Јаков се спрема за сусрет с Исавом
1Јаков је ишао својим путем, кад му у сусрет изађу Божији анђели. 2Угледавши их, Јаков рече: „Ово је Божији табор!“ Зато је то место назвао Маханајим32,2 Маханајим значи два табора..
3Јаков је пред собом послао гласнике своме брату Исаву у земљу Сир, у едомску пустару. 4Заповедио им је: „Овако реците моме господару Исаву: ’Овако каже твој слуга Јаков: Живео сам у туђини код Лавана и тамо сам се задржао све до сад. 5Стекао сам волове, магарце, овце, слуге и слушкиње. Шаљем ову поруку моме господару, не бих ли стекао твоју наклоност.’“
6Гласници су се вратили к Јакову и рекли му: „Били смо код твога брата Исава, и ево, он ти долази у сусрет са четири стотине својих људи.“
7Јаков се на то препадне и узнемири. Зато је поделио на два табора људе са њим, а такође и овце, стоку и камиле, 8мислећи: „Ако Исав наиђе на један табор и нападне га, преостали табор би још могао утећи.“
9Јаков се тада помолио: „О, Боже мога оца, Аврахама! О, Боже мога оца, Исака! О, Господе, који си ми рекао: ’Врати се у своју земљу, у своје родно место, и ја ћу се показати добростивим према теби.’ 10Недостојан сам све твоје милости и све твоје верности што си исказао своме слузи. Јер, некада сам само са штапом прешао преко овог Јордана, а сад имам два табора. 11Избави ме, молим те, из руку мога брата, из руку Исавових, јер се бојим да би могао да дође и убије и мене и мајке с децом. 12А ти си рекао: ’Свакако ћу се показати добрим према теби и учинити да твога потомства буде као песка у мору, који се од мноштва не да пребројити.’“
13Ту ноћ је провео тамо. Онда је од стоке што је имао са собом припремио дар за свога брата Исава: 14две стотине коза и двадесет јараца, две стотине оваца и двадесет овнова, 15тридесет камила дојилица са њиховим младунцима, четрдесет крава и десет бикова, двадесет магарица и десет магараца. 16Њих је предао својим слугама, свако стадо посебно, и рекао им: „Ви крените преда мном, али држите растојање међу стадима.“
17Затим је наредио првоме: „Кад сретнеш мога брата Исава, и он те упита: ’Чији си ти? Куда идеш? Чија су ова стада пред тобом?’, 18ти реци: ’Она припадају твоме слузи Јакову; ово је дар који шаље своме господару Исаву. Он, ево, долази за нама.’“
19Такав је налог издао и другом и трећем, као и свим осталима који су ишли за стадима, рекавши: „То ћете рећи Исаву кад га сретнете. 20Такође реците: ’Ево, твој слуга Јаков такође иде за нама.’“ Мислио је, наиме: „Умилостивићу прво Исава даром који иде преда мном, а онда ћу се суочити с њим. Можда ће ми тада опростити.“ 21Тако је дар отишао пред њим, док је он сам преноћио у табору.
Јаков се рве с Богом
22Те ноћи Јаков устане, узме своје две жене и своје две слушкиње и своје једанаесторо деце, па пређе Јавок преко газа32,22 Газ је плитко место на реци или мору где људи, стока и возила могу да пређу газећи воду.. 23Након што их је пребацио преко газа, пребацио је и сву своју имовину. 24Јаков је остао сам, и тада се неки човек рвао с њим све до у освит зоре. 25Кад је видео да не може да савлада Јакова, угануо му је зглоб при куку, тако да се Јакову ишчашио кук док се рвао с њим. 26Тада човек рече: „Пусти ме, јер свиће зора!“
„Нећу те пустити док ме не благословиш!“ – одврати Јаков.
27Човек га упита: „Како ти је име?“
„Јаков“ – одговори.
28Онда човек рече: „Више се нећеш звати Јаков, него ’Израиљ’32,28 Израиљ значи Он се бори са Богом., јер си се борио и са Богом и са људима, али си надвладао.“
29Затим је Јаков запитао: „Реци ми, молим те, своје име.“
„Зашто ме питаш за моје име?“ – одговорио је. Ту га је затим благословио.
30Јаков је то место назвао „Фануил32,30 Фануил значи лице Божије.“, јер је рекао: „Видео сам Бога лицем у лице, али сам остао жив.“
31Сунце је грануло док је Јаков пролазио Фануил. Храмао је због свога кука. 32Зато Израиљци све до данас не једу тетиву над куком изнад бедреног зглоба, зато што је Јаковљев бедрени зглоб био ишчашен у тетиви.
