1 Књига о царевима 1 NSP - 3 Цар 1 CARST

1 Књига о царевима
Elegir capítulo 1

New Serbian Translation

1 Књига о царевима 1

Борба за престо

1Цар Давид је био стар и одмакао у годинама; покривали су га одећом, али није могао да се угреје. Његове слуге му рекоше: „Хајде да за нашега господара цара пронађемо младу девицу, која ће се старати о њему и служити га; нека лежи уз тебе, па ће се наш господар цар угрејати.“

Потражили су младу и лепу девојку по свим крајевима Израиља, и нашли су Ависагу Сунамку и довели је цару. Девојка је била веома лепа, старала се о цару и служила га, али цар није спавао с њом.

А Адонија, син Агитин, се хвалисао: „Ја ћу бити цар!“ Он је себи набавио кочије и коње, и педесет људи који су трчали пред њим. Његов отац га никада није укорио, рекавши: „Зашто си то урадио?“ Он је, такође, био веома згодан, а родио се после Авесалома.

Он је био у договору са Јоавом, сином Серујиним, и свештеником Авијатаром, који су подржавали Адонију. Међутим, свештеник Садок, Венаја, син Јодајев, пророк Натан, Семај, Реи и Давидови јунаци нису пристали уз Адонију.

Једном је Адонија приносио на жртву ситну и крупну стоку и утовљене јунце код камена Зоелета у близини Ен-Рогила. Позвао је сву своју браћу, цареве синове, и све Јудејце који су били цареве слуге. 10 Ипак, није позвао ни пророка Натана, ни Венају, ни јунаке, а ни свога брата Соломона.

11 Тада пророк Натан рече Витсавеји, мајци Соломоновој: „Зар ниси чула да се Адонија, син Агитин, зацарио без знања нашег господара цара? 12 А сад, хајде да те посаветујем како да спасеш живот и себи и своме сину Соломону. 13 Иди цару Давиду и реци му: ’О, мој господару царе, зар се ти ниси заклео својој слушкињи рекавши: твој син Соломон ће царевати после мене, и он ће сести на мој престо. Зашто је, онда, Адонија постао цар?’ 14 Док ти још тамо будеш говорила с царем, ја ћу ући за тобом и потврдити твоје речи.“

15 Витсавеја оде цару у његову собу. Цар је био веома стар, а Ависага Сунамка је служила цару. 16 Витсавеја је клекнула и поклонила се цару, а цар је упита: „Шта желиш?“

17 Она му рече: „Господару мој, ти си се пред Господом, Богом својим, заклео својој слушкињи, рекавши: ’Твој син, Соломон, ће бити цар после мене, и он ће сести на мој престо.’ 18 А ево, сада је Адонија цар, а ти, мој господару царе, не знаш о томе. 19 Он је жртвовао мноштво волова и угојених оваца. Позвао је и све цареве синове, свештеника Авијатара, заповедника војске Јоава, али није позвао твога слугу Соломона. 20 О, господару мој царе, очи свег Израиља су упрте у тебе, да им кажеш ко ће сести на престо после мог господара цара. 21 А кад се мој господар цар упокоји са својим прецима, ја и мој син Соломон бићемо кривци.“

22 Док је она још говорила с царем, дође пророк Натан. 23 Тада су јавили цару: „Овде је пророк Натан.“ Кад је дошао пред цара, поклонио се цару лицем до земље.

24 Натан рече: „Господару мој царе, да ли си ти рекао: ’Адонија ће бити цар после мене, и он ће сести на мој престо’? 25 Јер он је данас отишао и жртвовао волове, угојену стоку, и мноштво оваца. Позвао је све цареве синове, војне заповеднике и свештеника Авијатара, и ено их, једу и пију пред њим и узвикују: ’Живео цар Адонија!’ 26 Међутим, није позвао ни мене, твога слугу, ни свештеника Садока, ни Венају, сина Јодајевог, а ни твога слугу Соломона. 27 Како то да је мој господар цар донео такву одлуку, а да није обзнанио своме слузи ко ће сести на престо мога господара цара после њега?“

Соломон долази на Давидов престо

28 Цар Давид одговори: „Позовите ми Витсавеју!“ Она је дошла пред цара и стала пред њега.

