Јаков на превару добија очев благослов
1Кад је Исак остарео, вид му се угасио, тако да није могао да види. Позове он свога старијег сина Исава и рече му: „Сине!“
Овај му одговори: „Ево ме!“
2Исак му рече: „Ево, остарео сам а не знам кад ћу умрети. 3Зато узми сад свој тоболац и лук, па пођи у пустару и улови неку дивљач за мене. 4Онда ми скувај укусно јело, онако како волим, па ми донеси да једем, да те благословим пре него што умрем.“
5Али Ревека је чула шта је Исак рекао своме сину Исаву. Кад је Исав отишао у пустару да улови дивљач своме оцу, 6Ревека рече своме сину Јакову: „Ево, управо сам чула како твој отац говори твоме брату Исаву: 7’Донеси ми дивљач и скувај ми укусно јело да једем, па да те благословим у присуству Господњем пре него што умрем.’ 8Зато, сине мој, послушај ме и учини оно што ти наредим. 9Иди до стада па ми донеси оданде два лепа јарета, а ја ћу од њих припремити укусно јело за твога оца, баш како он воли. 10Онда то однеси твоме оцу да једе, да те благослови пре него што умре.“
11Јаков рече својој мајци Ревеки: „Али мој брат Исав је космат, а ја сам без длака. 12Шта ако ме отац дотакне? Онда ће ме сматрати варалицом, па ћу на себе навући проклетство, а не благослов.“
13Његова мајка му одговори на то: „Твоје проклетство нека падне на мене, сине мој. Само ти мене слушај и донеси ми јариће.“
14Јаков оде па их донесе својој мајци, а она од њих приправи укусно јело, баш како је његов отац волео. 15Онда Ревека узме најбољу одећу свога старијега сина Исава што је имала у кући и у њу обуче свога млађег сина Јакова. 16А јарећом кожом обложи његове руке и голи део врата. 17Онда је у руке свога сина Јакова ставила укусно јело и хлеб што је приправила.
18Јаков оде к своме оцу и рече: „Оче!“ Овај се одазва: „Ево ме. Који си ти, мој син?“
19„То сам ја, Исав, твој првенац“ – одговори Јаков своме оцу. „Учинио сам како си ми рекао. А сад устани, седи и једи од мог улова, да би могао да ме благословиш.“
20Али Исак упита свога сина: „Како то да си тако брзо успео, сине мој?“
Јаков одговори: „Господ, Бог твој, ми је у томе помогао.“
21Исак рече: „Примакни се, сине мој, да те дотакнем, да бих знао јеси ли ти мој син Исав или ниси.“
22Јаков се примакао своме оцу Исаку, који га је, дотакавши, рекао: „Глас је Јаковљев, али су руке Исавове.“
23Није га препознао, јер су му руке биле космате као руке његовог брата Исава. Зато га је благословио. 24Ипак, упитао га је: „Јеси ли ти заиста мој син Исав?“
Јаков одговори: „Јесам.“
25Онда Исак рече: „Принеси ми да једем од твог улова, сине мој, да бих те благословио.“
Јаков му је принео да једе, па је Исак јео. Уз то му је донео и вина да пије. 26Затим му је његов отац Исак рекао: „Приђи, сине мој, да те пољубим.“
27Јаков је пришао и Исак га је пољубио. Исак је при том осетио мирис одеће свога сина па га је благословио и рекао:
„Гле, мирис мога сина
је као мирис поља
што их је Господ благословио.
28Нека ти да Бог росу с неба
и родну земљу,
обиље жита и младога вина.
29Нека ти служе народи,
и нека ти се клањају племена.
Буди владар својој браћи;
синови мајке твоје ничице нек падају пред тобом.
Ко тебе проклиње,
сам ће проклет бити,
а ко те благосиља,
благословен ће бити.“
30Кад је Исак благословио Јакова, и чим је Јаков отишао од свога оца Исака, врати се његов брат Исав из лова. 31И он је припремио укусно јело и дошао к своме оцу. Рекао му је: „Оче мој, устани и једи од улова свога сина, да би ме благословио.“
32„Ко си ти?“ – упита га његов отац.
