Бог позива Аврама
1Господ рече Авраму: „Иди из своје земље, од своје родбине и дома свога оца у земљу коју ћу ти показати.
2Учинићу од тебе велики народ,
благословићу те
и име ти учинити славним;
ти сам ћеш бити благослов.
3Благословићу оне који тебе благослове,
а проклећу оног који тебе проклиње.
По теби ће бити благословена
сва племена на земљи.“
4Аврам је кренуо онако како му је рекао Господ. Са њим је пошао и Лот. Авраму је било седамдесет пет година када је отишао из Харана. 5Аврам је повео са собом своју жену Сарају и Лота, сина свога брата, и сву имовину коју су стекли, заједно са свим слугама које су прибавили у Харану, те сви пођу за Ханан. Дошавши у Ханан, 6Аврам је путовао до места Сихема – до великог храста Море. У то време су Хананци живели у земљи. 7Господ се указао Авраму и рекао му: „Твоме потомству ћу дати ову земљу.“ На том месту је Аврам саградио жртвеник Господу који му се указао.
8Одатле је продужио према брдима источно од Ветиља, те је поставио свој шатор између Ветиља на западу и Гаја на истоку. Ту је Аврам саградио жртвеник Господу и призвао име Господње.
9Аврам је потом наставио да путује од места до места према Негеву.
Аврам у Египту
10Али кад је у земљи настала глад, Аврам се спустио у Египат да тамо проведе неко време; у земљи је, наиме, завладала велика глад. 11Кад је био надомак Египта, Аврам рече својој жени Сараји: „Брине ме што си лепа жена. 12Када те Египћани виде, рећи ће: ’То је његова жена.’ Онда ће ме убити, а тебе оставити на животу. 13Зато реци да си моја сестра, да би се добро опходили према мени, те да би ми, због тебе, поштедели живот.“ 14Кад је Аврам ушао у Египат, опазе Египћани да је жена веома лепа. 15А кад су је опазиле и фараонове слуге, похвалиле су је пред фараоном, па су је одвеле на фараонов двор. 16Због ње се фараон показао добрим према Авраму, тако да је овај стекао ситну и крупну стоку, магарце, слуге и слушкиње, магарице и камиле.
17Али Господ удари фараона и сав његов дом опаким пошастима12,17 Исти израз за болест је употребљен у Левитској књизи (трећа књига Мојсијева), а означава неку врсту кожне болести. због Аврамове жене Сараје. 18Фараон позва Аврама и рече му: „Шта си ми то учинио? Зашто ми ниси рекао да је она твоја жена? 19Зашто си рекао: ’Она је моја сестра’, а ја је узео себи за жену? Ево ти сад твоје жене. Узми је и одлази!“ 20Фараон га онда преда својим људима, а ови га испрате с његовом женом и свом његовом имовином.
God Chooses Abram
1The Lord had said to Abram, “Go from your country, your people and your father’s family. Go to the land I will show you.
2“I will make you into a great nation.
And I will bless you.
I will make your name great.
You will be a blessing to others.
3I will bless those who bless you.
I will put a curse on anyone who puts a curse on you.
All nations on earth
will be blessed because of you.”
4So Abram went, just as the Lord had told him. Lot went with him. Abram was 75 years old when he left Harran. 5He took his wife Sarai and his nephew Lot. They took all the people and possessions they had acquired in Harran. They started out for the land of Canaan. And they arrived there.
6Abram traveled through the land. He went as far as the large tree of Moreh at Shechem. At that time the Canaanites were living in the land. 7The Lord appeared to Abram at Shechem. He said, “I will give this land to your family who comes after you.” So Abram built an altar there to honor the Lord, who had appeared to him.
8From there, Abram went on toward the hills east of Bethel. He set up his tent there. Bethel was to the west, and Ai was to the east. Abram built an altar there and called on the name of the Lord.
9Then Abram left and continued south toward the Negev Desert.
Abram Goes to Egypt
10At that time there was not enough food in the land. So Abram went down to Egypt to live there for a while. 11As he was about to enter Egypt, he spoke to his wife Sarai. He said, “I know what a beautiful woman you are. 12The people of Egypt will see you and say, ‘This is his wife.’ Then they will kill me. But they will let you live. 13Tell them you are my sister. Then I’ll be treated well and my life will be spared because of you.”
14Abram arrived in Egypt. The Egyptians saw that Sarai was a very beautiful woman. 15When Pharaoh’s officials saw her, they told Pharaoh how beautiful she was. So she was taken into his palace. 16Pharaoh treated Abram well because of her. So Abram gained more sheep and cattle and male and female donkeys. He also gained more male and female servants and some camels.
17But the Lord sent terrible sicknesses on Pharaoh and everyone in his palace. The Lord did it because of Abram’s wife Sarai. 18So Pharaoh sent for Abram. “What have you done to me?” he said. “Why didn’t you tell me she was your wife? 19Why did you say she was your sister? That’s why I took her to be my wife. Now then, here’s your wife. Take her and go!” 20Then Pharaoh gave orders to his men about Abram. They sent him on his way. So he left with his wife and everything he had.
