Јаков се враћа у Ветиљ
1Бог рече Јакову: „Устани и иди горе у Ветиљ и настани се тамо. Онде подигни жртвеник Богу који ти се указао кад си бежао од свога брата Исава.“
2Јаков рече својој породици и свима који су били с њим: „Одбаците стране богове из ваше средине, очистите се и пресвуците одећу. 3Устанимо и пођимо горе у Ветиљ. Тамо ћу подићи жртвеник Богу који ме је услишио кад сам био у невољи и који је био са мном кад сам пошао на пут.“ 4Тада су они предали Јакову све стране богове које су имали и наушнице што су им биле на ушима, па их Јаков закопа под храст код Сихема. 5Кад су кренули на пут, Божији страх је обузео околне градове, те нико није кренуо у потеру за Јаковљевим синовима.
6Тада је Јаков дошао у Луз, то јест Ветиљ, у хананској земљи, и сав народ што је био с њим. 7Онде је подигао жртвеник и назвао то место „Ел-Ветиљ35,7 Ел-Ветиљ значи Бог Ветиља.“, јер му се тамо објавио Бог кад је бежао од свог брата.
8Ту је умрла Девора, Ревекина дојиља. Сахранили су је ниже Ветиља, под храстом, који се отада зове „Тужни Храст“.
9Бог се поново објавио Јакову кад се вратио из Падан-Арама, и благословио га. 10Бог му рече: „Твоје име је Јаков, али се нећеш више звати Јаков, него ће ти име бити ’Израиљ’.“ Тако га је назвао Израиљ.
11Још му рече Бог: „Ја сам Бог Свемоћни. Буди родан и множи се. Од тебе ће настати народ и збор народа, и од тебе ће цареви проистећи. 12Земљу коју сам дао Аврахаму и Исаку, предаћу теби и твоме потомству после тебе.“ 13Бог се онда узнео од Јакова, с места где му је говорио.
14На месту где му је Бог говорио, Јаков је усправио стуб од камена, па је на њега излио жртву изливницу и прелио га уљем. 15Место на коме му је Бог говорио је назвао Ветиљ35,15 Ветиљ значи Дом Божији..
Рахиљина смрт
16Затим су напустили Ветиљ. Још је био остао део пута до Ефрате, кад Рахиља поче да се порађа. Снашли су је јаки трудови. 17Како је порођај био тежак, бабица јој рече: „Не бој се, јер и ово ти је син.“ 18На самрти, док је издисала, дала му је име Венони35,18 Венони значи син моје туге., али га је отац назвао „Венијамин“35,18 Венијамин значи син моје деснице..
19Кад је Рахиља умрла, сахранили су је на путу за Ефрату, то јест, Витлејем. 20Јаков је на Рахиљином гробу поставио стуб, који све до данас стоји на њеном гробу.
21Израиљ је наставио путовање. Свој шатор је поставио с друге стране Мигдал-Едера. 22Док је Израиљ боравио у тој земљи, Рувим оде и легне с Валом, иночом свога оца. Израиљ дозна за то.
Јаковљеви синови
Јаковљевих синова је било дванаест:
23Лијини синови су:
Јаковљев првенац Рувим,
Симеун, Леви, Јуда, Исахар и Завулон.
24Рахиљини синови су:
Јосиф и Венијамин.
25Синови Вале, Рахиљине слушкиње су:
Дан и Нефталим.
26Синови Зелфе, Лијине слушкиње су:
Гад и Асир.
То су Јаковљеви синови који су му се родили у Падан-Араму.35,26 Из ст. 16 видимо да се Венијамин родио у Ханану а не у горњој Месопотамији.
Исакова смрт
27Јаков оде к своме оцу Исаку у Мамрију, у Киријат-Арву, то јест Хеврон, где су некад Аврахам, а потом и Исак живели као странци. 28Исак је живео стотину осамдесет година. 29Онда је издахнуо и умро, те се придружио својим прецима, стар и сит живота. Сахранили су га Исав и Јаков, његови синови.
O Retorno de Jacó a Betel
1Deus disse a Jacó: “Suba a Betel35.1 Betel significa casa de Deus. e estabeleça-se lá, e faça um altar ao Deus que lhe apareceu quando você fugia do seu irmão, Esaú”.
