1 Књига о царевима 1 NSP - 1 Kings 1 SVL

1 Књига о царевима
Elegir capítulo 1

New Serbian Translation

1 Књига о царевима 1

Борба за престо

1Цар Давид је био стар и одмакао у годинама; покривали су га одећом, али није могао да се угреје. Његове слуге му рекоше: „Хајде да за нашега господара цара пронађемо младу девицу, која ће се старати о њему и служити га; нека лежи уз тебе, па ће се наш господар цар угрејати.“

Потражили су младу и лепу девојку по свим крајевима Израиља, и нашли су Ависагу Сунамку и довели је цару. Девојка је била веома лепа, старала се о цару и служила га, али цар није спавао с њом.

А Адонија, син Агитин, се хвалисао: „Ја ћу бити цар!“ Он је себи набавио кочије и коње, и педесет људи који су трчали пред њим. Његов отац га никада није укорио, рекавши: „Зашто си то урадио?“ Он је, такође, био веома згодан, а родио се после Авесалома.

Он је био у договору са Јоавом, сином Серујиним, и свештеником Авијатаром, који су подржавали Адонију. Међутим, свештеник Садок, Венаја, син Јодајев, пророк Натан, Семај, Реи и Давидови јунаци нису пристали уз Адонију.

Једном је Адонија приносио на жртву ситну и крупну стоку и утовљене јунце код камена Зоелета у близини Ен-Рогила. Позвао је сву своју браћу, цареве синове, и све Јудејце који су били цареве слуге. 10 Ипак, није позвао ни пророка Натана, ни Венају, ни јунаке, а ни свога брата Соломона.

11 Тада пророк Натан рече Витсавеји, мајци Соломоновој: „Зар ниси чула да се Адонија, син Агитин, зацарио без знања нашег господара цара? 12 А сад, хајде да те посаветујем како да спасеш живот и себи и своме сину Соломону. 13 Иди цару Давиду и реци му: ’О, мој господару царе, зар се ти ниси заклео својој слушкињи рекавши: твој син Соломон ће царевати после мене, и он ће сести на мој престо. Зашто је, онда, Адонија постао цар?’ 14 Док ти још тамо будеш говорила с царем, ја ћу ући за тобом и потврдити твоје речи.“

15 Витсавеја оде цару у његову собу. Цар је био веома стар, а Ависага Сунамка је служила цару. 16 Витсавеја је клекнула и поклонила се цару, а цар је упита: „Шта желиш?“

17 Она му рече: „Господару мој, ти си се пред Господом, Богом својим, заклео својој слушкињи, рекавши: ’Твој син, Соломон, ће бити цар после мене, и он ће сести на мој престо.’ 18 А ево, сада је Адонија цар, а ти, мој господару царе, не знаш о томе. 19 Он је жртвовао мноштво волова и угојених оваца. Позвао је и све цареве синове, свештеника Авијатара, заповедника војске Јоава, али није позвао твога слугу Соломона. 20 О, господару мој царе, очи свег Израиља су упрте у тебе, да им кажеш ко ће сести на престо после мог господара цара. 21 А кад се мој господар цар упокоји са својим прецима, ја и мој син Соломон бићемо кривци.“

22 Док је она још говорила с царем, дође пророк Натан. 23 Тада су јавили цару: „Овде је пророк Натан.“ Кад је дошао пред цара, поклонио се цару лицем до земље.

24 Натан рече: „Господару мој царе, да ли си ти рекао: ’Адонија ће бити цар после мене, и он ће сести на мој престо’? 25 Јер он је данас отишао и жртвовао волове, угојену стоку, и мноштво оваца. Позвао је све цареве синове, војне заповеднике и свештеника Авијатара, и ено их, једу и пију пред њим и узвикују: ’Живео цар Адонија!’ 26 Међутим, није позвао ни мене, твога слугу, ни свештеника Садока, ни Венају, сина Јодајевог, а ни твога слугу Соломона. 27 Како то да је мој господар цар донео такву одлуку, а да није обзнанио своме слузи ко ће сести на престо мога господара цара после њега?“

Соломон долази на Давидов престо

28 Цар Давид одговори: „Позовите ми Витсавеју!“ Она је дошла пред цара и стала пред њега.