Een geschenk voor Esau
1Jakob en zijn metgezellen trokken verder. En engelen van God ontmoetten hem. 2Toen Jakob hen zag, riep hij: ‘Dat is een leger van God!’ 3Daarom noemde hij die plaats Machanaïm (Twee Legers). Jakob zond daarna boodschappers voor zich uit naar zijn broer Esau in Edom, in het land Seïr. 4Zij kregen de boodschap mee: ‘Ik ben uw knecht Jakob. Ik heb tot voor kort bij oom Laban gewoond en nu ik terugkom, heb ik runderen, ezels, schapen en veel dienaren en dienaressen. 5Ik stuur deze boodschappers naar u toe om u te zeggen dat ik er aan kom. Ik hoop dat u ons vriendelijk zult ontvangen.’
6De boodschappers keerden na enige tijd terug met het nieuws dat Esau hen tegemoet kwam met een leger van vierhonderd man! 7Jakob verbleekte van schrik. Hij deelde zijn huishouden met de kudde en de kamelen in twee groepen en zei: 8‘Als Esau de ene groep aanvalt, kan de andere groep misschien ontsnappen.’
9-10 Toen bad Jakob: ‘God van mijn grootvader Abraham en mijn vader Isaak, Here, die mij heeft gezegd dat ik moest teruggaan naar het land van mijn familie en die beloofde goed voor mij te zijn—ik ben het niet waard dat U mij zoveel goedheid hebt bewezen, steeds weer, zoals U had beloofd. Toen ik van huis vertrok, had ik alleen maar een staf en nu heb ik twee legers! 11Och Here, bescherm mij nu ook tegen mijn broer Esau, want ik ben bang. Bang dat hij mij en deze moeders en hun kinderen komt doden. 12Maar U hebt mij beloofd goed voor mij te zijn en mijn nakomelingen talrijk te maken als het zand langs de zee!’
13Jakob bleef daar die nacht en maakte een geschenk voor zijn broer Esau klaar, 14dat bestond uit tweehonderd geiten, twintig bokken, tweehonderd ooien, twintig rammen, 15dertig zogende kamelen met hun veulens, veertig koeien, tien stieren, twintig ezelinnen en tien ezels. 16Jakob gaf zijn dienaren de opdracht de dieren voor hen uit te leiden, elke groep apart, met tussenruimtes. 17Hij zei de mannen die de eerste groep moesten leiden, dat als zij Esau tegenkwamen en hij zou vragen: ‘Waar gaan jullie heen?’, ‘Wiens dienaren zijn jullie?’, ‘Wiens dieren zijn dit?’, 18zij zouden moeten antwoorden: ‘Deze dieren zijn van uw dienaar Jakob. Zij zijn een geschenk voor zijn meester Esau! Hij komt vlak achter ons aan!’ 19Die opdracht gaf Jakob aan iedere herder, met dezelfde boodschap. 20Jakob hoopte Esau gunstig te stemmen, voordat hij hem ontmoette. ‘Misschien,’ redeneerde Jakob, ‘zal hij ons dan vriendelijk behandelen.’
21Zo werd het vee vooruit gedreven en Jakob bleef die nacht in het kamp.
Jakob krijgt een nieuwe naam
22Maar midden in de nacht stond hij op, wekte zijn twee vrouwen, de twee bijvrouwen en de elf kinderen en trok bij een doorwaadbare plaats het riviertje de Jabbok over. 23Toen ging hij alleen terug naar het kamp. 24En daar vocht Iemand met hem tot het dag werd. 25En toen de Ander merkte dat Hij het gevecht niet kon winnen, sloeg Hij Jakob op de heup zodat het gewricht uit de kom schoot. 26Toen zei de Ander: ‘Laat Mij los, want het wordt dag.’ Maar Jakob hijgde: ‘Ik laat U niet los, voordat U mij hebt gezegend.’ 27‘Hoe heet u?’ vroeg de Ander. ‘Jakob,’ was het antwoord. 28‘Zo zult u niet langer heten,’ vertelde de Ander hem. ‘Voortaan heet u Israël, want u hebt met God en de mensen gestreden en overwonnen.’ 29Toen vroeg Jakob de Ander: ‘Wat is uw naam?’ ‘Dat moet u niet vragen,’ antwoordde de Ander. En Hij zegende Jakob daar.
30Jakob noemde die plaats Peniël (Het Gezicht van God) en zei: ‘Ik heb God recht in de ogen gekeken en toch is mijn leven gespaard.’ 31De zon was al op, toen Jakob Peniël verliet. Hij liep mank door de klap op zijn heup. 32Dit is de reden waarom de Israëlieten nog steeds niet het stuk van de heupspier eten, die de heup rekt.