2Disse, pois, Jacó aos de sua casa e a todos os que estavam com ele: “Livrem-se dos deuses estrangeiros que estão entre vocês, purifiquem-se e troquem de roupa. 3Venham! Vamos subir a Betel, onde farei um altar ao Deus que me ouviu no dia da minha angústia e que tem estado comigo por onde tenho andado”. 4Então entregaram a Jacó todos os deuses estrangeiros que possuíam e os brincos que usavam nas orelhas, e Jacó os enterrou ao pé da grande árvore, próximo a Siquém. 5Quando eles partiram, o terror de Deus caiu de tal maneira sobre as cidades ao redor que ninguém ousou perseguir os filhos de Jacó.
6Jacó e todos os que com ele estavam chegaram a Luz, que é Betel, na terra de Canaã. 7Nesse lugar construiu um altar e lhe deu o nome de El-Betel35.7 El-Betel significa Deus de Betel., porque ali Deus havia se revelado35.7 Ou ali os seres celestiais se revelaram a ele, quando fugia do seu irmão.
8Débora, ama de Rebeca, morreu e foi sepultada perto de Betel, ao pé do Carvalho, que por isso foi chamado Alom-Bacute35.8 Alom-Bacute significa carvalho do pranto..
9Depois que Jacó retornou de Padã-Arã, Deus lhe apareceu de novo e o abençoou, 10dizendo: “Seu nome é Jacó, mas você não será mais chamado Jacó; seu nome será Israel”. Assim lhe deu o nome de Israel.
11E Deus ainda lhe disse: “Eu sou o Deus todo-poderoso35.11 Hebraico: El-Shaddai.; seja prolífero e multiplique-se. De você procederão uma nação e uma comunidade de nações, e reis estarão entre os seus descendentes. 12A terra que dei a Abraão e a Isaque, dou a você; e também aos seus futuros descendentes darei esta terra”. 13A seguir, Deus elevou-se do lugar onde estivera falando com Jacó.
14Jacó levantou uma coluna de pedra no lugar em que Deus lhe falara, e derramou sobre ela uma oferta de bebidas35.14 Veja Nm 28.7. e a ungiu com óleo. 15Jacó deu o nome de Betel ao lugar onde Deus tinha falado com ele.
A Morte de Isaque e de Raquel
16Eles partiram de Betel, e, quando ainda estavam a certa distância de Efrata, Raquel começou a dar à luz com grande dificuldade. 17E, enquanto sofria muito, tentando dar à luz, a parteira lhe disse: “Não tenha medo, pois você ainda terá outro menino”. 18Já a ponto de sair-lhe a vida, quando estava morrendo, deu ao filho o nome de Benoni35.18 Benoni significa filho da minha aflição.. Mas o pai deu-lhe o nome de Benjamim35.18 Benjamim significa filho da minha direita..
19Assim morreu Raquel, e foi sepultada junto do caminho de Efrata, que é Belém. 20Sobre a sua sepultura Jacó levantou uma coluna, e até o dia de hoje aquela coluna marca o túmulo de Raquel.
21Israel partiu novamente e armou acampamento adiante de Migdal-Éder35.21 Migdal-Éder significa torre do rebanho.. 22Na época em que Israel vivia naquela região, Rúben deitou-se com Bila, concubina de seu pai. E Israel ficou sabendo disso.
Jacó teve doze filhos:
23Estes foram seus filhos com Lia:
Rúben, o filho mais velho de Jacó,
Simeão, Levi, Judá, Issacar e Zebulom.
24Estes foram seus filhos com Raquel:
José e Benjamim.
25Estes foram seus filhos com Bila, serva de Raquel:
Dã e Naftali.
26Estes foram seus filhos com Zilpa, serva de Lia:
Gade e Aser.
Foram esses os filhos de Jacó, nascidos em Padã-Arã.
27Depois Jacó foi visitar seu pai Isaque em Manre, perto de Quiriate-Arba, que é Hebrom, onde Abraão e Isaque tinham morado. 28Isaque viveu cento e oitenta anos. 29Morreu em idade bem avançada e foi reunido aos seus antepassados. E seus filhos, Esaú e Jacó, o sepultaram.
