Аврахам и Сара у Герару
1Оданде Аврахам оде у крајеве Негева и настани се између Кадиса и Сура. Док је у Герару живео као странац, 2Аврахам је за своју жену Сару рекао да му је сестра. Стога је Авимелех, цар Герара, послао по Сару и узео је к себи.
3Али Бог се указао Авимелеху ноћу у сну и рекао му: „Због жене коју си узео к себи, мораш умрети, јер је она удата жена.“
4Међутим, Авимелех јој се није приближавао. На то Авимелех рече: „Господе, зар ћеш и недужан народ побити? 5Није ли ми тај човек рекао да му је она сестра? А и она је рекла да јој је он брат. Учинио сам то чисте савести, и нисам окаљао руке.“
6Бог му у сну одговори: „Знам ја да си то учинио чисте савести; у ствари, ја сам те спречио да не згрешиш против мене; зато ти нисам дозволио да је такнеш. 7Стога сад врати жену њеном мужу; он је, наиме, пророк, па ће се молити за тебе да не умреш. Ако ли је не вратиш, сигурно ћеш умрети и ти и сви твоји.“
8Авимелех устане у рано јутро и позва све своје слуге и исприча им све што се десило. Људе обузе велики страх. 9Авимелех затим позва Аврахама и рече му: „Шта си нам то учинио? И чиме сам се то огрешио о тебе, да на мене и моје царство свалиш толики грех? Понео си се према мени толико лоше, како се нико не би понео према било коме.“ 10Авимелех упита Аврахама: „Шта те је навело да учиниш такву ствар?“
11Аврахам одговори: „Заиста сам мислио да нема Божијег страха у овом месту, и да ће ме убити због моје жене. 12А она је заиста моја сестра, ћерка мога оца, али не и моје мајке, па сам је оженио. 13Кад ме је Бог послао из дома мога оца у туђину, ја сам јој рекао: ’Учини ми ову услугу: где год пођемо, реци – он ми је брат.’“
14Авимелех узе оваца, крупне стоке, слуге и слушкиње, па их даде Аврахаму. Вратио му је и његову жену Сару. 15Авимелех рече: „Ево, моја ти је земља отворена. Настани се где год ти се свиђа.“
16А Сари је рекао: „Ево, дајем твом брату хиљаду сребрњака, као доказ твоје невиности пред свима што су с тобом;20,16 Дословно: да буду покривало пред очима свију што су с тобом. Значење овог идиома је нејасно. Неки коментатори преводе овај идиом, као откупнина за оно што ти се догодило. тиме си потпуно оправдана.“
17Затим се Аврахам помолио, те је Господ исцелио Авимелеха, његову жену, и његове слушкиње, те су поново могле да рађају. 18Господ је, наиме, због Саре, Аврахамове жене, учинио неродном сваку жену у Авимелеховом дому.
Ибрахим и Сарра у Ави-Малика
1Оттуда Ибрахим перебрался в область Негев и поселился между Кадешем и Суром. Он жил пришельцем в Гераре, 2и там сказал о своей жене Сарре: «Она моя сестра». Ави-Малик, царь Герара, послал за Саррой и взял её к себе.
3Но Аллах явился к Ави-Малику ночью во сне и сказал ему:
– Тебе грозит смерть за женщину, которую ты взял к себе: она замужем.
4Но Ави-Малик не прикасался к ней, и поэтому он сказал:
– Владыка, неужели Ты уничтожишь невинный народ? 5Ведь он мне сказал: «Она моя сестра», и она сказала: «Он мой брат». В этом деле совесть моя чиста и руки невинны.
6Аллах сказал ему во сне:
– Да, Я знаю, что совесть твоя чиста: это Я удержал тебя от греха против Меня, поэтому и не позволил тебе прикоснуться к ней. 7Теперь верни жену мужу, потому что он – пророк, он помолится за тебя, и ты останешься жив. Но если ты не вернёшь её, знай, что тебе и твоим близким не избежать смерти.
8На другой день рано утром Ави-Малик собрал всех своих приближённых и рассказал им, что случилось; и они сильно испугались. 9Потом Ави-Малик вызвал Ибрахима и сказал:
– Что ты с нами сделал? Какое зло я тебе причинил, что ты навёл такую тяжкую вину на меня и моё царство? Ты поступил со мной так, как нельзя поступать.
10И Ави-Малик спросил Ибрахима:
– Что было у тебя на уме, когда ты сделал такое?
11Ибрахим ответил:
– Я подумал: «В этом месте, конечно, не боятся Аллаха, и они убьют меня за мою жену». 12Кроме того, она действительно моя сестра – дочь моего отца, хотя и не от моей матери; и она стала моей женой. 13Когда Аллах отправил меня странствовать из дома моего отца, я сказал ей: «Окажи мне такую услугу: куда бы мы ни пришли, говори обо мне, что я твой брат».
14Тогда Ави-Малик привёл мелкий и крупный скот, рабов и рабынь и дал их Ибрахиму; и вернул ему его жену Сарру.
15Ави-Малик сказал:
– Моя земля перед тобой: живи, где хочешь.
16Сарре он сказал:
– Я даю твоему брату двенадцать килограммов20:16 Букв.: «тысячу шекелей». серебра, чтобы покрыть твою обиду в глазах всего твоего дома; честь твоя восстановлена.
17Ибрахим помолился Аллаху, и Аллах исцелил Ави-Малика, и его жену, и рабынь, чтобы они снова могли иметь детей, 18потому что Вечный сделал бесплодными всех женщин в доме Ави-Малика из-за жены Ибрахима Сарры.
