Остали из Аврахамовог родослова
1Аврахам је узео себи још једну жену; звала се Хетура. 2Она му је родила Зомрана, Јоксана, Мадана, Мадијана, Јесвока и Соијена. 3Јоксан је био отац Саве и Дедана. Деданови потомци су: Асурци, Летушани и Леумљани. 4Мадијанови синови су: Гефа, Афир, Енох, Авида и Елдага. Све су ово Хетурини потомци.
5Аврахам је сву своју имовину оставио Исаку. 6А синовима својих иноча Аврахам је дао дарове, и још за живота их разаслао у источне земље, далеко од свога сина Исака.
Аврахамова смрт и погреб
7Ово су године које је Аврахам доживео: стотину седамдесет пет година. 8Онда је издахнуо и умро у дубокој старости, стар и сит живота, те се придружио својим прецима. 9Сахранили су га његови синови, Исак и Исмаило, у пећини Макпели, на пољани Ефрона Хетита, сина Цохара, што је насупрот Мамрије; 10на пољани коју је Аврахам купио од Хетита. Тамо је сахрањен Аврахам и његова жена Сара. 11После Аврахамове смрти, Бог је благословио његовог сина Исака, који је живео код Вир Лахај Роја.
Исмаилов родослов
12Ово је родослов Исмаила, сина Аврахамовог, кога му је родила Агара Египћанка, Сарина слушкиња.
13Ово су имена Исмаилових синова по редоследу њиховог рођења: његов првенац Навајот, па Кедар, Авдеило, Мивсам, 14Мишма, Дума, Маса, 15Хадад, Тема, Јетур, Нафис и Кедма. 16То су синови Исмаилови; дванаест кнезова над дванаест племена. По њима су њихова насеља и таборишта добила име. 17Ово су године које је Исмаило доживео: стотину тридесет седам година. Издахнуо је и умро и био придружен својим прецима. 18Његово потомство се населило од Евиле до Сура, који је насупрот Египту, на путу што води у Асирију. Живели су у непријатељству са свом својом браћом.25,18 Значење реченице на јеврејском није јасно. Ова реченица може да се преведе и живели су насупрот своје браће.
Рођење Јакова и Исава
19Ово је родослов Аврахамовог сина Исака.
Аврахам је, дакле, био Исаков отац. 20Исаку је било четрдесет година кад се оженио Ревеком, ћерком Арамејца Ватуила, из Падан-Арама, а сестром Арамејца Лавана.
21Исак се помолио Господу за своју жену, јер је била нероткиња. Господ му је услишио молитву, те је његова жена Ревека затруднела. 22Међутим, близанци у њеној утроби се тако сударе, да је она узвикнула: „Зашто ми се ово дешава?“ Зато је отишла да упита Господа.
23Господ јој одговори:
„Два су племена у твојој утроби;
два ће се народа разделити
тек што из твог крила изађу.
Један ће народ други надјачати;
старији ће млађему служити.“
24Кад јој је дошло време да роди, испостави се да су два близанца у њеној утроби. 25Први који је изашао био је сав црвен и космат као кожух. Зато су га назвали „Исав“. 26После тога је изашао његов брат држећи руком Исава за пету. Зато су га назвали „Јаков“. Исаку је било шездесет година када су му се они родили.
27Кад су дечаци одрасли, Исав постане врстан ловац, човек пустаре. Јаков је био миран човек који је проводио време у шаторима. 28Исаку је Исав био милији, јер је волео дивљач, а Ревека је више волела Јакова.
29Једном је Јаков кувао вариво. Исав је дошао из пустаре, изнемогао. 30Исав рече Јакову: „Дај да се наједем тог црвеног варива, јер сам изнемогао!“ Зато му је име „Едом“25,30 Едом значи црвен, румен..
31Јаков му рече: „Прво ми уступи твоја првеначка права.“25,31 По ондашњим закону првородства, најстаријем сину је припадао највећи део очевог имања.
32А Исав му одговори: „Ево, само што не умрем; шта ће ми првеначка права!“
33Јаков му одврати: „Најпре ми се закуни.“
Исав се тада заклео и уступио Јакову своја првеначка права.
34Онда је Јаков дао Исаву хлеба и варива од сочива. Исав се најео и напио, па је устао и отишао.
Тако је Исав презрео своја првеначка права.
