Јосиф и Петефријева жена
1Јосифа су довели у Египат, где га је од Исмаиљаца, који су га тамо одвели, купио Египћанин Петефрије, фараонов дворанин и заповедник његове телесне страже.
2Али Господ је био с Јосифом, те му је све полазило за руком. Зато је живео у дому свога господара Египћанина. 3Његов господар је видео да је Господ с Јосифом и да му Господ даје успех у свему што ради. 4Тако је Јосиф задобио његову наклоност, па га је поставио за управитеља свога дома и поверио му сву своју имовину. 5Од како га је поставио за надгледника свога дома и све своје имовине, Господ је због Јосифа благословио Египћанинов дом. Господњи благослов је био над свим што је Петефрије имао у кући и на пољу. 6Тако је све што је имао препустио Јосифовој бризи, тако да није бринуо ни за шта, осим за храну коју је јео.
А Јосиф је био стасит и наочит младић. 7После неког времена, жена његовог господара баци око на Јосифа, па му рече: „Лези са мном!“
8Али он то одби и рече жени свога господара: „Види, од како сам ја овде, мој се господар не брине ни о чему у кући, него је све препустио мени. 9Он у овој кући нема више власти од мене; ништа ми није ускратио осим тебе, јер си његова жена. Па како бих могао да учиним тако велико зло и згрешим против Бога?“ 10Тако је наговарала Јосифа из дана у дан, али он није пристајао ни да легне с њом ни да буде близу ње.
11Једног дана Јосиф уђе у кућу да ради свој посао. У кући није било никога од слугу. 12Она тада зграби његов огртач и рече му: „Лези са мном!“ Но, Јосиф остави огртач у њеној руци, те побегне изјуривши напоље.
13Кад је видела да је оставио огртач у њеној руци и да је изјурио из куће, 14она позва слуге и рече им: „Гледајте! Јеврејина нам је довео да нас исмева. Дошао је ту да легне са мном, али сам ја почела да вичем из свег гласа. 15Кад је чуо да сам повисила глас и почела да вичем, оставио је свој огртач код мене и побегао напоље.“
16Његов огртач је држала уз себе док се његов господар није вратио кући. 17Онда је и њему испричала исту причу: „Онај роб Јеврејин кога си нам довео, дошао је к мени да ме исмева. 18Али кад сам повисила глас и почела да вичем, он је оставио свој огртач код мене и побегао напоље.“
19Кад је његов господар чуо причу своје жене, која му је рекла: „Ето, тако је са мном поступио твој роб“, разгневио се. 20Тада господар зграби Јосифа и баци га у тамницу, тамо где су били затворени царски затвореници.
Јосиф је остао у тамници. 21Ипак, Господ је био с њим и смиловао му се, учинивши да Јосиф стекне наклоност управитеља тамнице. 22Управитељ тамнице је поверио Јосифу управу над свим затвореницима који су били у тамници. 23Управитељ тамнице није надгледао ништа што је поверио Јосифу, јер је с овим био Господ који му је давао успех у свему што би предузео.
Иосиф в доме Потифара
1Иосифа привели в Египет, и египтянин Потифар, сановник фараона и начальник его стражи, купил Иосифа у измаильтян, которые его туда привели.
2Господь был с Иосифом, и он преуспевал, живя в доме у своего египетского господина. 3Его господин увидел, что Господь с Иосифом и что Он дает ему успех во всем, что он делает. 4Иосиф нашел расположение в его глазах и стал его личным слугой. Потифар поставил его над своим домом и доверил ему все свои владения. 5И с тех пор как он поставил его над своим домом и всеми владениями, Господь благословил дом египтянина ради Иосифа. Благословение Господа было на всем, что было у Потифара, – и в доме, и в поле. 6Поэтому он доверил Иосифу все, что у него было; благодаря Иосифу он мог ни о чем не заботиться, кроме того, чтобы поесть.
Иосиф же был хорошо сложен и красив, 7и через некоторое время жена его господина стала заглядываться на него и сказала:
– Ложись со мной!
8Но он отказался, сказав:
– При мне мой господин может ни о чем не заботиться в доме; все, чем он владеет, он доверил мне. 9В этом доме я самый главный; мой господин не отказал мне ни в чем, кроме тебя, потому что ты – его жена. Как же я могу совершить такое великое зло и грех против Бога?
10И хотя она уговаривала его каждый день, он отказывался лечь с ней и даже быть с ней.
11Однажды он вошел в дом по своим делам, когда никого из домашних не было в доме. 12Она схватила его за одежду и сказала:
– Ложись со мной!
Но он вырвался и убежал, оставив верхнюю одежду у нее в руках. 13Увидев, что он убежал и оставил одежду у нее в руках, 14она позвала домашнюю прислугу и сказала им:
– Смотрите, этого еврея привели к нам в дом, а он оскорбляет нас! Он пришел сюда и хотел лечь со мной, но я стала кричать, 15а он от моего крика оставил свою одежду и убежал.
16Она держала одежду Иосифа у себя, пока не пришел домой его хозяин. 17Она рассказала ему ту же историю:
– Этот раб-еврей, которого ты к нам привел, пришел ко мне и хотел надо мной надругаться, 18но я стала кричать, и он, оставив у меня свою одежду, убежал.
Заключение Иосифа в темницу
19Когда его господин выслушал рассказ жены, которая сказала: «Вот как твой раб обошелся со мной», он сильно разгневался: 20он взял Иосифа и посадил его в темницу, где были заключены царские узники; и так Иосиф оказался в темнице.
21Но Господь был с ним; Он явил ему милость и даровал ему расположение в глазах главного стража. 22Главный страж поставил Иосифа над всеми узниками, и он отвечал за все дела в темнице. 23Главный страж мог не заботиться о том, что было вверено Иосифу, потому что Господь был с Иосифом и давал ему успех во всех делах.
