Пад у грех и Божија казна
1Змија је била лукавија од свих дивљих животиња које је створио Господ Бог. Она рече жени: „Зар вам је Бог стварно рекао да не смете јести ни с једног дрвета у врту?“
2Жена одговори змији: „Плодове са дрвета у врту смемо да једемо, 3осим плода са дрвета што је насред врта. За њега је Бог рекао: ’Не једите с њега нити га дотичите, иначе ћете умрети!’“
4Змија рече жени: „Сигурно нећете умрети! 5Наиме, зна Бог да ће вам се, када окусите његов плод, отворити очи, па ћете бити као богови3,5 Или: као Бог, с обзиром да је у јеврејском именица Бог у множини. који познају добро и зло.“
6Виде жена да је дрво добро за јело, за очи мило и примамљиво за мудрост. Узме она од његовог плода и поједе. Дала је и свом мужу који је био с њом, па је и он јео. 7Уто им се обома отворе очи и они схвате да су голи. Зато су сплели смоквино лишће и направили себи прегаче.
8Тада су зачули корак Господа Бога, који је шетао вртом при дневном поветарцу, па су се сакрили међу дрвећем у врту.
9Господ Бог позва човека: „Где си!“
10„Чуо сам твој корак у врту, али сам се уплашио зато што сам го, па сам се сакрио“ – одазва се човек.
11„Ко ти је рекао да си го? – упита га Бог. Зар си јео плод са дрвета с којег сам ти забранио да једеш?“
12„Жена коју си ти дао да буде са мном ми је дала плод са дрвета, па сам јео“ – одговори човек.
13„Шта си то учинила?“ – упита Господ Бог жену.
„Змија ме је преварила, па сам јела“ – одговори жена.
14Тада Господ Бог рече змији: „Кад си то учинила,
проклета буди међу свим животињама
и свим дивљим зверима.
На свом трбуху ћеш пузати
и јести прах целог свог века!“
15Ево, замећем непријатељство између тебе и жене;
између твог потомства и њеног потомства:
Оно ће ти главу сатирати,
а ти ћеш му пету уједати.
16А жени рече:
„Умножићу твоје трудничке муке,
те ћеш с муком децу рађати.
Жудећеш за својим мужем,
али он ће владати над тобом!“
17Адаму, пак, рече: „Зато што си послушао своју жену, те јео плод са дрвета за који сам ти заповедио: ’Не једи с њега!’, ево:
Земља нека буде проклета због тебе,
с муком ћеш се од ње хранити целог свог века!
18Рађаће ти трње и коров,
а хранићеш се пољским биљем.
19Свој хлеб ћеш јести у зноју свога лица
док се не вратиш у земљу, пошто си из ње узет.
Јер прах си, и у прах ћеш се вратити.“
20Човек даде својој жени име „Ева“, јер је постала мајка свим живима.
21А Господ Бог начини Адаму и његовој жени одећу од коже, па их одену. 22Онда Господ Бог рече: „Ево, човек је сада постао као један од нас знајући добро и зло. Стога му се не сме дозволити да пружи руку и узме плод са дрвета, па да га поједе и живи вечно.“ 23Зато га Господ Бог истера из едемског врта да обрађује земљу из које је и узет. 24Пошто је истерао човека, Господ Бог је источно од едемског врта поставио херувиме и пламени мач који је витлао тамо и амо, да стражаре на путу који води к дрвету живота.
Начало греха
1Из всех диких зверей, которых сотворил Вечный Бог, самым хитрым был змей. Он спросил женщину:
– Правда ли Всевышний сказал: «Не ешьте ни с какого дерева в саду»?
2Женщина ответила змею:
– Мы можем есть плоды с деревьев сада, 3но Всевышний сказал: «Не ешьте плодов с дерева, которое посередине сада, и не трогайте их, иначе вы умрёте».
4– Нет, вы не умрёте, – сказал змей женщине. – 5Просто Всевышний знает, что, когда вы съедите их, ваши глаза откроются, и вы станете такими же, как Он, познав добро и зло.
6Тогда женщина увидела, что плод дерева был хорош в пищу и приятен на вид и что дерево было желанно как источник мудрости; и она взяла один из плодов и съела. Она дала плод и мужу, который был с ней, и он ел его. 7Их глаза открылись, и они поняли, что наги; тогда они сшили себе повязки из листьев инжира.
8Подул ветерок3:8 Букв.: «В ветре дня». Это выражение указывает на вечернюю прохладу. Однако слово, стоящее в тексте оригинала, переводится и как «ветер», и как «дух», и потому оно здесь также говорит о приближении Всевышнего., и они услышали, как Вечный Бог ходит по саду. Адам и его жена спрятались от Него среди деревьев сада, 9но Вечный Бог воззвал к Адаму:
– Где ты?
10Адам ответил:
– Я услышал Тебя в саду и испугался, потому что я наг; вот я и спрятался.
11И спросил Всевышний:
– Кто сказал тебе, что ты наг? Ты ел плоды дерева, с которого Я запретил тебе есть?
12Адам ответил:
– Женщина, которую Ты дал мне, чтобы она была со мной, – это она дала мне плод с того дерева, и я съел его.
13Тогда Вечный Бог сказал женщине:
– Что же ты сделала?
Женщина ответила:
– Змей обманул меня, вот я и ела.
14Тогда Вечный Бог сказал змею:
– За то, что ты сделал это, проклят ты больше любого скота и всех диких зверей! Ты будешь ползать на брюхе, ты будешь есть прах во все дни твоей жизни. 15Я положу вражду между тобой и женщиной и между твоим потомком и её Потомком3:15 Или: «семенем».: Он будет поражать тебя в голову, а ты будешь жалить Его в пяту3:15 Эти слова служат пророчеством об Исе Масихе (см. Гал. 4:4; 1 Ин. 3:8)..
16А женщине Он сказал:
– Я мучительной сделаю беременность твою: в страдании ты будешь рожать детей. Ты будешь желать мужа, и он3:16 Или: «Ты будешь пытаться управлять своим мужем, но он…» будет властвовать над тобою.
17Адаму же Он сказал:
– Так как ты послушался жены и съел плод с дерева, о котором Я повелел, чтобы ты не ел от него, проклята из-за тебя земля: в тяжком труде ты будешь питаться от неё во все дни твоей жизни. 18Она произрастит тебе колючки и сорняки, ты будешь питаться полевыми злаками. 19В поте лица своего ты будешь есть свой хлеб, пока не вернёшься в землю, из которой был взят, потому что ты – прах, и в прах ты вернёшься.
20Адам назвал свою жену Ева («жизнь»), потому что она стала матерью всех живущих. 21Вечный Бог сделал одежды из кожи и одел в них Адама и его жену. 22Потом Вечный Бог сказал:
– Познав добро и зло, человек стал теперь как один из Нас. Нельзя, чтобы он протянул руку, и, сорвав плод также и с дерева жизни, съел его, и стал жить вечно3:22 Всевышний таким образом проявил милость к падшему человеку, избавив его от участи вечного пребывания в том жалком положении, в котором он оказался..
23И Вечный Бог изгнал его из сада Эдем, чтобы он трудился на земле, из которой был взят. 24Изгнав человека, Он поставил к востоку от сада Эдем херувимов3:24 Херувим – один из высших ангельских чинов. См. также пояснительный словарь. и вращающийся пламенный меч, чтобы стеречь путь к дереву жизни.
