Јаковљево завештање
1Јаков затим позва своје остале синове и рече: „Окупите се да вам кажем шта ће се збити са вама у последњим данима.
2Окупите се и чујте, синови Јаковљеви,
чујте оца свога Израиља.
3Рувиме, првенче мој,
ти си моја снага,
први плод си моје мужевности.
Достојанством друге надмашујеш,
а по снази равна ти нема.
4Ипак, необуздан као бујица,
ти првенац нећеш више бити.
Јер на лежај свога оца си се попео,
на постељу си се моју попео
и тако је оскрнавио.
5Симеун и Левије браћа су рођена,
мачеви њихови оруђе су насиља.
6На већања њихова ја не силазио,
нити у савез са њима улазио.
Јер у срџби људе су побили,
из обести волове сакатили.
7Проклет био гнев њихов
јер је прежесток,
и јарост њихова,
јер је преокрутна!
Зато ћу их разделити по Јакову
и расејати по Израиљу.
8Јудо! Браћа ће те твоја славити;
рука ће твоја бити на врату непријатеља твојих,
браћа твоја теби ће се клањати.
9Јудо, лавићу!
Од плена си, сине, сит отишао;
као лав је полегао,
као лавица се испружио.
Ко сме њега да изазива?
10Жезло се царско од Јуде одвојити неће,
ни палица владарска од његових ногу,
док не дође онај коме припада,49,10 Или: док не дође онај коме припада данак, или све док не дође Силом.
коме ће се народи покорити.
11Своје магаре за лозу привезује,
ждребе магарице за чокот лозе.
Своју одећу у вину пере,
своју хаљину у крви од вина.
12Очи су му мутне од вина,
зуби су му бели од млека.
13Завулон ће живети на обали мора,
уточиште биће бродовима,
до Сидона биће му граница.
14Исахар је магарац кошчати
што под својим самаром49,14 Или: у тору. лежи.
15Видеће он да је одмориште згодно
а земља прелепа,
па ће своја леђа под терет ставити,
и на службу ропску ће пристати.
16Дан ће своме народу судити;
он је као свако племе Израиљево.
17Нек Дан буде змија на путу,
љута гуја покрај стазе
што ће коња за пету ујести,
а коњаник његов наузнак ће пасти.
18Твоме се спасењу надам, Господе!
19Гада ће нападати пљачкаши,
но он ће им за петама бити.
20У Асира обиље је хране,
за цареве даваће посластице.
21Нефталим је кошута слободна,
која дивну ланад млади.49,21 Или: Нефталим је крошњато дрво, што пушта дивне гране.
22Јосиф је лоза родна,
лоза родна крај извора,
која гране преко зида пружа.49,22 Или: Јосиф је дивљи магарац крај извора, дивљи магарац на обронку.
23Љуто су га стрелци напали,
стрелама се на њега окомили,
24али лук он чврсто запет држи,
мишице му крепке, ојачале,
руком Бога, Јаког Јаковљевог,
заслугом Пастира, Стене Израиља,
25Богом твога оца, који ти помаже,
Свемоћним који те благосиља
благословима одозго с небеса,
благословима одоздо из бездана,
благословима дојења и рађања.
26Благослови твога оца
од благослова древних планина су обилнији49,26 Или: од благослова мојих предака.,
од обиља вечних брда издашнији.
Нек се они спусте на главу Јосифову,
на теме посвећеног међу браћом.
27Венијамин је вук грабљиви,
јутром једе ловину,
а навече дели плен.“
28То су сва Израиљева племена, њих дванаест. Ово им је њихов отац рекао кад их је благосиљао. Свакога од њих је благословио посебним благословом.
Јаковљева смрт
29Затим им је заповедио: „Ускоро ћу се придружити своме народу. Сахраните ме са мојим прецима у пећину која се налази на пољу Ефрона Хетита. 30То је пећина на пољу Макпели, према Мамрији у хананској земљи, коју је Аврахам, заједно с пољем, купио од Ефрона Хетита за место сахрањивања. 31Тамо су сахрањени Аврахам и његова жена Сара, тамо су сахрањени Исак и његова жена Ревека, а тамо сам сахранио и Лију. 32Поље и пећина на њему су купљени од потомака Хетита.“
33Кад је Јаков дао ова упутства својим синовима, привукао је своје ноге на постељу и издахнуо, придруживши се тако своме народу.