29 Тада се цар закле и рече: „Живога ми Господа, који је спасао мој живот од сваке невоље, 30 данас ћу учинити како сам ти се заклео пред Господом, Богом Израиљевим, рекавши: ’Твој син Соломон биће цар после мене, и он ће сести на мој престо уместо мене.’“

31 Тада је Витсавеја клекла и поклонила се цару лицем до земље, рекавши: „Нека мој господар цар Давид живи довека!“

32 Затим цар Давид рече: „Позовите ми Садока свештеника, пророка Натана и Венају, сина Јодајевог!“ 33 Кад су дошли пред цара, цар им рече: „Поведите са собом слуге свога господара и посадите мога сина Соломона на моју мазгу, па га доведите доле на Гион. 34 Нека га тамо свештеник Садок и пророк Натан помажу за цара над Израиљем. Потом затрубите у трубу и реците: ’Живео цар Соломон!’ 35 Онда пођите за њим, а он нека дође и седне на мој престо, и нека влада уместо мене; њега одређујем да буде владар над Израиљем и над Јудом.“

36 Венаја, син Јодајев, рече цару: „Амин! Нека Господ, Бог мога господара цара, објави тако. 37 Као што је Господ био с мојим господарем царем, тако нека буде и са Соломоном, и нека узвиси његов престо још више него престо мога господара, цара Давида.“

38 Тако сиђу свештеник Садок, пророк Натан, и Венаја, син Јодајев, с Херећанима и Фелећанима, те посаде Соломона на мазгу цара Давида и дођу на Гион. 39 Тада је свештеник Садок узео из Шатора рог с уљем и помазао Соломона. Затим су затрубили у трубу, а сав народ је говорио: „Живео цар Соломон!“ 40 Сав је народ пошао за њим свирајући у свирале и радујући се гласно, тако да се тресла земља од њиховог клицања.

41 То је чуо Адонија и све узванице које су биле с њим, баш кад су завршавали с гозбом. Кад је Јоав чуо глас трубе упита: „Каква је то галама у граду?“

42 Док је он још говорио, дође Јонатан, син свештеника Авијатара. Адонија рече: „Ходи овамо, јер ти си честит човек, и доносиш добру вест.“

43 Јонатан одговори Адонији: „Баш обратно! Наш господар, цар Давид, је поставио Соломона за цара! 44 Цар је послао с њим свештеника Садока, пророка Натана и Венају, сина Јодајевог, с Херећанима и Фелећанима. Они су га посадили на цареву мазгу, 45 а свештеник Садок и пророк Натан су га помазали за цара на Гиону. Оданде су наставили веселећи се, и град се ускомешао. То је галама коју сте чули. 46 Соломон већ седи на царском престолу. 47 Дошле су и цареве слуге да благослове нашег господара, цара Давида, говорећи: ’Нека Бог учини име Соломоново већим од твога имена; нека подигне његов престо изнад твога.’ Цар се на то поклонио на својој постељи. 48 Затим је цар рекао: ’Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који је данас дао да један од мојих синова седне на мој престо, и да то видим својим очима.’“

49 На ово се све Адонијине узванице препадоше; устали су; па је свако отишао својим путем. 50 А Адонија је, у страху од Соломона, отишао и ухватио се за рогове жртвеника. 51 Тада су Соломону јавили: „Ено, Адонија се уплашио цара Соломона и држи се за рогове жртвеника, говорећи: ’Нека ми се цар Соломон закуне данас, да неће погубити мачем свога слугу!’“

52 Цар Соломон рече: „Ако се покаже честитим, неће му пасти ни длака с главе, али ако се какво зло нађе на њему, умреће.“

