Јосиф тумачи фараонове сне
1После две пуне године фараон је сањао: и гле, стоји он крај Нила. 2Уто изађе из Нила седам лепих и дебелих крава. Пасле су међу трском. 3Међутим, из Нила за њима изађе седам других крава, ружних и мршавих, те стану уз оне краве на обали Нила. 4Тада оне ружне и мршаве краве прождру оних седам лепих и дебелих крава. Тог часа се фараон пробудио.
5Кад је заспао, уснио је други сан: и гле, седам пуних и једрих класова израсту на једној стабљици. 6Но, одједном изникне за њима седам других класова, штурих и опаљених источним ветром. 7Тада оних седам штурих класова прождру оних седам једрих и пуних класова. Фараон се пробудио, али је схватио да је и то био сан.
8Ујутро је фараон био узнемирен, па је позвао све египатске гатаре и мудраце. Фараон им је испричао своје снове, али нико му их није могао протумачити. 9Тада главни пехарник рече фараону: „Сетих се данас мојих погрешака 10кад се оно фараон разљутио на своје слуге, па је бацио мене и главног пекара у притвор, у кући заповедника телесне страже. 11Једне ноћи смо обојица уснули по сан, и сваки сан је имао своје значење. 12Тамо је са нама био један младић, Јеврејин, роб заповедника главне страже. Ми смо му испричали наше снове, а он је протумачио и мој и његов сан. 13Десило се баш онако како нам их је протумачио; ја сам био враћен у службу, а онога су обесили.“
14Фараон одмах пошаље по Јосифа, те су га журно извели из тамнице. Након што се обријао и обукао нову одећу, изашао је пред фараона. 15Фараон рече Јосифу: „Уснио сам сан, али га нико не може протумачити. Чуо сам да се прича о теби да можеш да протумачиш сан чим га чујеш.“ 16Јосиф одговори: „Ја не могу, али ће Бог дати одговор фараону који ће га умирити.“ 17Фараон рече Јосифу: „Сањао сам да стојим на обали реке Нил, 18кадли из Нила изађе седам дебелих и лепих крава. Пасле су међу трском. 19Али тада за њима изађе седам других крава, јадних, мршавих и веома ружних. У целој египатској земљи нисам видео тако ружних крава. 20Тада те мршаве и јадне краве прождру оних првих седам дебелих крава. 21Но, иако су их прогутале, није се примећивало да су им у трбуху; изгледале су јадно као и пре. У тај час се пробудим. 22Затим сам у сну видео како је на једној стабљици израсло седам класова, пуних и једрих. 23Али после њих израсте седам сувих, штурих и источним ветром опаљених класова. 24Ти штури класови прождру оних седам добрих класова. Испричао сам ово и гатарима, али нико није знао да ми одговори.“
25Јосиф рече фараону: „Фараонови снови су, у ствари, један сан: Бог ти је објавио шта ће учинити. 26Седам лепих крава седам су година, као што су и седам пуних класова седам година; то је, дакле, само један сан. 27Седам мршавих и јадних крава које су изашле после њих, као и оних седам сувих, штурих и источним ветром опаљених класова, су такође седам година. То су седам година глади. 28То је оно што сам већ рекао фараону: Бог му је објавио шта ће учинити. 29Долази, ево, седам година великог обиља за цео Египат. 30После њих ће доћи седам година глади када ће се заборавити све изобиље у Египту, јер ће глад опустошити земљу. 31Због глади која ће уследити, нико се неће сећати обиља у земљи; глад ће, наиме, бити веома тешка. 32А то што се фараонов сан поновио, значи да се Бог чврсто одлучио на то и да ће то убрзо и учинити. 33Зато нека сад фараон потражи разборитог и мудрог човека, па нека га постави над египатском земљом. 34Нека фараон још постави надгледнике над Египтом да прикупљају петину од летине у Египту током седам година обиља. 35Нека прикупљају сву храну током оних седам година које долазе, те нека по фараоновом овлашћењу складиште жито по градовима и чувају га за храну. 36Та храна нека служи као залиха за земљу током седам година глади која ће задесити Египат, тако да земља не би пропала због глади.“
Јосифово уздизање
37Јосифов одговор се свидео фараону и свим његовим дворанима. 38Тада фараон рече својим дворанима: „Зар можемо наћи човека као што је он, човека у коме је Дух Божији?“ 39Затим фараон рече Јосифу: „Будући да ти је Бог обзнанио све ово, нема никог ко је тако разборит и мудар као што си ти. 40Ти ћеш бити надгледник мога дома, те ће се сав мој народ покоравати твојим наредбама. Једино ћу ја, који сам на престолу, имати већу власт од тебе. 41Ево, постављам те над целом египатском земљом“ – рече фараон. 42Тада је фараон скинуо печатни прстен са своје руке и ставио га на Јосифов прст. Затим га је обукао у рухо од најбољег лана, а око врата му је ставио златан ланац. 43Још је наредио да га провезу кочијама као његовог заменика, а пред њим су узвикивали: „На колена!“ Тако га је поставио над целим Египтом. 44Уз то му фараон рече: „Ја сам фараон, нико у целом Египту не сме да макне руку или ногу без твог одобрења.“ 45Фараон је Јосифа назвао Сафнат-Панеах и дао му за жену Асенету, ћерку Поти-Фере, свештеника из Она. Тако је Јосиф добио власт над Египтом.
