Исаково рођење
1Господ је благословио Сару, и учинио јој као што је обећао. 2Сара је затруднела и родила Аврахаму сина у његовој старости, у време кад је Бог рекао. 3Своме сину кога му је родила Сара, Аврахам је дао име Исак. 4Аврахам је обрезао свога сина Исака кад му је било осам дана, као што му је Бог заповедио. 5Аврахаму је било стотину година кад му се родио син Исак.
6Тада Сара рече: „Бог ме је заиста засмејао, а и свако ко чује о овоме смејаће се.“ 7Додала је још: „Ко би икада рекао Аврахаму да ће му Сара дојити децу? Јер родила сам му сина у његовој старости.“
Агара и Исмаило отерани
8Дете је расло и било одбијено од дојења. Тог истог дана кад је Исак био одбијен од дојења, Аврахам је направио велику гозбу. 9Тек, Сара опази да се син Агаре Египћанке, кога је ова родила Аврахаму, подсмева Исаку.21,9 Септуагинта додаје да се Исмаило играо са њеним сином Исаком. Речи с њеним сином Исаком нема у изворном тексту. Ипак, многи преводи прате Септуагинту и додају с њеним, Сариним сином. У изворном тексту се једноставно каже да се Исмаило играо или смејао. Из контекста се, међутим, да закључити да се Исмаило ругао Исаку, или да се играо с њим (реч цахак може да значи и смејати се и играти се), што је дало повода Сари да предложи Аврахаму да отера Агару с њеним сином. 10Она рече Аврахаму: „Отерај ту слушкињу и њеног сина, јер син слушкиње неће делити наследство с мојим сином Исаком!“
11Аврахаму је ово тешко пало, јер је и Исмаило био његов син. 12Али Бог рече Аврахаму: „Не узбуђуј се због дечака и слушкиње. Послушај све што ти је Сара рекла, јер ће се твоје потомство наставити преко Исака. 13Ипак, и од сина твоје слушкиње подићи ћу народ, зато што је твој потомак.“
14Рано ујутро је Аврахам узео хлеба и мешину с водом, те их дао Агари. Онда је то ставио на њена рамена, па ју је заједно с дечаком отпремио. Она је отишла и тумарала по вир-савејској пустињи.
15Када је нестало воде из мешине, однела је дечака под један жбун, 16а сама отишла и села мало даље, толико колико се луком и стрелом може добацити. Говорила је у себи: „Нећу да гледам како ми дете умире.“ Села је тамо, и гласно зајецала.
17Али Бог је чуо дечаков глас; Анђео је Божији позвао Агару с неба, говорећи јој: „Шта те мучи, Агаро? Не бој се, јер је Бог чуо вапај дечаков тамо где лежи. 18Устани, узми дечака за руку и подигни га, јер ћу од њега подићи велики народ.“
19Тада јој Бог отвори очи, те она опази извор. Отишла је, напунила мешину водом, и напојила дечака.
20Бог је био с дечаком. Одрастао је и живео у пустињи и постао вешт у лову луком и стрелом. 21Док је живео у пустињи Фаран, мајка му је довела жену из Египта.
Савез између Аврахама и Авимелеха
22У то време Авимелех у пратњи Фихола, заповедника његове војске, рече Аврахаму: „Бог је с тобом у свему што радиш. 23Зато ми се овде закуни пред Богом да нећеш варати мене, моју децу, нити мог наследника. Као што сам ја био добар према теби, тако и ти буди добар према мени и према овој земљи у којој боравиш као странац.“
24Аврахам одговори: „Заклињем се!“
25Онда је Аврахам прекорио Авимелеха због бунара што су му га Авимелехове слуге отеле. 26Авимелех одговори: „Не знам ко је то урадио, а ни ти ми ниси рекао. Тек сам данас чуо о томе.“
27Аврахам узе оваца и говеда, па их даде Авимелеху, те њих двојица склопише савез. 28Онда је издвојио седам јагањаца из стада. 29Авимелех упита Аврахама: „Шта значе ових седам јагањаца што си их издвојио?“
30Аврахам одговори: „Прими ових седам јагањаца из моје руке да ми буду сведок да сам ја ископао овај бунар.“
31То место се зове „Вир-Савеја“21,31 То значи Заклетва код извора или Бунар седморице., јер су се тамо обојица заклела.
32Након што су склопили савез код Вир-Савеје, Авимелех и заповедник његове војске Фихол су се вратили у земљу филистејску. 33А Аврахам је код Вир-Савеје засадио тамариск, те призвао име Господа – вечног Бога. 34Аврахам је дуго живео као странац у земљи филистејској.