A morte de Abraão
(1 Cr 1.32-33)
1Abraão casou outra vez, com uma mulher chamada Quetura. 2E teve vários filhos: Zimrã, Jocsã, Medã, Midiã, Jisbaque e Suá. 3Os filhos de Jocsã foram Sabá e Dedã. Os filhos de Dedã: Assurim, Letusim e Leumim. 4Os filhos de Midiã: Efá, Efer, Enoque, Abida e Eldá. Estes foram os seus descendentes por parte de Quetura.
5Abraão deixou tudo quanto tinha a Isaque. 6No entanto, deu presentes aos filhos das concubinas e mandou-os para as regiões orientais, longe de Isaque.
7Abraão viveu 175 anos; 8morreu numa velhice feliz, repleto de bons anos, e foi sepultado junto dos outros membros da sua família. 9Os seus filhos Isaque e Ismael sepultaram-no na gruta de Macpela, perto de Mamre, no campo de Efrom, filho de Zoar, o hitita, 10no campo que Abraão tinha comprado aos hititas. Foi ali que Abraão e Sara, sua esposa, foram sepultados.
11Depois da morte de Abraão, Deus abençoou muito a Isaque, que habitava junto do Poço de Laai-Roi.
Os filhos de Ismael
(1 Cr 1.28-31)
12Seguem-se os descendentes de Ismael, filho de Abraão e de Agar, a egípcia, criada de sua mulher Sara.
13Nabaiote era o mais velho; depois Quedar, Adbeel, Mibsão,
14Misma, Dumá, Massá,
15Hadad, Tema, Jetur, Nafis e Quedmá.
16Estes doze deram os seus nomes às comunidades segundo as quais as famílias se organizaram; ou seja, em acampamentos e em aldeamentos.
17Ismael viveu 137 anos e foi sepultado junto dos corpos dos outros membros da família. 18Os seus descendentes espalharam-se desde Havila até Sur, que fica a noroeste do Egito, na direção da Assíria. E estavam constantemente em guerra uns com os outros.
Jacob e Esaú
19Seguem-se os descendentes de Isaque, filho de Abraão.
20Isaque tinha 40 anos quando casou com Rebeca, filha de Betuel, o arameu de Padan-Arã, e irmã de Labão.
21Isaque orou insistentemente para que Rebeca lhe desse um filho, pois era estéril. O Senhor ouviu as suas orações e ela ficou grávida. 22Dois bebés como que lutavam dentro dela. “Mas porque sou assim?” E pediu ao Senhor que a esclarecesse.
23O Senhor disse-lhe: “Os filhos que tens no teu seio tornar-se-ão dois grandes povos rivais. Um deles será mais forte. E o mais velho terá de submeter-se ao mais novo.”
24Quando se cumpriu o seu tempo teve gémeos. 25O primeiro a nascer era ruivo e estava coberto de pelo no corpo todo. Então chamaram-lhe Esaú25.25 O nome do irmão de Jacob é homófono de uma palavra hebraica que significa cabelo.. 26O outro vinha agarrado ao calcanhar do irmão. Por isso, lhe puseram o nome de Jacob25.26 Que significa enganar, agarrar o calcanhar, suplantador.. Tinha Isaque 60 anos quando lhe nasceram estes gémeos.
27Entretanto, os meninos cresceram; Esaú fez-se um hábil caçador, enquanto Jacob tinha um feitio sossegado e preferia ficar em casa. 28Isaque gostava muito de Esaú, porque a caça também era muito do seu gosto. Rebeca tinha uma predileção especial por Jacob.
29Um dia, Jacob estava a preparar um guisado quando chegou Esaú, exausto de correr pelos campos à procura de caça. 30“Deixa-me comer desse guisado apetitoso e vermelho que aí tens!” Foi por isso que lhe ficou a alcunha de Edom (vermelho). 31“Está bem”, disse Jacob. “Mas em troca dás-me o teu direito de filho mais velho.” 32“De acordo. Para que me há de servir isso se estou a desfalecer, quase a morrer!” 33“Então jura-me diante de Deus que esse direito há de ser meu!” E Esaú jurou, vendendo assim o seu direito de filho primogénito ao irmão mais novo. 34Jacob deu-lhe o guisado de lentilhas que estava a preparar e o acompanhamento. Esaú comeu e bebeu e foi-se embora, indiferente à perda dos seus direitos de filho mais velho.