29 Тада се цар закле и рече: „Живога ми Господа, који је спасао мој живот од сваке невоље, 30 данас ћу учинити како сам ти се заклео пред Господом, Богом Израиљевим, рекавши: ’Твој син Соломон биће цар после мене, и он ће сести на мој престо уместо мене.’“

31 Тада је Витсавеја клекла и поклонила се цару лицем до земље, рекавши: „Нека мој господар цар Давид живи довека!“

32 Затим цар Давид рече: „Позовите ми Садока свештеника, пророка Натана и Венају, сина Јодајевог!“ 33 Кад су дошли пред цара, цар им рече: „Поведите са собом слуге свога господара и посадите мога сина Соломона на моју мазгу, па га доведите доле на Гион. 34 Нека га тамо свештеник Садок и пророк Натан помажу за цара над Израиљем. Потом затрубите у трубу и реците: ’Живео цар Соломон!’ 35 Онда пођите за њим, а он нека дође и седне на мој престо, и нека влада уместо мене; њега одређујем да буде владар над Израиљем и над Јудом.“

36 Венаја, син Јодајев, рече цару: „Амин! Нека Господ, Бог мога господара цара, објави тако. 37 Као што је Господ био с мојим господарем царем, тако нека буде и са Соломоном, и нека узвиси његов престо још више него престо мога господара, цара Давида.“

38 Тако сиђу свештеник Садок, пророк Натан, и Венаја, син Јодајев, с Херећанима и Фелећанима, те посаде Соломона на мазгу цара Давида и дођу на Гион. 39 Тада је свештеник Садок узео из Шатора рог с уљем и помазао Соломона. Затим су затрубили у трубу, а сав народ је говорио: „Живео цар Соломон!“ 40 Сав је народ пошао за њим свирајући у свирале и радујући се гласно, тако да се тресла земља од њиховог клицања.

41 То је чуо Адонија и све узванице које су биле с њим, баш кад су завршавали с гозбом. Кад је Јоав чуо глас трубе упита: „Каква је то галама у граду?“

42 Док је он још говорио, дође Јонатан, син свештеника Авијатара. Адонија рече: „Ходи овамо, јер ти си честит човек, и доносиш добру вест.“

43 Јонатан одговори Адонији: „Баш обратно! Наш господар, цар Давид, је поставио Соломона за цара! 44 Цар је послао с њим свештеника Садока, пророка Натана и Венају, сина Јодајевог, с Херећанима и Фелећанима. Они су га посадили на цареву мазгу, 45 а свештеник Садок и пророк Натан су га помазали за цара на Гиону. Оданде су наставили веселећи се, и град се ускомешао. То је галама коју сте чули. 46 Соломон већ седи на царском престолу. 47 Дошле су и цареве слуге да благослове нашег господара, цара Давида, говорећи: ’Нека Бог учини име Соломоново већим од твога имена; нека подигне његов престо изнад твога.’ Цар се на то поклонио на својој постељи. 48 Затим је цар рекао: ’Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који је данас дао да један од мојих синова седне на мој престо, и да то видим својим очима.’“

49 На ово се све Адонијине узванице препадоше; устали су; па је свако отишао својим путем. 50 А Адонија је, у страху од Соломона, отишао и ухватио се за рогове жртвеника. 51 Тада су Соломону јавили: „Ено, Адонија се уплашио цара Соломона и држи се за рогове жртвеника, говорећи: ’Нека ми се цар Соломон закуне данас, да неће погубити мачем свога слугу!’“

52 Цар Соломон рече: „Ако се покаже честитим, неће му пасти ни длака с главе, али ако се какво зло нађе на њему, умреће.“

53 Тада је цар Соломон послао људе, који су га спустили са жртвеника. Онда је дошао и поклонио се цару Соломону. Соломон му рече: „Иди кући.“

Священное Писание (Восточный перевод), версия для Таджикистана

3 Цар 1

Довуд в старости

1Царь Довуд состарился и достиг преклонных лет. Его покрывали одеждами, но он всё равно не мог согреться. Тогда слуги сказали ему:

– Пусть господину нашему царю подыщут молодую девушку, чтобы она прислуживала царю и заботилась о нём. Она будет ложиться рядом с тобой, и господину нашему царю будет тепло.

Они стали искать красивую девушку по всему Исроилу, нашли шунемитянку Авишаг и привели её к царю. Девушка была очень красива, она заботилась о царе и ухаживала за ним, но царь не имел с ней близости.