46Јосифу је било тридесет година кад је ступио у службу фараона, египатског цара. Отишавши од фараона, Јосиф је обишао целу египатску земљу. 47Током седам родних година земља је обилно рађала. 48У тих седам година обиља које су настале у Египту, Јосиф је прикупљао сваку врсту хране и складиштио је по градовима. Летину са околних поља је смештао у сваки град. 49Жита које је Јосиф прикупио било је много као песка у мору, тако да га је престао мерити; није му, наиме, било мере.
50Пре него што су наступиле године глади, Јосифу су се родила два сина које му је родила Асенета, ћерка Поти-Фере, свештеника у Ону. 51Јосиф је своме првенцу дао име „Манасија“41,51 Манасија значи заборавити., јер је рекао: „Бог ми је дао да заборавим сву своју муку и сву родбину у дому свога оца.“ 52Другога је назвао „Јефрем“41,52 Јефрем значи двоструко плодан., рекавши: „Бог ме је учинио родним у земљи моје патње.“
53Кад се навршило оних седам година обиља које су настале у Египту, 54почеле су да наступају године глади, баш како је Јосиф и рекао. У свим земљама је било глади, али је у целом Египту било хлеба. 55А кад је глад задесила и Египат, народ завапи фараону за хлеб. Тада фараон рече свим Египћанима: „Идите к Јосифу и учините како вам он каже!“ 56Настала је глад по целој земљи. И пошто је завладала жестока глад у целом Египту, Јосиф је отворио сва складишта, па је продавао жито Египћанима. 57Цели свет је долазио Јосифу у Египат да купује жито, јер је глад била жестока по целом свету.
Юсуф толкует сны фараона
1Прошло два года, и фараону приснился сон: он стоял на берегу Нила, 2и вот из реки поднялись семь коров – гладких и жирных – и стали пастись в тростниках. 3Вслед за ними вышли из Нила другие семь коров – безобразных и тощих – и встали рядом с теми на берегу реки. 4И безобразные, тощие коровы пожрали семь гладких, жирных коров. Тут фараон проснулся.
5Он заснул вновь, и ему приснился другой сон: семь колосьев – здоровых и полных – росли на одном стебле. 6Вслед за ними выросли ещё семь колосьев – тощих и опалённых восточным ветром. 7Тощие колосья проглотили семь здоровых, полных колосьев. Тут фараон проснулся, это был сон.
8Утром его не оставляла тревога. Он созвал всех чародеев и мудрецов Египта и рассказал им свои сны, но никто не смог их истолковать.
9Тогда главный виночерпий сказал фараону:
– Теперь я вспоминаю, что провинился. 10Однажды фараон разгневался на своих слуг и заключил меня и главного пекаря в доме начальника стражи. 11И мне, и ему в одну и ту же ночь приснился сон, и каждый сон имел своё значение. 12Там с нами был молодой еврей, слуга начальника стражи. Мы рассказали ему наши сны, и он истолковал их нам; каждому он дал своё толкование. 13И как он истолковал, так всё и вышло: меня возвратили на прежнюю службу, а того посадили на кол.
14Фараон послал за Юсуфом, и его спешно привели из темницы. Он подстригся, сменил одежду и предстал перед фараоном. 15Фараон сказал Юсуфу:
– Мне приснился сон, и никто не может его истолковать. Но я слышал о тебе, что ты понимаешь сны и умеешь толковать их.
16Юсуф ответил:
– Не я, но Аллах даст фараону ответ во благо.
17Фараон сказал Юсуфу:
– Мне снилось, что я стою на берегу Нила, 18и вдруг из реки поднялись семь коров, жирных и гладких, и стали пастись в тростниках. 19Вслед за ними поднялись семь других коров – костлявых, худых и таких безобразных, каких я никогда прежде не видел во всей земле египетской. 20Тощие, безобразные коровы пожрали семь жирных коров, которые вышли первыми. 21Но это не пошло им впрок: они остались такими же безобразными, как и прежде. Тут я проснулся.
