Јосифова браћа долазе у Египат
1Кад је Јаков видео да има жита у Египту, рекао је својим синовима: „Шта се ту згледате? 2Чуо сам, ево, да има жита у Египту. Сиђите тамо и купите нам га оданде, да останемо на животу и не помремо.“ 3Тако десеторица Јосифове браће сиђу да купе жито у Египту. 4Јаков није слао Јосифовог брата Венијамина с његовом браћом, мислећи да би му се могла десити каква несрећа. 5Синови Израиљеви су били међу онима који су дошли да купе жито, јер је глад владала и у хананској земљи.
6Јосиф, који је био намесник над земљом, продавао је жито целом народу у земљи. Дођу тако и Јосифова браћа и поклоне му се лицем до земље. 7Јосиф је препознао своју браћу чим их је видео, али се према њима држао као странац, те им се оштро обратио: „Одакле сте дошли?“ Они одговоре: „Из хананске земље, дошли смо да купимо храну.“ 8Јосиф је, наиме, препознао своју браћу, али они њега нису препознали. 9Тада се Јосиф сетио својих снова које је сањао о њима, па им је рекао: „Ви сте уходе! Дошли сте да извидите где је земља најслабија.“ 10Они одговорише: „Не, господару! Твоје слуге су дошле да купе хране. 11Сви ми смо синови једног човека. Твоје слуге су поштени људи, а не уходе.“ 12„Не, него сте уходе – тврдио је Јосиф. Дошли сте да извидите где је земља најслабија.“ 13Али они му рекоше: „Нас, твојих слугу, било је дванаесторо браће. Синови смо једног човека у хананској земљи. Ено, најмлађи је сад с нашим оцем, а једнога више нема.“ 14Но, Јосиф им је поново рекао: „Онако је како сам рекао: ви сте уходе!“ 15Овако ћу вас проверити: „Тако ми фараона, нећете отићи одавде ако овамо не дође ваш најмлађи брат. 16Пошаљите једног од вас да доведе вашег брата. Ви остали ћете остати у притвору и бити испитани да се провери да ли говорите истину или не. Иначе, тако ми фараона, ви сте уходе.“ 17Потом их је бацио у затвор на три дана. 18Трећег дана им је рекао: „Ја сам човек који се боји Бога. Зато учините ово што кажем и остаћете у животу. 19Ако сте поштени, нека један од вас браће остане у затвору. Ви остали идите и однесите жито својим изгладнелим породицама. 20Потом доведите свог најмлађег брата, да се потврди истинитост ваших речи, те да не умрете.“ Тако су и учинили.
21Они, затим, рекоше један другоме: „Заиста смо криви због нашег брата. Гледали смо његову патњу док нас је молио за милост, али га нисмо слушали. Зато нас је и снашла ова невоља.“ 22Рувим им одврати: „Нисам ли вам рекао: ’Не огрешујте се о дечака!’? Али ви ме нисте слушали. Ево, сад се тражи одговорност за његову крв!“
23Они нису знали да их Јосиф разуме, јер је говорио с њима преко преводиоца. 24Тада се Јосиф удаљио од њих и заплакао. Кад се вратио, поново је разговарао с њима. Онда је издвојио Симеуна између њих и наредио да га свежу на њихове очи. 25Јосиф је, потом, наредио да им напуне жито у вреће, да им се врати њихов новац у вреће, свакоме посебно, те да им се да храна за пут. Тако им је и било учињено. 26Натоваре они тако жито на своје магарце и оду. 27Но, у преноћишту, један од њих отвори своју врећу да нахрани свог магарца и угледа свој новац како одозго стоји у врећи. 28Тада овај рече својој браћи: „Мој новац је враћен! Ево, ту је у мојој врећи!“ Њима се одузме срце. Тресући се, питали су један другога: „Шта нам је то Бог урадио?“
