Јаковљев погреб
1Јосиф се баци преко очевог лица, па се исплаче над њим и изљуби га. 2Затим је заповедио лекарима који су били у његовој служби да му балзамују оца. Лекари су балзамовали Израиља. 3За то им је требало четрдесет дана, јер толико траје балзамовање. Египћани су га оплакивали седамдесет дана.
4Кад су дани жалости прошли, Јосиф се обрати фараоновим дворанима: „Ако сам стекао вашу наклоност, пренесите фараону ово: 5’Мој ме је отац заклео, рекавши: ’Ево, ближи ми се крај. Сахрани ме у гробу који сам начинио за себе у земљи хананској.’ Сада ми допусти да одем и сахраним свога оца, а онда ћу се вратити.’“
6Фараон му рече: „Иди и сахрани свога оца како те је заклео.“
7Тако Јосиф оде да сахрани свога оца. Са њим су пошли и сви фараонови дворани – угледници на његовом двору и сви угледници египатске земље, 8као и сва његова породица, његова браћа и породица његовог оца. У госенском крају су остала једино њихова деца, овце и говеда. 9Са њим су ишла и бојна кола и коњаници. Поворка је била веома дуга.
10Кад су стигли до Атадовог гумна, који је с оне стране Јордана, одржали су велико и свечано нарицање. Јосиф је одржао седмодневни обред жалости за својим оцем. 11Кад су становници Ханана видели обред жалости код Атадовог гумна, рекли су: „То је египатски свечани обред жалости.“ Зато је то место названо Авел-Мисраим50,11 Авел-Мисраим значи Египатска жалост.. Оно се налази с оне стране Јордана.
12Јаковљеви синови су му учинили како им је заповедио. 13Његови синови су га однели у хананску земљу и сахранили у пећини на пољу Макпела код Мамрије. То поље је Аврахам купио од Ефрона Хетита за сахрањивање. 14Након што је сахранио свога оца, Јосиф се вратио у Египат, он и његова браћа, и сви који су пошли са њим да сахрани свога оца.
Јосиф теши браћу
15Видевши да им је отац мртав, Јосифова браћа рекоше: „Шта ако је Јосиф још увек киван на нас, па нам узврати за све зло што смо му нанели?“ 16Зато поруче они Јосифу: „Пред своју смрт, твој отац је заповедио: 17’Овако реците Јосифу: ’Опрости својој браћи неправду и грех који су учинили поступајући онако зло према теби.’ Опрости, стога, неправду слугама Бога твога оца.’“ Јосиф се заплакао кад су му то рекли.
18Његова браћа лично дођу к њему, баце се пред њега и кажу му: „Ево нас, твоји смо робови!“
19Али Јосиф им рече: „Не бојте се! Па, зар сам ја уместо Бога? 20Ви сте смишљали да ми наудите, али Бог је то окренуо на добро. То је учинио да би сачувао на животу многе народе, како то и јесте данас. 21Зато се не бојте! Ја ћу се бринути за вас и вашу децу.“ Тако их је умирио љубазним речима.
Јосифова смрт
22Јосиф је остао у Египту са породицом свога оца. Живео је стотину десет година. 23Јосиф је дочекао да види Јефремову децу до трећег колена. Махирови синови, Манасијини унуци су се такође родили на Јосифовим коленима.
24Јосиф се обрати својој браћи: „Ево, ускоро ћу умрети. Бог ће вас свакако посетити и одвести вас из ове земље у земљу коју је под заклетвом обећао Аврахаму, Исаку и Јакову.“ 25Тада је Јосиф заклео синове Израиљеве: „Бог ће вам свакако притећи у помоћ. Тада ћете понети моје кости одавде.“
26Јосифу је било стотину десет година кад је умро. Затим су га балзамовали и у Египту га положили у ковчег.
1Naghilak nga migakos ug mihalok si Jose sa iyang amahan. 2Unya gisugo niya ang iyang mga embalsamador nga balsamaron ang iyang amahan, ug gituman nila kini. 3Milungtad ug 40 ka adlaw ang pag-embalsamar, sumala sa naandang buhaton sa mga taga-Ehipto. Nagbangotan ang mga Ehiptohanon alang kang Jacob sulod sa 70 ka adlaw.
4Sa nahuman na ang mga adlaw sa ilang pagbangotan, miingon si Jose sa mga opisyal sa hari sa Ehipto,50:4 hari sa Ehipto: sa Hebreo, Faraon. “Kon mahimo sultihi ninyo ang hari 5nga tugotan niya ako nga didto ko ilubong sa Canaan ang akong amahan. Kay sa wala pa siya mamatay, gipapanumpa niya ako nga ilubong ko siya sa lubnganan nga iyang gipahimo alang sa iyang kaugalingon didto sa Canaan. Human sa lubong, mobalik ako.” 6Pagkahibalo sa hari, gipaingnan niya si Jose, “Lakaw ug ilubong ang imong amahan sumala sa imong gisaad kaniya.”
