1 Мојсијева 50 NSP - Начало 50 CARS

1 Мојсијева
Elegir capítulo 50

New Serbian Translation

1 Мојсијева 50

Јаковљев погреб

1Јосиф се баци преко очевог лица, па се исплаче над њим и изљуби га. Затим је заповедио лекарима који су били у његовој служби да му балзамују оца. Лекари су балзамовали Израиља. За то им је требало четрдесет дана, јер толико траје балзамовање. Египћани су га оплакивали седамдесет дана.

Кад су дани жалости прошли, Јосиф се обрати фараоновим дворанима: „Ако сам стекао вашу наклоност, пренесите фараону ово: ’Мој ме је отац заклео, рекавши: ’Ево, ближи ми се крај. Сахрани ме у гробу који сам начинио за себе у земљи хананској.’ Сада ми допусти да одем и сахраним свога оца, а онда ћу се вратити.’“

Фараон му рече: „Иди и сахрани свога оца како те је заклео.“

Тако Јосиф оде да сахрани свога оца. Са њим су пошли и сви фараонови дворани – угледници на његовом двору и сви угледници египатске земље, као и сва његова породица, његова браћа и породица његовог оца. У госенском крају су остала једино њихова деца, овце и говеда. Са њим су ишла и бојна кола и коњаници. Поворка је била веома дуга.

10 Кад су стигли до Атадовог гумна, који је с оне стране Јордана, одржали су велико и свечано нарицање. Јосиф је одржао седмодневни обред жалости за својим оцем. 11 Кад су становници Ханана видели обред жалости код Атадовог гумна, рекли су: „То је египатски свечани обред жалости.“ Зато је то место названо Авел-Мисраим[a]. Оно се налази с оне стране Јордана.

12 Јаковљеви синови су му учинили како им је заповедио. 13 Његови синови су га однели у хананску земљу и сахранили у пећини на пољу Макпела код Мамрије. То поље је Авра̂м купио од Ефрона Хетита за сахрањивање. 14 Након што је сахранио свога оца, Јосиф се вратио у Египат, он и његова браћа, и сви који су пошли са њим да сахрани свога оца.

Јосиф теши браћу

15 Видевши да им је отац мртав, Јосифова браћа рекоше: „Шта ако је Јосиф још увек киван на нас, па нам узврати за све зло што смо му нанели?“ 16 Зато поруче они Јосифу: „Пред своју смрт, твој отац је заповедио: 17 ’Овако реците Јосифу: ’Опрости својој браћи неправду и грех који су учинили поступајући онако зло према теби.’ Опрости, стога, неправду слугама Бога твога оца.’“ Јосиф се заплакао кад су му то рекли.

18 Његова браћа лично дођу к њему, баце се пред њега и кажу му: „Ево нас, твоји смо робови!“

19 Али Јосиф им рече: „Не бојте се! Па, зар сам ја уместо Бога? 20 Ви сте смишљали да ми наудите, али Бог је то окренуо на добро. То је учинио да би сачувао на животу многе народе, како то и јесте данас. 21 Зато се не бојте! Ја ћу се бринути за вас и вашу децу.“ Тако их је умирио љубазним речима.

Јосифова смрт

22 Јосиф је остао у Египту са породицом свога оца. Живео је стотину десет година. 23 Јосиф је дочекао да види Јефремову децу до трећег колена. Махирови синови, Манасијини унуци су се такође родили на Јосифовим коленима.

24 Јосиф се обрати својој браћи: „Ево, ускоро ћу умрети. Бог ће вас свакако посетити и одвести вас из ове земље у земљу коју је под заклетвом обећао Авра̂му, Исаку и Јакову.“ 25 Тада је Јосиф заклео синове Израиљеве: „Бог ће вам свакако притећи у помоћ. Тада ћете понети моје кости одавде.“

26 Јосифу је било стотину десет година кад је умро. Затим су га балзамовали и у Египту га положили у ковчег.

Notas al pie

  1. 50,11 Авел-Мисраим значи Египатска жалост.

