Јаковљево завештање
1Јаков затим позва своје остале синове и рече: „Окупите се да вам кажем шта ће се збити са вама у последњим данима.
2Окупите се и чујте, синови Јаковљеви,
чујте оца свога Израиља.
3Рувиме, првенче мој,
ти си моја снага,
први плод си моје мужевности.
Достојанством друге надмашујеш,
а по снази равна ти нема.
4Ипак, необуздан као бујица,
ти првенац нећеш више бити.
Јер на лежај свога оца си се попео,
на постељу си се моју попео
и тако је оскрнавио.
5Симеун и Левије браћа су рођена,
мачеви њихови оруђе су насиља.
6На већања њихова ја не силазио,
нити у савез са њима улазио.
Јер у срџби људе су побили,
из обести волове сакатили.
7Проклет био гнев њихов
јер је прежесток,
и јарост њихова,
јер је преокрутна!
Зато ћу их разделити по Јакову
и расејати по Израиљу.
8Јудо! Браћа ће те твоја славити;
рука ће твоја бити на врату непријатеља твојих,
браћа твоја теби ће се клањати.
9Јудо, лавићу!
Од плена си, сине, сит отишао;
као лав је полегао,
као лавица се испружио.
Ко сме њега да изазива?
10Жезло се царско од Јуде одвојити неће,
ни палица владарска од његових ногу,
док не дође онај коме припада,49,10 Или: док не дође онај коме припада данак, или све док не дође Силом.
коме ће се народи покорити.
11Своје магаре за лозу привезује,
ждребе магарице за чокот лозе.
Своју одећу у вину пере,
своју хаљину у крви од вина.
12Очи су му мутне од вина,
зуби су му бели од млека.
13Завулон ће живети на обали мора,
уточиште биће бродовима,
до Сидона биће му граница.
14Исахар је магарац кошчати
што под својим самаром49,14 Или: у тору. лежи.
15Видеће он да је одмориште згодно
а земља прелепа,
па ће своја леђа под терет ставити,
и на службу ропску ће пристати.
16Дан ће своме народу судити;
он је као свако племе Израиљево.
17Нек Дан буде змија на путу,
љута гуја покрај стазе
што ће коња за пету ујести,
а коњаник његов наузнак ће пасти.
18Твоме се спасењу надам, Господе!
19Гада ће нападати пљачкаши,
но он ће им за петама бити.
20У Асира обиље је хране,
за цареве даваће посластице.
21Нефталим је кошута слободна,
која дивну ланад млади.49,21 Или: Нефталим је крошњато дрво, што пушта дивне гране.
22Јосиф је лоза родна,
лоза родна крај извора,
која гране преко зида пружа.49,22 Или: Јосиф је дивљи магарац крај извора, дивљи магарац на обронку.
23Љуто су га стрелци напали,
стрелама се на њега окомили,
24али лук он чврсто запет држи,
мишице му крепке, ојачале,
руком Бога, Јаког Јаковљевог,
заслугом Пастира, Стене Израиља,
25Богом твога оца, који ти помаже,
Свемоћним који те благосиља
благословима одозго с небеса,
благословима одоздо из бездана,
благословима дојења и рађања.
26Благослови твога оца
од благослова древних планина су обилнији49,26 Или: од благослова мојих предака.,
од обиља вечних брда издашнији.
Нек се они спусте на главу Јосифову,
на теме посвећеног међу браћом.
27Венијамин је вук грабљиви,
јутром једе ловину,
а навече дели плен.“
28То су сва Израиљева племена, њих дванаест. Ово им је њихов отац рекао кад их је благосиљао. Свакога од њих је благословио посебним благословом.
Јаковљева смрт
29Затим им је заповедио: „Ускоро ћу се придружити своме народу. Сахраните ме са мојим прецима у пећину која се налази на пољу Ефрона Хетита. 30То је пећина на пољу Макпели, према Мамрији у хананској земљи, коју је Аврахам, заједно с пољем, купио од Ефрона Хетита за место сахрањивања. 31Тамо су сахрањени Аврахам и његова жена Сара, тамо су сахрањени Исак и његова жена Ревека, а тамо сам сахранио и Лију. 32Поље и пећина на њему су купљени од потомака Хетита.“
33Кад је Јаков дао ова упутства својим синовима, привукао је своје ноге на постељу и издахнуо, придруживши се тако своме народу.
Благословение сыновей Якуба
1Якуб вызвал своих сыновей и сказал:
– Соберитесь вокруг, и я поведаю, что станет с вами в грядущие дни.
2Соберитесь и слушайте, сыновья Якуба;
внимайте своему отцу Исроилу.
