоја, Израиљу, изгибе на твојим брдима!
    Како падоше јунаци?

20 Не причајте то у Гату,
    не објављујте по улицама Аскалона,
да се ћерке филистејске не радују,
    да ћерке необрезаних не ликују.

21 О, горе гелвујске,
    не падала роса на вас,
    киша не натапала поља првина!
Јер штит јунака тамо је окаљан,
    штит Саулов није уљем намазан,
22 већ крвљу палих, и салом ратника.
    Лук Јонатанов није устукнуо,
    мач Саулов није се вратио празан.
23 Саул и Јонатан, у животу вољени и мили,
    ни у смрти нису се растали.
Од орлова беху хитрији,
    од лавова беху снажнији.

24 Ћерке израиљске, за Саулом наричите,
    који вас је у гримиз и лан одевао,
    и златним вам накитом хаљине китио.

25 Како ли јунаци падоше усред боја!
    Јонатан је посечен на твојим брдима.
26 Душа ме боли због тебе, Јонатане, мој брате;
    драг си мени био веома,
љубав ми твоја беше чудеснија од женске љубави.

27 Како падоше јунаци!
    Како пропаде оружје!“

Священное Писание (Восточный Перевод)

2 Царств 1

Давуд узнаёт о смерти Шаула

1После смерти Шаула Давуд вернулся, победив амаликитян. Он пробыл в Циклаге два дня. На третий день из лагеря Шаула пришёл человек в разорванной одежде, а вся его голова была в пыли[a]. Придя к Давуду, он поклонился ему, пав лицом на землю.

– Откуда ты пришёл? – спросил его Давуд.

– Я спасся из стана исраильтян, – ответил он.

– Что случилось? – спросил Давуд. – Расскажи мне.

Человек сказал:

– Народ бежал с поля боя. Многие пали. И Шаул, и его сын Ионафан мертвы.

Давуд сказал юноше, который принёс ему это известие:

– Откуда ты знаешь, что Шаул и его сын Ионафан мертвы?

– Я случайно оказался на горе Гильбоа, – сказал юноша, – и там был Шаул, который опирался на своё копьё, а колесницы и всадники приближались к нему. Обернувшись назад и увидев меня, он позвал меня, и я сказал: «Что мне сделать?» Он спросил меня: «Кто ты?» – «Амаликитянин», – ответил я. Тогда он сказал мне: «Подойди и убей меня! У меня агония, но я ещё жив». 10 Я подошёл и убил его, потому что знал, что после своего поражения он не сможет жить. Я взял венец, который был у него на голове, и браслет с его руки, и принёс их сюда, к моему господину.

11 Тогда Давуд и все, кто был с ним, разорвали на себе одежду. 12 Они рыдали, плакали и постились до вечера о Шауле, о его сыне Ионафане, о войске Вечного[b] и об Исраиле, потому что все они пали от меча. 13 Давуд сказал юноше, который принёс ему известие:

– Откуда ты?

– Я сын чужеземца, амаликитянина, – ответил он.

14 Давуд сказал ему:

– Как же ты не побоялся поднять руку на помазанника Вечного?

15 Давуд позвал одного из своих людей и сказал ему:

– Подойди и убей его!

И тот убил его. 16 А Давуд сказал, повернувшись к амаликитянину:

– Твоя кровь на твоей голове. Ты сам свидетельствовал против себя, когда сказал: «Я убил помазанника Вечного».

Плач Давуда о Шауле и Ионафане

17 Давуд оплакивал Шаула и его сына Ионафана этой горестной песней, 18 и приказал научить жителей Иудеи этой «Песне лука» (она записана в «Книге Праведного»[c]):

19 «Слава твоя, о Исраил, сражена на твоих высотах.
    Как пали могучие!

20 Не объявляйте об этом в Гате,
    не разглашайте на улицах Ашкелона,
чтобы не радовались дочери филистимлян,
    чтобы не ликовали дочери необрезанных.

21 О горы Гильбоа,
    пусть не будет вам ни росы, ни дождя,
    ни щедрых полей.
Ведь там осквернён был щит могучих,
    щит Шаула – не натираемый больше маслом.
22 Без крови сражённых,
    без плоти могучих
лук Ионафана не возвращался назад,
    меч Шаула не возвращался даром.
23 Шаул и Ионафан –
    столь любимы и чтимы при жизни,
    и в смерти не разлучились.
Были они быстрее орлов,
    львов сильнее.

24 О дочери Исраила,
    оплакивайте Шаула,
который одевал вас в роскошные алые наряды,
    который украшал ваши платья золотым убранством.

25 Как пали могучие в бою!
    Ионафан сражён на высотах твоих, Исраил.

26 Я скорблю по тебе, Ионафан, мой брат,
    ты был мне очень дорог.
Твоя любовь была для меня прекрасна,
    прекраснее любви женщин.

27 Как пали могучие!
    Погибло оружие брани!»

Notas al pie

  1. 1:2 Такой внешний вид был знаком глубокой скорби.
  2. 1:12 Вечный   – на языке оригинала: «Яхве». Под этим именем Всевышний открылся Мусе и народу Исраила (см. Исх. 3:13-15). См. пояснительный словарь.
  3. 1:18 Букв.: «Книга Иашара». Эта древняя книга, не вошедшая в состав Священного Писания, не сохранилась до наших времён.