Адония претендует на престол

Адония, сын Довуда от Хаггиты, кичливо говорил:

– Я буду царём.

Он завёл у себя колесницы и коней[a], и пятьдесят слуг, которые бежали перед ним. (А его отец никогда не задавал ему вопроса: «Почему ты так поступаешь?» Адония родился после Авессалома и был очень красив.)

Адония сговорился с Иоавом, сыном Церуи, который был начальником войска, и со священнослужителем Авиатаром, и они поддержали его. Но священнослужитель Цадок, Беная, сын Иодая, пророк Нафан, Шимей, Рей и личная стража Довуда не встали на сторону Адонии.

Адония принёс в жертву овец, волов и откормленных телят у камня Зохелет, что рядом с Ен-Рогелом, и пригласил всех своих братьев, сыновей царя, и всех царских приближённых из Иудеи, 10 но не пригласил ни пророка Нафана, ни Бенаю, ни личную стражу Довуда, ни своего брата Сулаймона.

Довуд передаёт престол Сулаймону

11 Тогда пророк Нафан спросил у Вирсавии, матери Сулаймона:

– Разве ты не слышала, что Адония, сын Хаггиты, стал царём, а наш господин Довуд о том и не знает? 12 Так вот, позволь мне посоветовать тебе, как спасти свою жизнь и жизнь твоего сына Сулаймона. 13 Сейчас же пойди к царю Довуду и скажи ему: «Господин мой царь, разве ты не клялся мне, твоей рабыне, говоря: “Твой сын Сулаймон непременно будет царём после меня и сядет на моём престоле”? Так почему же царём стал Адония?» 14 Когда ты ещё будешь говорить с царём, я войду вслед за тобой и подтвержу твои слова.

15 И Вирсавия пошла к престарелому царю в его комнату, где ему прислуживала шунемитянка Авишаг. 16 Вирсавия склонилась и поклонилась царю.

– Чего ты хочешь? – спросил царь.

17 Она сказала ему:

– Мой господин, ты сам клялся мне, твоей рабыне, Вечным[b], твоим Богом: «Сулаймон, твой сын, будет царём после меня и сядет на моём престоле». 18 Но вот, царём стал Адония, а ты, господин мой царь, и не знаешь об этом. 19 Он принёс в жертву множество волов, откормленных телят и овец, пригласил всех царских сыновей, священнослужителя Авиатара и военачальника Иоава, но не пригласил твоего раба Сулаймона. 20 Господин мой царь, взоры всего Исроила устремлены на тебя, чтобы ты объявил им, кто сядет на престоле господина моего царя после тебя. 21 Ведь иначе, как только господин мой царь упокоится со своими предками, меня и моего сына Сулаймона сочтут изменниками.

22 Когда она ещё говорила с царём, вошёл пророк Нафан. 23 Царю доложили:

– Пришёл пророк Нафан.

Тогда Нафан предстал перед царём и поклонился ему лицом до земли.

24 Он сказал:

– Говорил ли ты, господин мой царь, что Адония будет царём после тебя и сядет на твоём престоле? 25 Сегодня он пошёл и принёс в жертву множество волов, откормленных телят и овец. Он пригласил всех царских сыновей, военачальников и священнослужителя Авиатара. Сейчас они едят и пьют с ним и говорят: «Да здравствует царь Адония!» 26 Но меня, твоего раба, священнослужителя Цадока, Бенаю, сына Иодая, и твоего раба Сулаймона он не пригласил. 27 Было ли это сделано по воле господина моего царя, который не известил своих рабов о том, кто сядет на престоле моего господина царя после него?

28 Тогда царь Довуд сказал:

– Позовите ко мне Вирсавию.

Она вошла к царю и предстала перед ним.

29 И царь поклялся:

– Верно, как и то, что жив Вечный, Который избавил меня от всякой беды, – 30 я непременно исполню сегодня то, о чём я клялся тебе Вечным, Богом Исроила: Сулаймон, твой сын, станет царём после меня и сядет на моём престоле вместо меня.

31 Вирсавия склонилась лицом до земли, поклонилась царю и сказала:

– Пусть господин мой царь Довуд живёт вечно!

32 Довуд сказал:

– Позовите ко мне священнослужителя Цадока, пророка Нафана и Бенаю, сына Иодая.

