Савез и обрезање
1Кад је Авраму било деведесет девет година, указао му се Господ и рекао му: „Ја сам Бог Свемоћни, по мојој вољи живи и буди беспрекоран. 2Савез свој склапам између себе и тебе, и силно ћу те умножити.“
3Аврам паде ничице, а Бог настави да му говори: 4„Ово је мој савез са тобом: постаћеш отац многим народима. 5И нећеш се више звати Аврам, него ће ти ’Аврахам’17,5 Да се истакне разлика између Аврам – узвишени отац и Аврахам – отац мноштва. бити име, јер сам те учинио оцем многих народа. 6Веома, веома плодним ћу те учинити: од тебе ће потећи народи; и цареви ће од тебе проистећи. 7Савез свој – савез вечни – склапам између себе и тебе и између твог потомства после тебе кроз сва поколења: ја ћу бити Бог теби и твоме потомству после тебе. 8Сву земљу хананску, земљу у којој боравиш као дошљак, дајем у вечни посед теби и твоме потомству после тебе; а ја ћу бити њихов Бог.“
9Још рече Бог Аврахаму: „А ти држи мој савез, ти и твоје потомство после тебе, од поколења до поколења. 10А ово је знак мог савеза између мене и твог потомства после тебе, овако ћете га држати: свако мушко међу вама нека се обрезује. 11Обрезујте окрајак свога тела, и то ће бити знак савеза између мене и вас. 12Свако мушко међу вама, од поколења до поколења, нека се обрезује кад наврши осам дана; и роб, рођен у вашем дому и купљени за новац од странаца који није ваш сродник. 13Да, чак и роб рођен у вашем дому, као и купљен за новац мора се обрезати. То ће бити знак на вашем телу да је мој савез са вама вечни савез. 14А мушкарац који није обрезао окрајак свог тела, нека се истреби из свог народа, такав је прекршио мој савез.“
15Још рече Бог Аврахаму: „А Сарају, своју жену, нећеш више звати Сараја; име ће јој бити ’Сара’. 16Њу ћу благословити; шта више, од ње ћу ти дати сина. Ја ћу је благословити, те ће постати мајка народима, и цареви ће народа од ње потећи.“
17Аврахам паде ничице, па се насмеја и рече у себи: „Може ли се родити син човеку од стотину година? Зар ће Сара у деведесетој родити дете?“ 18Аврахам рече Богу: „Нека само Исмаило живи под твојим окриљем.“
19Бог рече Аврахаму: „Ипак ће ти твоја жена, Сара, родити сина коме ћеш дати име ’Исак’17,19 Име Исак значи он се смеје.. Ја ћу склопити свој савез – вечни савез – с њим и с његовим потомством после њега. 20Услишићу те и за Исмаила. Ево, благословићу га и учинити плодним и веома га умножити. Дванаест кнезова ће потећи од њега, те ћу учинити да од њега нарасте велики народ. 21Али свој ћу савез склопити са Исаком кога ће ти Сара родити идуће године у ово доба.“ 22Кад је Бог завршио разговор са Аврахамом, узнео се од њега.
23Аврахам је затим узео свог сина Исмаила и све робове рођене у његовом дому, као и оне купљене за новац – све мушке у Аврахамовом дому – па их је истог дана обрезао, како му је Бог рекао. 24Аврахаму је било деведесет девет година када је био обрезан. 25Исмаилу је било тринаест година када је био обрезан. 26Аврахам и његов син Исмаило су били обрезани истога дана. 27Са Аврахамом су били обрезани и његови укућани рођени у његовом дому, као и сви они купљени за новац од странаца.
Pagten med Abraham
1Da Abram var 99 år gammel, viste Herren sig for ham og sagde: „Jeg er den almægtige Gud! Adlyd mig og gør, hvad der er rigtigt. 2Jeg opretter en pagt med dig. Jeg lover dig, at dine efterkommere skal blive umådelig talrige.”
3Abram bøjede sig med ansigtet mod jorden i ærefrygt, og Gud fortsatte: 4„Dette er mit pagtsløfte til dig: Du skal blive far til mange folkeslag. 5Jeg vil også give dig et andet navn. Du skal ikke længere hedde Abram, men Abraham17,5 „Abram” betyder „ophøjet fader”. „Abraham” betyder „far til mange”. , for du skal blive far til mange folkeslag. 6Mange folk vil se dig som deres far, og konger skal nedstamme fra dig. 7Denne pagt skal fortsætte fra slægt til slægt—til evig tid. Jeg vil altid være din Gud og dine efterkommeres Gud. 8Dette Kana’ans land, hvor du nu bor som fremmed, giver jeg til dig og dine efterkommere for evigt, og jeg vil være deres Gud. 9Men du skal holde din del af pagten. Det gælder både dig og dine efterkommere fra slægt til slægt: 10-13Alle mænd og drenge iblandt jer skal omskæres. Det skal være tegnet på, at I vil holde pagten. I skal omskære alle drenge på den ottende dag efter fødslen; det gælder også slaver, der hører til jeres husstand. Det skal være tegnet på pagten mellem os til evig tid. 14Enhver, som ikke bliver omskåret, skal udelukkes fra folket, for han har brudt min pagt.”
15Og Gud tilføjede: „Hvad din kone Saraj angår, skal du ikke længere kalde hende Saraj. Fra nu af skal du kalde hende Sara.17,15 Det betyder: „prinsesse”. 16Jeg vil velsigne hende og give dig et barn med hende. Hun skal blive stammor til mange folk—selv konger skal nedstamme fra hende.”
17Da bøjede Abraham sig igen for Herren med ansigtet mod jorden, men han lo for sig selv og tænkte: „Kan en hundredårig blive far? Og kan Sara, der er 90, blive mor?” 18Men til Gud sagde han: „Ja, Herre, må din velsignelse være med Ishmael!”
19„Nej, det er Sara, der skal føde din søn!” svarede Gud, „og du skal kalde ham Isak.17,19 Det betyder: „latter”. Den samme pagt skal gælde for ham og for hans efterkommere til evig tid. 20Hvad Ishmael angår, vil jeg gøre, som du siger. Jeg vil også velsigne ham og gøre hans efterkommere til et stort folk. Tolv fyrster skal nedstamme fra ham. 21Men min pagt gælder ikke for Ishmael, men for Isak—den søn, som Sara skal føde dig næste år ved denne tid.” 22Da Gud var færdig med at tale med Abraham, gik han sin vej.
23Samme dag omskar Abraham sin søn Ishmael og alle andre mænd og drenge i sin teltlejr, sådan som Gud havde sagt. 24Abraham var 99 år 25-26og Ishmael 13 år, da de blev omskåret 27sammen med alle deres slaver, både de købte og dem, der var født som slaver.