29Кад су дошли к своме оцу Јакову у Ханан, испричали су му све што им се десило. Рекли су му: 30„Човек који је господар земље је грубо говорио с нама и оптужио нас да смо уходе. 31Али ми смо му рекли: ’Поштени смо, нисмо уходе. 32Било нас је дванаесторо браће; синови смо једног оца. Једнога више нема, а најмлађи је сад са оцем у Ханану.’ 33Тада нам је тај човек, господар земље, рекао: ’Овако ћу знати да сте поштени: оставите једног брата ту са мном, а ви остали узмите жито за ваше изгладнеле породице, па идите. 34Затим доведите свог најмлађег брата, па ћу знати да нисте уходе, него поштени људи. Тада ћу вам вратити вашег брата, па ћете моћи да тргујете42,34 Или: да се крећете по земљи. по земљи.’“
35Али док су празнили своје вреће, сваки од њих у својој врећи нађе своју кесу са новцем. Кад су они и њихов отац угледали кесе са новцем, уплашили су се. 36„Остављате ме без деце! – рече им њихов отац Јаков. Јосифа нема, Симеуна нема, а сад и Венијамина хоћете да одведете. Све се уротило против мене!“
37Тада Рувим рече своме оцу: „Можеш да усмртиш моја два сина ако ти га не доведем натраг. Повери га мени и ја ћу ти га вратити.“ 38Али Јаков рече: „Неће мој син сићи с вама! Његов брат је мртав, и он је остао сам. Ако би му се десила несрећа на путу на који полазите, онда бисте моју седу главу у тузи свалили у Свет мртвих.“
Miadto sa Ehipto ang mga Igsoon ni Jose
1Pagkahibalo ni Jacob nga may gibaligya nga pagkaon42:1 pagkaon: sa literal, lugas. Mao usab sa mosunod nga mga bersikulo. didto sa Ehipto, giingnan niya ang iyang mga anak nga lalaki, “Nganong gatinan-awanay lang kamo? 2Nakadungog ako nga may gibaligya nga pagkaon didto sa Ehipto, busa lakaw kamo didto ug pagpalit ug pagkaon aron dili kita mangamatay sa kagutom.” 3Busa milakaw ang napulo ka igsoon ni Jose ngadto sa Ehipto aron pagpalit ug pagkaon. 4Apan wala paubana ni Jacob si Benjamin nga manghod ni Jose kay nahadlok siya nga basin ug may daotan nga mahitabo kaniya.
5Miadto ang mga anak ni Jacob42:5 Jacob: sa Hebreo, Israel. sa Ehipto kuyog sa ubang mga tawo aron pagpalit ug pagkaon, kay miabot na man usab ang kagutom sa Canaan. 6Ingon nga gobernador sa Ehipto, si Jose ang namaligya ug pagkaon ngadto sa mga tawo. Busa pag-abot sa iyang mga igsoon, miyukbo sila agig pagtahod kaniya. 7-9Pagkakita ni Jose kanila, nailhan dayon niya sila apan nagpakaaron-ingnon siya nga wala makaila kanila. Pinasingka siya nga nakigsulti kanila. Nangutana siya, “Taga-asa kamo?” Mitubag sila, “Taga-Canaan kami, ug mianhi kami dinhi aron mopalit ug pagkaon.” Wala makaila kaniya ang iyang mga igsoon. Nahinumdoman dayon ni Jose ang iyang damgo mahitungod kanila. Miingon siya, “Mga espiya kamo! Mianhi kamo dinhi aron pagsusi kon asa nga bahin sa among nasod ang huyang ug depensa.”
10Mitubag sila, “Dili, sir! Dili kami mga espiya. Mianhi kami dinhi aron mopalit ug pagkaon. 11Managsoon kaming tanan, usa ray among amahan, ug nagasulti kami sa tinuod. Dili kami mga espiya.” 12Apan miingon si Jose, “Dili ako motuo! Mianhi kamo dinhi aron pagsusi kon asa nga bahin sa among nasod ang huyang ug depensa.” 13Mitubag sila, “12 kaming managsoon, usa ray among amahan ug atua siya sa Canaan. Atua uban kaniya karon ang among kamanghoran, ug wala na ang usa namo ka igsoon.”
14Miingon si Jose, “Sama sa akong giingon kaninyo, mga espiya kamo. 15Ug masayran ko kon tinuod kanang inyong gisulti pinaagi niini: Ipanumpa ko sa ngalan sa hari sa Ehipto42:15 hari sa Ehipto: sa Hebreo, Faraon. nga dili gayod kamo makabiya dinhi hangtod nga dili moanhi ang inyong kamanghoran. 16Papaulia ang usa kaninyo aron pagkuha sa inyong igsoon. Prisohon kamong mahibilin hangtod nga mapamatud-an nga tinuod ang inyong giingon, apan kon dili, tinuod gayod nga mga espiya kamo.” 17Busa gipapriso niya sila sulod sa tulo ka adlaw.