Священное Писание (Восточный Перевод)

Начало 50

Смерть и погребение Якуба

1Юсуф припал к отцу, заплакал над ним и поцеловал его. Он приказал своим слугам-врачам набальзамировать тело отца, и врачи набальзамировали Исраила. У них ушло на это сорок дней, потому что таков полный срок бальзамирования. И египтяне оплакивали его семьдесят дней.

Когда прошли дни плача, Юсуф сказал придворным фараона:

– Если я нашёл расположение в ваших глазах, то попросите за меня фараона; скажите ему: «Мой отец велел мне дать клятву и сказал: „Я умираю; похорони меня в могиле, которую я выкопал себе в земле Ханаана“. Позволь же мне пойти и похоронить моего отца; после этого я вернусь».

Фараон сказал:

– Иди и похорони отца так, как ты поклялся ему.

И Юсуф пошёл хоронить своего отца, и с ним пошли все придворные фараона, старейшины двора, и все старейшины Египта, и весь дом Юсуфа, и его братья, и весь дом его отца. Только их дети и стада крупного и мелкого скота остались в Гошене. Их сопровождали колесницы и всадники; это была великая процессия.

10 Они пришли к гумну Атада, что рядом с рекой Иорданом, и там стали громко и горько плакать. Там Юсуф семь дней оплакивал отца. 11 Когда хананеи, обитатели той земли, увидели плач у гумна Атада, они сказали: «У египтян великий плач и горе». Вот почему то место рядом с Иорданом называется Авель-Мицраим («плач египтян»).

12 Так сыновья Якуба исполнили его наказ: 13 они отнесли его в землю Ханаана и похоронили в пещере на поле Махпела, рядом с Мамре; эту пещеру Ибрахим купил у хетта Эфрона вместе с полем, чтобы было у него место для погребения. 14 Похоронив отца, Юсуф возвратился в Египет, вместе с братьями и всеми, кто ходил с ним хоронить отца.

Юсуф прощает братьев

15 Когда отец умер, братья Юсуфа подумали: «Что, если Юсуф таит на нас злобу и теперь отплатит нам за всё зло, которое мы ему причинили?» 16 И они послали к Юсуфу сказать:

– Перед смертью отец оставил такие наставления: 17 «Вот, что вы должны сказать вашему брату Юсуфу: „Я прошу тебя простить твоим братьям их вину и грехи, которые они совершили, поступив с тобой так скверно“». И теперь, пожалуйста, прости грехи рабов Бога отца твоего.

Получив это послание, Юсуф заплакал.

18 Его братья пришли, пали перед ним на землю и сказали:

– Мы твои рабы.

19 Юсуф ответил:

– Не бойтесь. Разве я Всевышний? 20 Вы замыслили против меня зло, но Всевышний обратил его ко благу, чтобы совершить то, что происходит теперь: спасение многих жизней. 21 Поэтому не бойтесь: я прокормлю и вас, и ваших детей.

Он успокоил их и говорил с ними ласково.

Смерть Юсуфа

22 Юсуф жил в Египте вместе со всей семьёй своего отца, и прожил сто десять лет. 23 Он застал ещё третье поколение потомков Ефраима; и детей Махира, сына Манассы, тоже положили при рождении на колени Юсуфа.[a]

24 Юсуф сказал братьям:

– Я умираю, но Всевышний непременно придёт к вам на помощь и выведет вас из этой земли в землю, которую Он с клятвой обещал Ибрахиму, Исхаку и Якубу.

25 Юсуф велел сыновьям Исраила дать клятву и сказал:

– Всевышний непременно придёт к вам на помощь, и тогда вы должны вынести мои кости отсюда.

26 Юсуф умер в возрасте ста десяти лет, и его набальзамировали и положили в гроб[b] в Египте.

Notas al pie

  1. 50:23 Здесь упоминается обряд усыновления.
  2. 50:26 Гроб   – это был необычный для иудеев способ захоронения, к которому они были вынуждены прибегнуть, чтобы в будущем исполнить просьбу Юсуфа.