53 Тада је цар Соломон послао људе, који су га спустили са жртвеника. Онда је дошао и поклонио се цару Соломону. Соломон му рече: „Иди кући.“

Swedish Contemporary Bible

1 Kings 1

Salomos regeringstid

(1:1—11:43)

Salomo blir kung

Adonia försöker ta makten

1När kung David blev mycket gammal, var han frusen av sig och kunde inte bli varm hur många filtar man än bredde på honom. 2Hans tjänare sade då till honom: ”Herre, låt oss leta reda på en ung jungfru åt kungen, en som ska ta hand om dig, kung, och sköta om dig! Hon kan ligga i din famn så att du, min herre och kung, blir varm!”

3Man sökte över hela landet för att få tag på en ung, vacker flicka och slutligen fann man Avishag från Shunem som fördes till kungen. 4Hon var mycket vacker och hon tog hand om kungen och passade upp honom, men kungen hade inget intimt umgänge med henne.

5Adonia, vars mor var Haggit, upphöjde sig själv och talade om att han skulle bli kung. Han skaffade sig vagnar och ryttare och femtio män att springa före vagnen. 6Hans far hade aldrig velat gå till rätta med honom och fråga varför han uppförde sig så. Adonia såg mycket bra ut och han var född efter Absalom. 7Han förhandlade med Joav, Serujas son, och prästen Evjatar och de gav honom sitt stöd. 8Men prästen Sadok och Benaja, Jojadas son, profeten Natan, Shimi, Rei och Davids livgarde höll inte med Adonia.

9Adonia offrade får, tjurar och gödkalvar vid Ormstenen nära Rogelkällan. Han bjöd alla sina bröder, kungens söner och alla de män i Juda som var i kungens tjänst. 10Men han bjöd inte in profeten Natan, Benaja, livgardet och sin bror Salomo.

11Då frågade profeten Natan Salomos mor Batseba: ”Känner du till att Haggits son Adonia nu är kung och att vår herre David inte ens vet om det? 12Om du vill rädda ditt eget och din son Salomos liv, så ska du göra som jag råder dig. 13Du ska genast gå till kung David och fråga honom: ’Min herre och kung, har du inte med en ed lovat mig, din tjänarinna, att min son Salomo ska bli kung efter dig och sitta på din tron? Hur kan det då komma sig att Adonia nu blivit kung?’ 14Medan du talar med honom ska jag komma in och bekräfta allt du säger.”

15Batseba gick till den gamle kungen i hans rum där Avishag skötte om honom. 16Batseba bugade sig djupt för honom och böjde knä. David frågade henne: ”Vad önskar du?”

17”Min herre och kung”, svarade hon. ”Du svor inför Herren, din Gud, och lovade mig, din tjänarinna, att min son Salomo skulle efterträda dig på tronen, 18men nu har Adonia blivit kung i stället utan att du ens vet om det! 19Han har offrat oxar, gödkalvar och en mängd får och han har bjudit alla dina söner och prästen Evjatar och Joav, överbefälhavaren för hären, men inte din tjänare Salomo. 20Nu är hela Israels ögon riktade mot dig, min herre och kung, för att du ska kungöra vem som ska efterträda dig på tronen. 21Annars kommer min son Salomo och jag att betraktas som brottslingar så snart du, min herre och kung, är borta och vilar hos dina fäder.”

22Medan hon fortfarande talade med kungen, kom profeten Natan. 23Man meddelade kungen att profeten Natan var där och Natan kom in till kungen. Han bugade sig djupt för kungen med ansiktet mot marken 24och frågade: ”Min herre och kung, har du utsett Adonia att bli kung efter dig? 25I dag har han gått ner och offrat mängder av tjurar, gödkalvar och får och han har inbjudit kungasönerna, befälhavarna för hären och prästen Evjatar. De äter och dricker tillsammans med honom och ropar: ’Länge leve kung Adonia!’ 26Men mig, din tjänare, prästen Sadok och Benaja, Jojadas son, och din tjänare Salomo har han inte bjudit. 27Har detta skett med din vetskap, kung, utan att du sagt ett ord till dina tjänare om vem som ska efterträda dig på tronen?”