Исав одговори: „То сам ја, Исав, твој првенац.“
33Чувши то, Исак се сав препао. Онда је рекао: „Ко је онда онај што је уловио дивљач и донео ми је? Ја сам то јео пре него што си ти дошао. Њега сам благословио, те ће благословен и остати.“
34Чувши речи свога оца, Исав гласно и горко зарида. Онда рече своме оцу: „Благослови и мене, оче мој!“
35Исак одговори: „Дошао је твој брат и на превару добио твој благослов.“
36Исав рече на то: „Не зове ли се с правом Јаков? Двапут ме је већ преварио: одузео ми је првородство, а сада ми је одузео и благослов.“ Онда је рекао: „Зар за мене ниси сачувао бар један благослов?“
37Исак одговори Исаву: „Ето, њега сам већ поставио за господара над тобом, а сву његову браћу одредио за његове слуге. Обезбедио сам га житом и младим вином. Шта сад могу да учиним за тебе, сине мој?“
38Исав му рече: „Зар ти имаш само један благослов, оче мој? Благослови и мене, оче мој!“ Исав је јецао на сав глас.
39Тада му рече његов отац Исак:
„Далеко од родне земље
твој дом ће бити,
и роса је небеска неће натапати.
40Од свога мача ћеш живети,
и своме ћеш брату служити.
Али једном кад се успротивиш,
јарам ћеш његов
са свог врата збацити.“
41Исав је омрзнуо Јакова због благослова којим га је његов отац благословио. Говорио је у себи: „Ближе се дани жалости за мојим оцем; онда ћу убити свога брата Јакова.“
42Кад су Ревеки јавили шта је рекао њен старији син Исав, позвала је свог млађег сина Јакова и рекла му: „Пази! Твој брат Исав помишља на освету. Хоће да те убије! 43А сад, сине мој, послушај моје речи. Устани и бежи к моме брату, Лавану, у Харан. 44Остани код њега неколико дана док се не стиша гнев твога брата. 45А чим се стиша гнев твога брата и он заборави шта си му учинио, послаћу по тебе и довешћу те оданде. Зашто да вас обојицу изгубим у један дан?“
Исак шаље Јакова к Лавану
