Осрамоћена Дина
1Једном је Дина, коју је Лија родила Јакову, изашла да посети жене те земље. 2Али кад ју је видео Евејац Сихем, син Емора, кнеза те области, он је зграби, легне с њом и обешчасти је. 3Но, био је толико привучен Дином, Јаковљевом ћерком, да се заљубио у њу. Зато је настојао да придобије девојчино срце. 4Сихем је свом оцу Емору рекао: „Узми ми ову девојку за жену.“
5Јаков је чуо да је његова ћерка Дина била обешчашћена док су његови синови били у пољу са стадом. Ипак, ништа није предузимао док се они не врате.
6У међувремену, Емор, Сихемов отац, дође к Јакову да поразговара с њим. 7Уто се врате Јаковљеви синови из поља. Кад су чули шта се догодило људи су били жалосни и веома љути, јер је Сихем починио срамоту против Израиља легавши с Јаковљевом ћерком. Тако се шта није чинило.
8Емор им тада рече: „Мој се син свом душом заљубио у вашу ћерку. Дајте му је, молим вас, за жену. 9Хајде да се ородимо: ви нама дајите своје ћерке, а узимајте себи наше ћерке 10Настаните се међу нама; земља је отворена за вас. Живите, тргујте и стичите добра у њој.“
11Потом се Сихем обрати њеном оцу и њеној браћи: „Даћу све што затражите, само да задобијем вашу наклоност. 12Одредите мираз34,12 На ондашњем Блиском истоку, мираз је обезбеђивала младожењина породица. за њу и свадбени дар. Даћу колико год затражите, само ми дајте девојку за жену.“
13Пошто је њихова сестра Дина била обешчашћена, Јаковљеви синови одговоре Сихему и његовом оцу, Емору, с преваром на уму: 14„Такву ствар не можемо учинити. За нас би, наиме, била срамота дати нашу сестру необрезаноме. 15Пристаћемо на то само ако постанете као ми, то јест, ако се сваки мушкарац међу вама обреже. 16Онда ћемо вам давати наше ћерке, и узимати ваше ћерке себи, те се настанити међу вама и постати један народ. 17А ако нас не послушате и не обрежете се, ми ћемо узети нашу сестру34,17 Дословно: ћерку. и отићи.“
18Емору и његовом сину Сихему се овај захтев учинио повољним. 19Младић, који је био најуваженији човек у дому свога оца, није оклевао да испуни овај захтев, јер је волео Јаковљеву ћерку. 20Емор и Сихем оду пред капију свога града и обрате се својим суграђанима: 21„Ови људи су пријатељски расположени према нама. Зато нека се населе у земљи, и нека тргују у њој. Земља је довољно велика и за њих. Ми ћемо моћи да узимамо њихове ћерке за жене, а ми ћемо им давати своје. 22Међутим, људи ће пристати да се населе међу нама и постану с нама један народ само ако се сваки мушкарац међу нама обреже као што су они обрезани. 23Неће ли тако њихова стада, њихова имовина и сва њихова стока постати наши? Дајмо им наш пристанак, па ће се населити међу нама.“
24Сви који су изашли пред градску капију су послушали Емора и његовог сина Сихема, те су сви мушкарци који су дошли пред градску капију били обрезани.
25Али трећег дана, док су они били у боловима, два Јаковљева сина, Симеун и Леви, Динина браћа, узму своје мачеве и несметано дођу у град, те побију све мушкарце. 26Посеку мачем и Емора и његовог сина Сихема, одведу Дину из Сихемове куће, па оду. 27Остали синови Јаковљеви дођу, па опљачкају град где је њихова сестра била обешчашћена. 28Узели су и њихову ситну и крупну стоку, магарце и све што је било у граду и на пољима, 29као и све што је било од вредности. Децу и жене су одвели у ропство, а све што је било у кућама су опљачкали.