David gör Salomo till tronföljare

28”Kalla tillbaka Batseba!” sa David. Batseba kom omedelbart och gick fram till kungen igen.

29Kung David gav då ett löfte under ed: ”Så sant Herren lever, han som har räddat mig från alla faror, 30idag ska jag fullfölja vad jag med ed lovat inför Herren, Israels Gud: din son Salomo ska bli kung efter mig och sitta på min tron.”

31Då bugade sig Batseba djupt inför honom med ansiktet mot marken och sa: ”Må min herre och kung David leva i evighet!”

32”Kalla hit prästen Sadok, profeten Natan och Benaja, Jojadas son”, befallde kungen.

När de kom inför kungen, 33sa han till dem: ”Ta med er mina män och för Salomo till Gichon! Han ska rida på min egen mulåsna. 34Där ska prästen Sadok och profeten Natan smörja honom till kung över Israel. Sedan ska ni blåsa i horn och ropa: ’Länge leve kung Salomo!’ 35För honom sedan tillbaka hit och han ska sätta sig på min tron som den nye kungen i mitt ställe, för jag har utsett honom till furste över Israel och Juda.”

36”Amen! Må Herren min herre kungens Gud bekräfta detta”, svarade Benaja, Jojadas son. 37”Må Herren vara med Salomo på samma sätt som han har varit med dig, min herre och kung David, och må hans rike bli ännu mäktigare än ditt!”

38Prästen Sadok, profeten Natan och Benaja, Jojadas son, gick därifrån med keretéerna och peletéerna och tog med sig Salomo till Gichon och han red på kung Davids egen mulåsna. 39Sadok tog hornet med olja från tältet och smorde Salomo. Man blåste i horn och allt folket ropade: ”Länge leve kung Salomo!”

40Sedan återvände de alla efter honom under flöjtspel och jubelrop så att marken skakade. 41Adonia och hans gäster hörde också all uppståndelsen just som de skulle avsluta sin fest. ”Vad är det för larm som hörs från staden?” frågade Joav när han hörde hornsignalerna.

42Innan han hunnit säga mer, kom prästen Evjatars son Jonatan. ”Kom hit”, sa Adonia. ”En man som du kommer säkert med goda nyheter!” 43”Nej”, ropade Jonatan. ”Vår herre kung David har gjort Salomo till kung! 44Han har skickat med honom prästen Sadok och profeten Natan och Benaja, Jojadas son, keretéerna och peletéerna och de har satt Salomo på kungens mulåsna. 45Sadok och Natan har smort honom till kung i Gichon. Nu har de just kommit tillbaka jublande och hela staden firar det. Det är därför det är ett sådant oväsen. 46Salomo sitter redan på tronen 47och de styrande har kommit för att gratulera vår kung David och säger: ’Må din Gud göra Salomos namn ännu större än ditt och hans välde ännu större än ditt!’ Kung David tillbad Herren på sin bädd 48och sa: ’Välsignad vare Herren, Israels Gud, som har utsett en efterträdare på min tron och låtit mig få se det med egna ögon!’ ”

49Då flydde Adonia och hans gäster i panik åt olika håll. 50I sin fruktan för Salomo rusade Adonia fram till altaret och grep tag i dess horn.

51Man berättade för Salomo: ”Adonia är rädd för kung Salomo och har gripit tag i altarets horn. Han säger: ’Kung Salomo måste svära att han inte dödar mig, sin tjänare, med svärd!’ ” 52Salomo svarade: ”Om han är en uppriktig man kommer inte ett hår på hans huvud att falla till marken, men om han gör något ont måste han dö.”

53Kung Salomo lät hämta Adonia från altaret. När han kom, bugade han sig djupt för kungen, men Salomo sa till honom: ”Ge dig iväg hem!”