1And Jacob called unto his sons, and said, Gather yourselves together, that I may tell you that which shall befall you in the last days. 2Gather yourselves together, and hear, ye sons of Jacob; and hearken unto Israel your father.
3¶ Reuben, thou art my firstborn, my might, and the beginning of my strength, the excellency of dignity, and the excellency of power: 4Unstable as water, thou shalt not excel; because thou wentest up to thy father’s bed; then defiledst thou it: he went up to my couch.49.4 thou shalt…: Heb. do not thou excel49.4 he went…: or, my couch is gone
5¶ Simeon and Levi are brethren; instruments of cruelty are in their habitations.49.5 instruments…: or, their swords are weapons of violence 6O my soul, come not thou into their secret; unto their assembly, mine honour, be not thou united: for in their anger they slew a man, and in their selfwill they digged down a wall.49.6 digged…: or, houghed oxen 7Cursed be their anger, for it was fierce; and their wrath, for it was cruel: I will divide them in Jacob, and scatter them in Israel.
8¶ Judah, thou art he whom thy brethren shall praise: thy hand shall be in the neck of thine enemies; thy father’s children shall bow down before thee. 9Judah is a lion’s whelp: from the prey, my son, thou art gone up: he stooped down, he couched as a lion, and as an old lion; who shall rouse him up? 10The sceptre shall not depart from Judah, nor a lawgiver from between his feet, until Shiloh come; and unto him shall the gathering of the people be. 11Binding his foal unto the vine, and his ass’s colt unto the choice vine; he washed his garments in wine, and his clothes in the blood of grapes: 12His eyes shall be red with wine, and his teeth white with milk.
13¶ Zebulun shall dwell at the haven of the sea; and he shall be for an haven of ships; and his border shall be unto Zidon.
14¶ Issachar is a strong ass couching down between two burdens: 15And he saw that rest was good, and the land that it was pleasant; and bowed his shoulder to bear, and became a servant unto tribute.
16¶ Dan shall judge his people, as one of the tribes of Israel. 17Dan shall be a serpent by the way, an adder in the path, that biteth the horse heels, so that his rider shall fall backward.49.17 an adder: Heb. an arrow-snake 18I have waited for thy salvation, O LORD.
19¶ Gad, a troop shall overcome him: but he shall overcome at the last.
20¶ Out of Asher his bread shall be fat, and he shall yield royal dainties.
21¶ Naphtali is a hind let loose: he giveth goodly words.
22¶ Joseph is a fruitful bough, even a fruitful bough by a well; whose branches run over the wall:49.22 branches: Heb. daughters 23The archers have sorely grieved him, and shot at him, and hated him: 24But his bow abode in strength, and the arms of his hands were made strong by the hands of the mighty God of Jacob; (from thence is the shepherd, the stone of Israel:) 25Even by the God of thy father, who shall help thee; and by the Almighty, who shall bless thee with blessings of heaven above, blessings of the deep that lieth under, blessings of the breasts, and of the womb: 26The blessings of thy father have prevailed above the blessings of my progenitors unto the utmost bound of the everlasting hills: they shall be on the head of Joseph, and on the crown of the head of him that was separate from his brethren.
27¶ Benjamin shall ravin as a wolf: in the morning he shall devour the prey, and at night he shall divide the spoil.
28¶ All these are the twelve tribes of Israel: and this is it that their father spake unto them, and blessed them; every one according to his blessing he blessed them. 29And he charged them, and said unto them, I am to be gathered unto my people: bury me with my fathers in the cave that is in the field of Ephron the Hittite, 30In the cave that is in the field of Machpelah, which is before Mamre, in the land of Canaan, which Abraham bought with the field of Ephron the Hittite for a possession of a buryingplace. 31There they buried Abraham and Sarah his wife; there they buried Isaac and Rebekah his wife; and there I buried Leah. 32The purchase of the field and of the cave that is therein was from the children of Heth. 33And when Jacob had made an end of commanding his sons, he gathered up his feet into the bed, and yielded up the ghost, and was gathered unto his people.
