Лот се одваја од Аврама
1И тако оде Аврам из Египта у Негев13,1 Негев значи и југ, што значи да је Аврам са женом отишао у јужни, пустињски део Ханана. са својом женом и свом својом имовином. С њим је био и Лот. 2Аврам је био веома богат стоком, сребром и златом.
3Путујући од места до места, из Негева је стигао до Ветиља, до места између Ветиља и Гаја, где му је испрва био шатор, 4до места на коме је раније подигао жртвеник. Ту је призвао име Господње.
5А и Лот, који је ишао с Аврамом, је имао оваца, говеда и шатора. 6Међутим, земља није могла да их издржава док су били заједно; наиме, њихова имовина је била велика, тако да нису могли да живе заједно. 7Настајале су свађе између пастира Аврамове стоке и пастира Лотове стоке. У то време су у земљи живели Хананци и Фережани.
8Стога Аврам рече Лоту: „Нека не буде свађе између тебе и мене, између мојих и твојих пастира. Па браћа смо! 9Није ли цела земља пред тобом? Одвој се од мене. Кренеш ли ти на лево, ја ћу на десно, кренеш ли на десно, ја ћу на лево.“
10Лот је погледао око себе и видео да је сва Јорданска долина добро наводњена, као врт Господњи, као земља египатска према Соару. То је било пре него што је Господ уништио Содому и Гомору. 11Лот изабере за себе Јорданску долину и оде на исток. Тако су се одвојили један од другог. 12Аврам је живео у Ханану, а Лот је живео у градовима долине и разапео своје шаторе све до Содоме. 13А становници Содоме су били опаки: силно су грешили против Господа.
14Након што се Лот оделио, Господ рече Авраму: „Подигни свој поглед с места на коме си и погледај према северу и југу, истоку и западу, 15јер сву земљу коју видиш даћу теби и твоме потомству заувек. 16А твоје ћу потомство учинити бројним као прах на земљи. Па ако ко буде могао да преброји зрнца прашине, и твоје ће потомство моћи да изброји. 17Устани и прођи земљом уздуж и попреко, јер ћу је теби дати.“
18Аврам покупи своје шаторе и дође и настани се код великих храстова Мамрије, што су код Хеврона. Онде је подигао жртвеник Господу.
Abram og Lot går hver til sit
1Abram forlod så Egypten og rejste nordpå til Negev sammen med sin kone og Lot og al deres ejendom. 2Han var nu meget rig. Han havde meget kvæg og masser af sølv og guld. 3-4De fortsatte nordpå fra sted til sted, indtil de nåede Betel og det sted mellem Betel og Aj, hvor de tidligere havde slået lejr, og hvor Abram havde bygget et alter. Der ofrede han igen til Herren.
5Lot, som fulgte med Abram, var også en velstående mand med mange får og køer og telte. 6Der var imidlertid ikke græs nok på stedet til deres mange dyr, så de kunne ikke blive ved at bo så tæt sammen. 7Kana’anæerne og perizzitterne boede jo også i landet. Så da det kom til slagsmål mellem Abrams og Lots hyrder, 8sagde Abram til Lot: „Det her går ikke. Der må ikke være strid mellem os eller mellem vores folk. Vi er jo trods alt i familie. 9Her er land nok. Så lad os hellere gå hver til sit. Hvis du går til venstre, så går jeg til højre; eller hvis du går til højre, så går jeg til venstre.”
10Da Lot spejdede ud over landet, lagde han mærke til Jordandalens frugtbare slette, der strakte sig helt til Zoar. Det var før Sodoma og Gomorra blev ødelagt, og området var endnu frodigt som Edens have og Egyptens land. 11Lot valgte Jordandalen. Han tog afsked med Abram og gik mod øst. 12Abram blev altså i Kana’ans land, mens Lot med sin teltlejr drog østpå fra sted til sted, indtil han nåede Sodoma, hvor han slog sig ned. 13Folkene dér var berygtet for deres store ondskab. De syndede groft imod Herren.
14Efter at Lot var taget af sted, sagde Herren til Abram: „Se dig omkring til alle sider fra det sted, hvor du står. Se mod nord og mod syd, mod øst og mod vest. 15Jeg vil give dig og dine efterkommere hele dette land til evigt eje. 16Jeg vil gøre dine efterkommere så talrige som sandkornene på jorden. 17Rejs nu gennem landet på kryds og tværs og se nøje på det, for jeg vil give det til dig.” 18Så slog Abram lejr i Mamres egelund ved Hebron. Der byggede han et alter for Herren.