Когда они вошли к царю, 33 он сказал им:

– Возьмите с собой моих слуг, посадите моего сына Сулаймона на моего мула и доставьте его к источнику Гихон. 34 Там пусть священнослужитель Цадок и пророк Нафан помажут[c] его в цари над Исроилом. Трубите в рог и восклицайте: «Да здравствует царь Сулаймон!» 35 Потом проводите его назад, и пусть он сядет на мой престол и правит вместо меня. Я поставил его правителем над Исроилом и Иудеей.

36 Беная, сын Иодая, ответил царю:

– Аминь[d]! Да скажет так Вечный, Бог господина моего царя! 37 Как Вечный был с господином моим царём, так пусть он будет и с Сулаймоном, чтобы возвеличить его престол больше, чем престол господина моего царя Довуда!

38 И священнослужитель Цадок, пророк Нафан, Беная, сын Иодая, керетиты и пелетиты[e] пошли, усадили Сулаймона на мула царя Довуда и сопроводили его в Гихон. 39 Священнослужитель Цадок взял из священного шатра рог с маслом и помазал Сулаймона. После этого затрубили в рога, и весь народ закричал:

– Да здравствует царь Сулаймон!

40 И весь народ пошёл вслед за ним, играя на свирелях и радуясь, да так, что земля сотрясалась от шума.

Сулаймон щадит Адонию

41 Адония и все гости, которые были с ним, услышали это в конце пира. Услышав звук рога, Иоав спросил:

– Что это за шум в городе?

42 Он ещё не договорил, как пришёл Ионафан, сын священнослужителя Авиатара. Адония сказал:

– Подойди. Ты достойный человек и, конечно, несёшь добрые вести.

43 – Нет, – ответил Ионафан Адонии. – Наш господин, царь Довуд, сделал царём Сулаймона. 44 Царь отправил его со священнослужителем Цадоком, пророком Нафаном, Бенаей, сыном Иодая, и керетитами и пелетитами, и они усадили его на царского мула, 45 а священнослужитель Цадок и пророк Нафан помазали его в цари в Гихоне. Они ушли оттуда в радости, и город пришёл в движение. Этот-то шум ты и слышишь. 46 Больше того, Сулаймон сел на царский престол, 47 а царские приближённые пришли поздравлять господина нашего царя Довуда, говоря: «Пусть твой Бог прославит имя Сулаймона ещё больше, чем твоё, и возвеличит его престол больше твоего престола!» А царь поклонился на постели 48 и сказал так: «Хвала Вечному, Богу Исроила, Который дал мне сегодня увидеть на престоле моего преемника!»

49 Тут все гости Адонии, задрожав от страха, поднялись и разбежались. 50 А Адония, боясь Сулаймона, пошёл и схватился за рога жертвенника в храме.[f] 51 Сулаймону доложили:

– Адония боится царя Сулаймона и не отпускает рогов жертвенника. Он говорит: «Пусть царь Сулаймон даст мне сегодня клятву, что он не предаст своего раба мечу».

52 Сулаймон ответил:

– Если он покажет себя достойным человеком, то ни один волос с его головы не упадёт на землю, но если в нём обнаружится зло, он умрёт.

53 Царь Сулаймон послал людей за Адонией, и они привели его от жертвенника. Адония вошёл и поклонился царю Сулаймону, и Сулаймон сказал:

– Ступай домой.

Notas al pie

  1. 3 Цар 1:5 Или: «колесничих»; или: «всадников».
  2. 3 Цар 1:17 Вечный – на языке оригинала: «Яхве». Под этим именем Всевышний открылся Мусо и народу Исроила (см. Исх. 3:13-15). См. пояснительный словарь.
  3. 3 Цар 1:34 Посредством обряда помазания человек посвящался на определённое служение. Такого помазания удостаивались пророки, цари и священнослужители.
  4. 3 Цар 1:36 Аминь – еврейское слово, которое переводится как «да, верно, воистину так» или «да будет так».
  5. 3 Цар 1:38 Керетиты и пелетиты – чужеземные наёмники, которые, возможно, были царскими телохранителями.
  6. 3 Цар 1:50 Человек, которому грозит смерть, мог просить о пощаде, взявшись за рога жертвенника, которые возвышались с каждого из его четырёх углов (см. 3 Цар. 1:50-53).