22Потом я видел во сне семь колосьев на одном стебле, полных доброго зерна. 23Вслед за ними выросли другие семь колосьев – сухие, тощие и опалённые восточным ветром. 24Тощие колосья проглотили семь полных колосьев. Я рассказал чародеям, но никто не смог дать мне объяснение.
25Юсуф сказал фараону:
– Смысл обоих снов фараона один. Аллах открыл фараону, что Он собирается сделать. 26Семь хороших коров – это семь лет, и семь хороших колосьев – это семь лет; смысл тот же. 27Семь худых, безобразных коров, которые пришли следом, – это семь лет, и так же – семь тощих колосьев, опалённых восточным ветром, – это семь лет голода.
28Вот что я имел в виду, когда сказал фараону, что Аллах открыл ему Свои замыслы. 29В земле египетской наступают семь лет великого изобилия, 30а за ними последуют семь лет голода, когда всё изобилие в Египте будет забыто, и голод опустошит землю. 31Прежнее изобилие забудется в этой земле из-за голода, который последует за ним, потому что голод будет жестокий. 32А то, что сон повторился фараону дважды, означает, что Аллах твёрдо определил это и вскоре исполнит Свой замысел.
33Пусть же фараон найдёт проницательного и мудрого человека и поставит его над землёй Египта. 34Пусть фараон назначит чиновников по всей стране, чтобы они собирали пятую часть урожая в Египте в те семь лет изобилия. 35Пусть в те добрые годы они собирают всё продовольствие, что поступает к ним, и пусть властью фараона запасают зерно и хранят его в городах. 36Это продовольствие будет для страны про запас, чтобы страна не погибла в те семь лет голода, которые потом будут в Египте.
Юсуф назначается главным правителем Египта
37Фараон и все его приближённые одобрили этот план. 38Фараон спросил своих приближённых:
– Найдём ли мы ещё такого, как этот человек, в котором Дух Аллаха?
39И фараон сказал Юсуфу:
– Раз Аллах открыл тебе всё это, значит, нет никого мудрее и проницательнее тебя. 40Я ставлю тебя над моим домом, и весь мой народ будет слушаться твоих приказов. Только троном я буду выше тебя.
41Фараон сказал Юсуфу:
– Смотри, я ставлю тебя над всей землёй Египта.
42Он снял с пальца свой перстень и надел на палец Юсуфу, он одел его в одежды из тонкого полотна и повесил ему на шею золотую цепь. 43Он велел возить его в колеснице как второго после себя41:43 Или: «в колеснице второго после себя»; или: «в своей второй колеснице». и кричать перед ним: «Дорогу!»41:43 Или: «Кланяйтесь!» Так он поставил его над всей землёй Египта.
44Фараон сказал Юсуфу:
– Я фараон, но без твоего слова никто во всём Египте не посмеет и пальцем шевельнуть.
45Он дал Юсуфу имя Цафнат-Панеах и отдал ему в жёны Асенефу, дочь Потифера, жреца города Она41:45 То есть Гелиополь; также в ст. 50 и 46:20.. И Юсуф отправился в путь по всей египетской земле41:45 Или: «получил власть над всей землёй египетской»; или: «путешествовал по всей земле египетской»; так же в ст. 46..
46Юсуфу было тридцать лет, когда он поступил на службу к фараону, царю Египта. Юсуф вышел от фараона и отправился в путь по всему Египту. 47В семь лет изобилия земля приносила богатый урожай. 48Юсуф собирал весь урожай тех семи лет изобилия в Египте и складывал его в городах; в каждом городе он складывал урожай с окрестных полей. 49Собранного Юсуфом зерна было так много, как песка в море, и он перестал вести ему счёт, потому что сосчитать его было невозможно.
50Прежде чем пришли годы голода, у Юсуфа родились два сына от Асенефы, дочери Потифера, жреца города Она. 51Юсуф назвал своего первенца Манасса («дать забыть») и сказал: «Это потому, что Аллах дал мне забыть все мои страдания и дом моего отца». 52Второго сына он назвал Ефраим («быть плодовитым»), сказав: «Это потому, что Аллах сделал меня плодовитым в земле моего страдания».
53Семь лет изобилия в Египте подошли к концу, 54и начались семь лет голода, как Юсуф и предсказал. Голод был во всех других землях, только в земле Египта была пища.
55Когда весь Египет начал голодать, люди взмолились к фараону о пище, и фараон сказал египтянам:
– Идите к Юсуфу и делайте, как он скажет.
56Когда голод распространился по всей стране, Юсуф открыл склады и стал продавать зерно египтянам, потому что голод в Египте был жестокий.
57И из всех стран приходили в Египет, чтобы купить у Юсуфа зерна, потому что по всему миру был жестокий голод.