O Nascimento de Isaque
1O Senhor foi bondoso com Sara, como lhe dissera, e fez por ela o que prometera. 2Sara engravidou e deu um filho a Abraão em sua velhice, na época fixada por Deus em sua promessa. 3Abraão deu o nome de Isaque ao filho que Sara lhe dera. 4Quando seu filho Isaque tinha oito dias de vida, Abraão o circuncidou, conforme Deus lhe havia ordenado. 5Estava ele com cem anos de idade quando lhe nasceu Isaque, seu filho.
6E Sara disse: “Deus me encheu de riso, e todos os que souberem disso rirão comigo”.
7E acrescentou: “Quem diria a Abraão que Sara amamentaria filhos? Contudo eu lhe dei um filho em sua velhice!”
Abraão Expulsa Hagar e Ismael
8O menino cresceu e foi desmamado. No dia em que Isaque foi desmamado, Abraão deu uma grande festa. 9Sara, porém, viu que o filho que Hagar, a egípcia, dera a Abraão estava rindo de21.9 Ou brincando com Isaque, 10e disse a Abraão: “Livre-se daquela escrava e do seu filho, porque ele jamais será herdeiro com o meu filho Isaque”.
11Isso perturbou demais Abraão, pois envolvia um filho seu. 12Mas Deus lhe disse: “Não se perturbe por causa do menino e da escrava. Atenda a tudo o que Sara lhe pedir, porque será por meio de Isaque que a sua descendência há de ser considerada. 13Mas também do filho da escrava farei um povo; pois ele é seu descendente”.
14Na manhã seguinte, Abraão pegou alguns pães e uma vasilha de couro cheia d’água, entregou-os a Hagar e, tendo-os colocado nos ombros dela, despediu-a com o menino. Ela se pôs a caminho e ficou vagando pelo deserto de Berseba21.14 Berseba pode significar poço dos sete ou poço do juramento; também em 21.31-33; 22.19; 26.23,33 e 28.10..
15Quando acabou a água da vasilha, ela deixou o menino debaixo de um arbusto 16e foi sentar-se perto dali, à distância de um tiro de flecha, porque pensou: “Não posso ver o menino morrer”. Sentada ali perto, começou a chorar21.16 A Septuaginta diz e o menino começou a chorar..
17Deus ouviu o choro do menino, e o anjo de Deus, do céu, chamou Hagar e lhe disse: “O que a aflige, Hagar? Não tenha medo; Deus ouviu o menino chorar, lá onde você o deixou. 18Levante o menino e tome-o pela mão, porque dele farei um grande povo”.
19Então Deus lhe abriu os olhos, e ela viu uma fonte. Foi até lá, encheu de água a vasilha e deu de beber ao menino.
20Deus estava com o menino. Ele cresceu, viveu no deserto e tornou-se flecheiro. 21Vivia no deserto de Parã, e sua mãe conseguiu-lhe uma mulher da terra do Egito.
O Acordo entre Abraão e Abimeleque
22Naquela ocasião, Abimeleque, acompanhado de Ficol, comandante do seu exército, disse a Abraão: “Deus está contigo em tudo o que fazes. 23Agora, jura-me, diante de Deus, que não vais enganar-me, nem a mim nem a meus filhos e descendentes. Trata a nação que te acolheu como estrangeiro com a mesma bondade com que te tratei”.
24Respondeu Abraão: “Eu juro!”
25Todavia Abraão reclamou com Abimeleque a respeito de um poço que os servos de Abimeleque lhe tinham tomado à força. 26Mas Abimeleque lhe respondeu: “Não sei quem fez isso. Nunca me disseste nada, e só fiquei sabendo disso hoje”.
27Então Abraão trouxe ovelhas e bois, deu-os a Abimeleque, e os dois firmaram um acordo. 28Abraão separou sete ovelhas do rebanho, 29pelo que Abimeleque lhe perguntou: “Que significam estas sete ovelhas que separaste das demais?”
30Ele respondeu: “Aceita estas sete ovelhas de minhas mãos como testemunho de que eu cavei este poço”.
31Por isso aquele lugar foi chamado Berseba, porque ali os dois fizeram um juramento.
32Firmado esse acordo em Berseba, Abimeleque e Ficol, comandante das suas tropas, voltaram para a terra dos filisteus. 33Abraão, por sua vez, plantou uma tamargueira em Berseba e ali invocou o nome do Senhor, o Deus Eterno. 34E morou Abraão na terra dos filisteus por longo tempo.