7Busa milakaw si Jose sa paglubong sa iyang amahan. Miuban kaniya ang daghang mga opisyal sa hari: ang mga kadagkoan sa palasyo ug ang tanang kadagkoan sa Ehipto. 8Miuban usab ang panimalay ni Jose ug ang panimalay sa iyang mga igsoon, ang tibuok panimalay ni Jacob. Ang ilang gagmayng kabataan ug mga kahayopan lang ang nahibilin sa Goshen. 9Miuban usab kanila ang mga tawong nagkarwahe ug nagkabayo. Dako gayod kaayo kadto nga panon.
10Pag-abot nila sa giokanan sa Atad, tabok sa Suba sa Jordan, nagbangotan sila didto alang kang Jacob ug nagminatay sila sa paghilak. Nagsubo si Jose alang sa iyang amahan sulod sa pito ka adlaw. 11Pagkakita sa mga Canaanhon sa ilang pagbangotan sa giokanan sa Atad, miingon sila, “Labihan gayod ang pagsubo sa mga Ehiptohanon.” Busa kadtong lugara nga duol sa Suba sa Jordan gitawag ug Abel Mizraim.50:11 Abel Mizraim: Ang buot ipasabot, pagsubo sa mga Ehiptohanon.
12Gituman sa mga anak ni Jacob ang iyang gitugon kanila. 13Kay gidala nila ang iyang patayng lawas ngadto sa Canaan ug gilubong sa langub nga atua sa uma sa Macpela, sa sidlakang bahin sa Mamre. Kining maong uma gipalit ni Abraham gikan kang Efron nga Hitihanon aron himuon nga lubnganan. 14Human sa lubong, mibalik si Jose didto sa Ehipto uban sa iyang mga igsoon ug sa tanan nga miuban kanila sa paglubong.
Gipasaligan ni Jose ang Iyang mga Igsoon
15Sa wala na ang ilang amahan, miingon ang mga igsoon ni Jose, “Tingali baya, Kon nagdumot si Jose kanato, panimaslan gayod niya kita sa tanan natong gibuhat kaniya.” 16Busa nagpadala sila ug mensahe ngadto kang Jose nga nagaingon, “Nagtugon ang atong amahan sa wala pa siya mamatay 17nga sultihan ka nga nagahangyo siya nga pasayloon mo kami sa among daotang gibuhat kanimo. Busa karon, hinaut nga pasayloon mo kami kay sama kanimo, nagatuman usab kami sa Dios sa atong amahan.” Mihilak si Jose sa dihang nadungog niya ang ilang mensahe.
18Unya, nangadto gayod mismo ang iyang mga igsoon kaniya. Pag-abot nila, miyukbo sila sa iyang atubangan agig pagtahod kaniya ug miingon, “Imo kaming mga ulipon.” 19Apan mitubag si Jose kanila, “Ayaw kamo kahadlok. Ngano, Dios ba ako? 20Tinuod nga nagtinguha kamo ug daotan batok kanako, apan giplano sa Dios nga mosangpot kadto sa kaayohan aron maluwas ang daghang mga tawo gikan sa kagutom, sama sa nahitabo karon. 21Busa ayaw kamo kahadlok. Sustentohan ko kamo ug ang inyong mga anak.” Niining paagiha, gihupay ni Jose ang ilang kabalaka ug nakahatag kini ug kalipay kanila.
Ang Pagkamatay ni Jose
22Nagpabilin pagpuyo si Jose sa Ehipto uban ang tibuok nga panimalay sa iyang amahan. Nagkinabuhi siya ug 110 ka tuig, 23ug iya pang nakita ang iyang mga apo sa tuhod sa iyang anak nga si Efraim ug sa iyang apo nga si Makir nga anak ni Manase. Giila niya nga iyang kaugalingong anak ang mga anak ni Makir.
24Unya, miingon si Jose sa iyang mga igsoon, “Hapit na ako mamatay, apan dili gayod kamo pasagdan sa Dios. Kuhaon niya kamo gikan niini nga yuta ug dad-on sa dapit nga iyang gisaad kang Abraham, Isaac, ug Jacob.” 25Unya gipapanumpa ni Jose ang mga Israelinhon. Miingon siya, “Isaad ninyo nga kon pabiyaon na kamo sa Dios dinhi, dad-on ninyo ang akong mga bukog gikan dinhi.”
26Namatay si Jose didto sa Ehipto sa edad nga 110 ka tuig. Gibalsamar siya ug gisulod sa lungon.