30Тада Јаков рече Симеуну и Левију: „Увалили сте ме у неприлике учинивши ме мрским становницима земље, Хананцима и Фережанима. Ја имам тек шаку људи; ако се они удруже против мене и нападну ме, истребиће и мене и мој дом.“
31Они одговорише: „Зар да с нашом сестром поступају као са блудницом?“
Месть жителям Шехема за насилие над Диной
1Дина, дочь Лии от Якуба, пошла навестить местных женщин. 2Когда Шехем, сын хивея Еммора, правителя той области, увидел её, то схватил, лёг с ней и обесчестил её. 3Сердце его прилепилось к Дине, дочери Якуба, он полюбил её и говорил с ней нежно. 4И Шехем сказал своему отцу Еммору:
– Возьми мне эту девушку в жёны.
5Когда Якуб услышал, что его дочь Дина обесчещена, его сыновья были в поле со стадами, и он молчал об этом, пока они не вернулись домой.
6Еммор, отец Шехема, пришёл переговорить с Якубом. 7Сыновья Якуба вернулись с полей, как только услышали о том, что случилось. Они были полны горя и ярости, потому что Шехем сделал постыдное дело Исраилу, когда лёг с дочерью Якуба, а такое недопустимо.
8Еммор сказал им:
– Мой сын Шехем всем сердцем привязался к вашей дочери. Прошу вас, отдайте её ему в жёны. 9Заключайте с нами браки: отдавайте нам своих дочерей и берите за себя наших. 10Вы можете селиться среди нас, – земля наша перед вами: живите в ней, торгуйте и приобретайте имущество.
11Шехем сказал отцу и братьям Дины:
– Я дам вам всё, что вы скажете, да найду я расположение в ваших глазах! 12Назначьте за невесту любой выкуп и подарки, и я заплачу, только отдайте мне её в жёны.
13Тогда сыновья Якуба ответили Шехему и его отцу Еммору лживо, потому что он обесчестил их сестру Дину. 14Они сказали им:
– Мы не можем сделать такого: отдать нашу сестру необрезанному мужчине было бы для нас позором. 15Мы дадим своё согласие лишь при одном условии: если вы станете как мы, и сделаете всем вашим мужчинам обрезание. 16Тогда мы будем отдавать вам наших дочерей и брать за себя ваших. Мы поселимся среди вас и станем с вами одним народом. 17Но если вы не согласитесь сделать обрезание, мы заберём сестру и уйдём.
18Их слова пришлись по сердцу Еммору и его сыну Шехему. 19Молодой человек без промедления исполнил то, что они сказали, потому что очень любил дочь Якуба, – а он, Шехем, был самым уважаемым в доме своего отца. 20Еммор и его сын Шехем пришли к воротам города34:20 Ворота города были центром всей общественной жизни, около них проходили и судебные разбирательства. и обратились к жителям.
21– Эти люди дружелюбны к нам, – сказали они. – Пусть живут в нашей земле и торгуют в ней: на этой земле для них достаточно места. Мы будем жениться на их дочерях, и они пусть женятся на наших. 22Но лишь при одном условии согласятся эти люди жить с нами как один народ: если наши мужчины, как и они сами, будут обрезаны. 23Не станут ли тогда их стада, имущество и весь их скот нашими? Давайте же выполним их условие, и они поселятся среди нас.
24Все, кто собирались у городских ворот, согласились с Еммором и его сыном Шехемом, и все мужчины в городе были обрезаны.
25Три дня спустя, когда они ещё страдали от боли, двое сыновей Якуба – Шимон и Леви, братья Дины, – взяли мечи, неожиданно напали на город и убили всех мужчин. 26Они убили мечом Еммора и его сына Шехема, забрали Дину из дома Шехема и ушли. 27Сыновья Якуба вошли к убитым и разграбили город, где была обесчещена их сестра. 28Они захватили стада крупного и мелкого скота, ослов – всё, что было в городе и в полях; 29и всё их богатство, и детей, и женщин, и всё, что было в домах, они захватили себе и взяли в добычу.
30Тогда Якуб сказал Шимону и Леви:
– Вы навлекли на меня беду, сделали меня ненавистным для жителей этой земли, хананеев и перизеев. Нас не так уж и много, и если они объединят силы и нападут на меня, я и мой дом будем уничтожены.
31Но они ответили:
– Разве можно поступать с нашей сестрой, как с блудницей?