46Ревека се затим обрати Исаку: „Живот ми се смучио због ових Хетиткиња! Ако се и Јаков ожени једном од жена ове земље, Хетиткињом, шта ће ми онда живот!“
以撒為兒子祝福
1以撒年老的時候，眼睛昏花，幾乎看不見。他把大兒子以掃叫來，說：「我兒啊！」以掃說：「我在這裡。」 2以撒說：「我年老了，不知道還能活多久。 3現在，帶著你的弓箭去田野為我打些野味來， 4照我喜歡的口味，做成美食給我吃，以便我在死前給你祝福。」
5利百加聽見了以撒跟兒子以掃說的話。以掃出去打獵後， 6利百加就對她兒子雅各說：「我聽見你父親對你哥哥以掃說， 7『你去打些野味回來，做成美食給我吃，以便我死之前在耶和華面前給你祝福。』 8現在，孩子，你要聽我的話，照我的吩咐去做。 9你到羊群裡選兩頭上好的山羊羔，我好照你父親喜愛的口味做成美食， 10由你拿去給他吃，讓他死前為你祝福。」
11雅各對母親利百加說：「哥哥以掃渾身是毛，我的皮膚光滑。 12如果父親用手摸我，一定會發覺我騙他，那時候我不但得不到祝福，反會招來咒詛。」 13他母親利百加對他說：「孩子啊，有咒詛，我來承擔。你只管聽我的話，把羊羔牽來。」
14於是，雅各把羊牽來交給母親，他母親就照他父親喜愛的口味做成美食。 15利百加又拿了大兒子以掃留在家裡最好的衣服，給小兒子雅各穿上， 16再用山羊皮把雅各光滑的手和脖子都包起來， 17然後把做好的美味和餅交給雅各。
18雅各來到父親跟前，叫了一聲：「父親。」以撒回答說：「我在這裡，孩子，你是誰？」 19雅各對父親說：「我是你的大兒子以掃，你吩咐我的事，我已經辦好了。請你坐起來，吃我打的野味，然後給我祝福。」 20以撒對他說：「孩子，你怎麼這麼快就打到野味了？」雅各回答說：「因為你的上帝耶和華讓我碰見好機會。」 21以撒說：「孩子，過來，讓我摸摸看你是不是我兒以掃。」 22雅各挨到父親跟前，以撒摸著他說：「聲音是雅各的聲音，手卻是以掃的手。」 23因為雅各手上有毛，與他哥哥以掃的手一樣，以撒分辨不出來，就給他祝福。 24以撒又問：「你真是我的兒子以掃嗎？」雅各回答說：「是。」 25以撒便說：「把野味拿給我，我吃了你打的野味就為你祝福。」雅各遞上野味，以撒吃了；雅各又拿酒給他喝，他也喝了。 26以撒對他說：「孩子，你過來親吻我。」 27雅各就挨上前去親了父親。以撒聞到他衣服上的氣味，就祝福他說：
「我兒子的香氣就像蒙耶和華賜福之田地的香氣。
28願上帝賜你天上的甘霖、肥沃的土地並豐富的五穀和新酒。
29願萬民都臣服於你，
萬國都向你下拜。
願你成為你弟兄的主人，
願你母親的兒子向你下拜。
咒詛你的，願他受咒詛；
祝福你的，願他蒙祝福。」
以掃求父親祝福
30雅各接受了以撒的祝福才剛離開，他的哥哥以掃就打獵回來了。 31以掃把野味煮好，拿到父親跟前，說：「父親，請起來吃你兒子煮的野味，然後給我祝福。」 32他父親以撒問道：「你是誰？」以掃回答說：「我是你的長子以掃。」 33以撒大為震驚，說：「你沒有來之前，拿野味來給我吃的是誰呢？我已經吃了，也給那人祝福了，他將來必蒙祝福。」
34以掃聽了放聲痛哭，說：「父親啊，求你也為我祝福！」 35以撒說：「你弟弟已經用詭計把你的福分奪去了。」 36以掃說：「怪不得他叫雅各，他已經騙了我兩次，先前把我長子的名分奪去，現在又奪去我的福分！」接著他對父親說：「難道你沒有留下別的祝福可以給我嗎？」
37以撒對以掃說：「我已經立他做你的主人，使他的眾弟兄做他的僕人，並給他五穀和新酒。孩子啊，我還能為你做什麼呢？」 38以掃對父親說：「父親啊，你只有一個祝福嗎？父親啊，求你也為我祝福！」以掃又放聲大哭。 39以撒對他說：
「你住的地方必遠離肥沃的土地，
也不會有天上的甘霖。
40你必倚靠刀劍生活，
又必服侍你的弟弟。
到你無法忍受的時候，
你必掙脫頸上的重軛。」
雅各逃往舅父家
41以掃因為父親把祝福給了雅各，就對雅各懷恨在心，暗自思量說：「父親已經不久人世，他死後，我要把雅各殺掉！」 42以掃的計謀傳到利百加耳中。她就派人把雅各叫來，對他說：「你哥哥以掃想要殺你洩憤！ 43孩子，聽我的話，現在就逃到哈蘭你舅舅拉班那裡， 44與他住些日子，一直住到你哥哥的氣消了。 45等他氣消了，忘了你對他所做的事，我會派人接你回來。我何必在一天之內失去你們兩個呢？」 46利百加對以撒說：「我被這些赫人女子煩死了。如果雅各也像以掃一樣娶那些赫人女子為妻，我活著還有什麼意思呢？」
