1Тако је довршено небо и земља са свим својим мноштвом.
2До седмога дана је Бог довршио своје дело које је створио; седмога дана је починуо од свих својих дела. 3Тада је Бог благословио седми дан и посветио га, јер је до тог дана довршио стварање свих својих дела која је створио.
Адам и Ева
4То је извештај о пореклу неба и земље кад су били створени.
Када је Господ Бог створио земљу и небо, 5још није било никаквог пољског растиња, нити је било изникло икакво биље по пољима. Господ Бог, наиме, још није пустио кишу на земљу, а није било ни човека да обрађује земљу. 6Ипак, вода је извирала из земље и натапала тле. 7Тада Господ Бог начини човека од земног праха и удахну му у носнице дах живота, те поста човек живо биће.
8Онда је Господ Бог засадио врт на истоку, у Едену, и у њега сместио човека кога је начинио. 9Господ Бог је учинио да из земље израсту сваковрсна дрвета примамљивог изгледа и добра за храну, те дрво живота и дрво познања добра и зла.
10У Едену је извирала река која је напајала врт. Оданде се гранала у четири реке. 11Првој је име Фисон; она протиче свом земљом евилском, у којој има злата. 12Злато те земље је добро, а има тамо и бделијума и оникса. 13Другој реци је име Гион; она протиче целом кушком земљом. 14Трећој реци је име Тигар; она тече источним делом Асирије2,14 Ашур на јеврејском.. Четврта је Еуфрат.
15Господ Бог узме човека и постави га у едемски врт да га обрађује и да се стара о њему. 16Господ Бог заповеди човеку: „Са сваког дрвета у врту слободно једи, 17али са дрвета познања добра и зла не смеш јести! Јер, тога дана када будеш окусио с њега, сигурно ћеш умрети.“
18Затим Господ Бог рече: „Није добро да је човек сам. Начинићу му помоћника који ће му приличити.“
19Господ Бог је начинио из земље све дивље животиње, и све птице на небу, па их је довео човеку да види како ће коју назвати. Свако живо биће требало је да се зове онако како га је човек назвао. 20Човек је дао имена свој стоци, свим птицама на небу и дивљим животињама.
Ипак, за човека се није нашао помоћник који би му приличио. 21Господ Бог учини да човек утоне у дубок сан. Када је човек заспао, Бог узме од њега једно ребро, а место попуни месом. 22Од ребра што је узео од човека, Господ Бог начини жену и доведе је човеку.
23А човек рече:
„Ево, ово је кост од моје кости
и тело од мога тела!
Нека се зато зове ’жена’2,23 Именице човек и жена у јеврејском долазе од истог корена. Да би изразио овај однос, Даничић је превео жена са човечица.,
јер је од човека узета.“
24Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, па ће бити једно тело.
25Обоје су били голи, и човек и његова жена, али се нису стидели.
1Thus the heavens and the earth were finished, and all the host of them. 2And on the seventh day God ended his work which he had made; and he rested on the seventh day from all his work which he had made. 3And God blessed the seventh day, and sanctified it: because that in it he had rested from all his work which God created and made.2.3 created…: Heb. created to make
4¶ These are the generations of the heavens and of the earth when they were created, in the day that the LORD God made the earth and the heavens, 5And every plant of the field before it was in the earth, and every herb of the field before it grew: for the LORD God had not caused it to rain upon the earth, and there was not a man to till the ground. 6But there went up a mist from the earth, and watered the whole face of the ground.2.6 there…: or, a mist which went up from, etc. 7And the LORD God formed man of the dust of the ground, and breathed into his nostrils the breath of life; and man became a living soul.2.7 of the dust…: Heb. dust of the ground
8¶ And the LORD God planted a garden eastward in Eden; and there he put the man whom he had formed. 9And out of the ground made the LORD God to grow every tree that is pleasant to the sight, and good for food; the tree of life also in the midst of the garden, and the tree of knowledge of good and evil. 10And a river went out of Eden to water the garden; and from thence it was parted, and became into four heads. 11The name of the first is Pison: that is it which compasseth the whole land of Havilah, where there is gold; 12And the gold of that land is good: there is bdellium and the onyx stone. 13And the name of the second river is Gihon: the same is it that compasseth the whole land of Ethiopia.2.13 Ethiopia: Heb. Cush 14And the name of the third river is Hiddekel: that is it which goeth toward the east of Assyria. And the fourth river is Euphrates.2.14 toward…: or, eastward to Assyria 15And the LORD God took the man, and put him into the garden of Eden to dress it and to keep it.2.15 the man: or, Adam
16And the LORD God commanded the man, saying, Of every tree of the garden thou mayest freely eat:2.16 thou…: Heb. eating thou shalt eat 17But of the tree of the knowledge of good and evil, thou shalt not eat of it: for in the day that thou eatest thereof thou shalt surely die.2.17 thou shalt surely…: Heb. dying thou shalt die
18¶ And the LORD God said, It is not good that the man should be alone; I will make him an help meet for him.2.18 meet…: Heb. as before him 19And out of the ground the LORD God formed every beast of the field, and every fowl of the air; and brought them unto Adam to see what he would call them: and whatsoever Adam called every living creature, that was the name thereof.2.19 Adam: or, the man 20And Adam gave names to all cattle, and to the fowl of the air, and to every beast of the field; but for Adam there was not found an help meet for him.2.20 gave: Heb. called
21And the LORD God caused a deep sleep to fall upon Adam, and he slept: and he took one of his ribs, and closed up the flesh instead thereof; 22And the rib, which the LORD God had taken from man, made he a woman, and brought her unto the man.2.22 made: Heb. builded 23And Adam said, This is now bone of my bones, and flesh of my flesh: she shall be called Woman, because she was taken out of Man.2.23 Woman: Heb. Isha2.23 Man: Heb. Ish 24Therefore shall a man leave his father and his mother, and shall cleave unto his wife: and they shall be one flesh. 25And they were both naked, the man and his wife, and were not ashamed.