3Рувим, ты – мой первенец, моя мощь,
первый плод моей силы мужской,
первый по праву, первый по силе.
4Непостоянный, как вода, ты больше не будешь первым,
потому что ты возлёг на постель своего отца
и осквернил моё ложе.
5Шимон и Леви, братья:
их мечи – орудие насилия.
6Да не буду я участвовать в их замыслах,
да не присоединюсь к их собранию,
потому что они убивали мужчин в своём гневе
и подрезали жилы быкам по своей прихоти.
7Проклят их гнев, потому что свиреп,
и ярость их, потому что она жестока!
Я разбросаю их среди потомков Якуба,
рассею их в Исроиле.
8Иуда, твои братья восхвалят тебя49:8 На языке оригинала наблюдается игра слов: имя Иуда и глагол «восхвалять» (яда).;
рука твоя будет на шее твоих врагов;
сыновья твоего отца будут кланяться тебе.
9Ты молодой лев, Иуда;
ты возвращаешься с добычи, мой сын.
Как лев, ты припадаешь к земле и ложишься,
как львица – кто осмелится тебя потревожить?
10Скипетр не покинет Иуду,
и потомки его всегда будут держать жезл правителей,
пока не придёт Тот, Кому он принадлежит49:10 Или: «Тот, Кому принадлежит дань»; или: «пока он не придёт в Шило»; или: «пока не придёт Шило («Примиритель»)».,
Тот, Кому покорятся все народы49:9-10 Это пророчество частично нашло своё исполнение в царе Довуде, а в своей полноте оно исполнилось в Исо Масехе (см. Отк. 5:5)..
11Он привяжет своего осла к виноградной лозе,
своего ослёнка – к лучшей ветке;
он омоет одежды свои в вине,
одеяние своё – в крови винограда.
12Глаза его будут темнее вина,
зубы его – молока белее.
13Завулон будет жить у морского побережья
и будет гаванью для кораблей;
его границы протянутся до Сидона.
14Иссокор – крепкий49:14 Или: «худой». осёл,
лежащий между двумя седельными вьюками.
15Увидев, как хорошо его место отдыха
и как приятна его земля,
он пригнёт свои плечи под бремя
и покорится подневольному труду.
16Дон будет судить свой народ49:16 На языке оригинала наблюдается игра слов: имя Дон и глагол «судить» (дин).,
как один из родов Исроила.
17Дон будет змеем у дорожной обочины,
гадюкой на тропе,
которая кусает коня за ногу,
так что всадник его падает навзничь.
18О Вечный, у Тебя ищу я избавления.
19Гада будут грабить грабители,
но он будет грабить их, следом погнавшись49:19 На языке оригинала наблюдается игра слов: имя Гад, грабители (гадуд) и глагол «грабить» (гуд)..
20Пища Ошера будет изобильна;
он будет поставлять лакомства, достойные царского стола.
21Неффалим – выпущенная на свободу олениха,
которая приносит прекрасных оленят49:21 Или: «произносит прекрасные изречения»..
22Юсуф – плодородная виноградная лоза,
плодородная лоза близ источника,
чьи ветви поднимаются по стене.
23С ожесточением лучники нападали на него;
они стреляли в него с враждой.
24Но лук его остался упругим,
его сильные руки остались гибкими
от руки могучего Бога Якуба,
от Защитника49:24 Букв.: «Пастуха». См. сноску на 48:15., Скалы Исроила,
25от Бога твоего отца, Который помогает тебе,
от Всемогущего, Который благословляет тебя
обильными дождями с небес,
ручьями, бегущими из земли,
множеством потомков и бесчисленными стадами.
26Благословения твоего отца
превосходят благословения древних гор,
щедрость древних холмов.
Да будут все они на голове Юсуфа,
на челе князя между своими братьями.
27Вениамин – прожорливый волк;
утром он пожирает добычу,
вечером делит награбленное добро.
28Вот каковы двенадцать родов Исроила, и вот что сказал им отец, благословляя их; каждого он наделил подобающим благословением.
29Он дал им такой наказ:
– Я отхожу к моим предкам. Похороните меня с моими отцами в пещере на поле хетта Эфрона, 30в пещере на поле Махпела, рядом с Мамре, в Ханоне, которую Иброхим купил как погребальное место у хетта Эфрона вместе с полем. 31Там были похоронены Иброхим и его жена Соро, там были похоронены Исхок и его жена Рабига, и там я похоронил Лию. 32Поле и пещера на нём были куплены у хеттов49:32 Или: «сыновей Хета»..
33Закончив давать наставления сыновьям, Якуб лёг на постель, испустил дух и отошёл к своим предкам.