18Sa ikatulo ka adlaw, miingon si Jose kanila, “Nagatahod ako sa Dios, busa hatagan ko pa kamo ug higayon nga mabuhi kon tumanon lang ninyo ang akong isugo kaninyo. 19Kon nagasulti gayod kamo sa tinuod, ibilin sa prisohan ang usa kaninyo ug pamauli kamo ug pagdalag pagkaon alang sa gigutom ninyo nga mga pamilya. 20Unya, dad-a ninyo dinhi kanako ang inyong manghod aron mapamatud-an nga tinuod ang inyong gisulti kanako ug aron dili ko kamo ipapatay.” Ug gibuhat nila kini.
21Unya, miingon sila sa usag usa, “Nakasala gayod kita sa gibuhat nato sa atong igsoon. Nakita nato ang iyang pag-antos sa dihang nagpakilooy siya kanato, apan wala gayod nato siya kaloy-i, busa miabot kini nga kalisod kanato.” 22Miingon si Reuben, “Dili ba giingnan ko man kamo kaniadto nga dili ninyo pasipad-an ang bata? Apan wala gayod kamo namati kanako. Busa gipaninglan na kita karon sa iyang kamatayon.” 23Wala sila masayod nga nakasabot si Jose sa ilang gipanulti tungod kay aduna man siyay tighubad kon makigsulti siya kanila. 24Mibiya si Jose kanila ug mihilak. Unya mibalik siya ug nakigsulti kanila. Pagkahuman, gikuha niya si Simeon gikan kanila ug gipagapos diha sa ilang atubangan.
Mibalik sa Canaan ang mga Igsoon ni Jose
25Nagmando si Jose nga pun-on ug pagkaon ang mga sako sa iyang mga igsoon ug isulod sa ilang mga sako ang kuwarta nga ilang gibayad, ug pabalonan sila sa ilang paglakaw. Natuman ang tanang gimando ni Jose. 26Gikarga sa mga managsoon ang ilang mga sako didto sa ilang mga asno ug mibiya.
27Sa dihang nagpalabay sila sa kagabhion sa usa ka dapit, usa kanila ang miabli sa iyang sako aron pakan-on ang iyang asno, ug nakita niya diha sa sako ang kuwarta nga iyang gibayad. 28Misinggit siya sa iyang mga igsoon, “Giuli ang akong gibayad! Ania dinhi sa akong sako.” Nangaluya silang tanan ug nagkurog nga nagaingnanay, “Unsa kining gibuhat sa Dios kanato?”
29Pag-abot nila sa Canaan, gisulti nila sa ilang amahan nga si Jacob ang tanan nga nahitabo kanila. 30Miingon sila kang Jacob, “Gisingkahan kami sa gobernador sa Ehipto ug gipasanginlan nga gapang-espiya kuno kami. 31Apan gitubag namo siya nga dili kami mga espiya ug nagsulti kami sa tinuod. 32Miingon usab kami nga 12 kami ka managsoon ug usa ray among amahan. Gisultihan namo siya nga ang usa namo ka igsoon patay na ug ang among kamanghoran ania uban kanimo dinhi sa Canaan. 33Apan mao kini ang iyang giingon kanamo, ‘Masayran ko kon tinuod ang inyong gipanulti pinaagi niini: Ibilin dinhi kanako ang usa kaninyo ug pamauli kamo nga magdala ug pagkaon alang sa inyong mga pamilya nga gigutom. 34Unya dad-a ninyo dinhi kanako ang inyong manghod aron mahibaloan ko nga nagasulti kamo sa tinuod ug dili kamo mga espiya. Pagkahuman, ibalik ko kaninyo ang inyong igsoon nga si Simeon, ug tugotan ko kamo nga magbalik-balik dinhi sa Ehipto.’ ”
35Sa dihang gibubo na nila ang sulod sa ilang mga sako, nakita nila didto ang kuwarta nga ilang gibayad. Pagkakita nila ug sa ilang amahan niini, gibati silang tanan ug kahadlok.
36Miingon si Jacob kanila, “Gusto ba gayod ninyo nga mawad-an akog mga anak? Wala na si Jose, wala na si Simeon, ug karon gusto na usab ninyo nga kuhaon si Benjamin. Puro na lang kasakit ang miabot kanako.” 37Miingon si Reuben, “Tay, isalig kanako si Benjamin. Patya ang duha ko ka anak nga lalaki kon dili ko siya madala pagbalik kanimo.” 38Apan mitubag si Jacob, “Dili ko paubanon kaninyo ang akong anak. Patay na ang iyang igsoon ug siya na lang ang nahibilin kanako. Kon may daotan nga mahitabo kaniya sa inyong paglakaw, kamo unya ang mahimong hinungdan nga niining akong katigulangon, mamatay ako sa kasubo.”
