Жена ухваћена у прељуби
1Исус, пак, оде на Маслинску гору. 2Ујутро је Исус поново дошао у храм. Сав народ се окупио око њега. Он је сео и почео да их учи. 3А фарисеји и зналци Светог писма доведу неку жену ухваћену у прељуби и поставе је у средину. 4Затим су рекли Исусу: „Учитељу, ова жена је ухваћена у самом чину прељубе. 5Мојсије нам је у Закону заповедио да такве жене каменујемо. Шта ти кажеш на то?“ 6То су рекли да би га навели да изусти нешто због чега би га оптужили.
Али Исус се сагнуо и почео да пише нешто прстом по тлу. 7Како су га они непрестано салетали питањима, Исус се исправи и рече им: „Ко је од вас без греха, нека први баци камен на њу.“ 8Онда се поново сагнуо и писао по тлу.
9Кад су ови то чули, почеше један по један да одлазе, почевши од најстаријих до последњих. Исус је тако остао сам са оном женом која је стајала у средини. 10Исус се затим усправи и упита је: „Жено, где су они? Зар те нико од њих није осудио?“ 11„Нико, Господе!“ – одговори жена. Исус јој рече: „Ни ја те не осуђујем. Иди и од сада не греши више!“
Исус – светлост свету
12Исус се затим поново обратио народу: „Ја сам светлост свету. Ко мене следи, неће ходати по тами, него ће имати светлост живота.“
13Рекоше му фарисеји: „Ти сведочиш сам за себе и зато твоје сведочанство не вреди.“
14Исус им одговори: „Ако ја и сведочим сам за себе, то је зато што знам одакле долазим и куда одлазим. А ви не знате одакле долазим и куда одлазим. 15Ви судите по људским мерилима; ја не судим никоме. 16Ако и судим, мој суд је истинит, јер ја не судим сам; са мном је Отац који ме је послао. 17Па и у вашем Закону пише да је сведочење истинито ако два сведока дају исти исказ. 18Ја сведочим сам за себе, али и Отац који ме је послао сведочи за мене.“
19Тада су му рекли: „Где је твој отац?“
Исус им одговори: „Ви не познајете ни мене, ни мога Оца. Када бисте познавали мене, познавали бисте и мога Оца.“ 20Ове речи је Исус изговорио док је поучавао народ у делу храма где су се скупљали прилози. Нико га није ухватио, јер још није био дошао његов час.
Ко је Исус?
21Исус им поново рече: „Ја одлазим; ви ћете ме тражити, али ћете умрети у свом греху. А тамо где ја идем, ви не можете доћи.“
22Тада Јевреји рекоше: „Да неће да се убије, јер каже: ’Тамо где ја идем, ви не можете доћи’?“
23Исус им рече: „Ви сте одоздо, а ја сам одозго. Ви сте од овог света, а ја нисам од овог света. 24Зато сам вам рекао да ћете умрети у својим гресима. Ако не поверујете да Ја Јесам, помрећете у својим гресима.“
25„Ко си ти?“ – питали су га тада. Исус им одговори: „Не говорим ли вам баш то од самог почетка? 26Много тога имам да кажем о вама и да судим. Ипак, ја говорим свету само оно што сам чуо од онога који је истинит. Он ме је послао.“
27Али они нису разумели да им Исус говори о Оцу. 28Исус им тада рече: „Када подигнете Сина Човечијег, тада ћете схватити да Ја Јесам. Ја ништа не чиним сам од себе, него говорим како ме је научио Отац. 29Онај који ме је послао, са мном је; он ме није оставио самог, јер ја увек чиним оно што је њему угодно.“ 30Након ових његових речи, много људи је поверовало у њега.
Шта чини Аврахамово потомство?
31Тада је Исус рекао Јеврејима који су поверовали у њега: „Ако држите моје учење, заиста сте моји ученици. 32Упознаћете истину и истина ће вас ослободити.“
33Они му одговорише: „Ми смо Аврахамово потомство. Никада никоме нисмо робовали. Како то мислиш: ’Постаћете слободни?’“
34Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем, свако ко чини грех, роб је греху. 35Роб не припада породици заувек, а син припада породици заувек. 36Стога, ако вас Син ослободи, тада ћете бити стварно слободни. 37Знам да сте Аврахамово потомство. Ипак, гледате да ме убијете, јер не прихватате моју реч. 38Ја говорим оно што сам видео код свог Оца, а ви чините оно што сте чули од свог оца.“
39Они му одговорише: „Наш отац је Аврахам.“
Исус им рече: „Да сте Аврахамова деца, ви бисте чинили Аврахамова дела. 40Ви сада гледате да ме убијете, мене који сам вам рекао истину коју ми је Бог рекао. Аврахам тако шта није чинио. 41Ви чините оно што ваш отац чини.“
Они му рекоше: „Ми нисмо ванбрачна деца. Бог је наш једини Отац.“
42Исус им рече: „Када би Бог био ваш Отац, ви бисте ме волели, јер ја сам дошао од Бога и сад сам овде. Нисам дошао по својој вољи, него ме је он послао. 43Зашто не разумете оно што говорим? Зато што не можете поднети да слушате моју реч. 44Ђаво је ваш отац и ви хоћете да удовољавате његовим жељама. Он је одувек убица људи и у истини се није задржао, јер у њему нема истине. Кад говори лаж, он показује своје право лице, јер је лажљивац и отац свих лажи. 45Ја вам говорим истину и зато ми не верујете. 46Ко од вас може да докаже да чиним грех? Ако говорим истину, зашто ми не верујете? 47Ко је од Бога, тај слуша шта му Бог говори. Ви не слушате зато што нисте од Бога.“
48Јевреји му одговорише: „Нисмо ли у праву кад кажемо да си Самарјанин и да је зли дух у теби?“
49Исус одговори: „Није зли дух у мени, него ја поштујем свога Оца, а ви мене не поштујете. 50Ја не тражим славу за себе. Али постоји један који тражи и он суди. 51Заиста, заиста вам кажем: ко држи моју реч неће никада искусити смрти.“
52Рекоше му Јевреји: „Сада знамо да је зли дух у теби. Аврахам је умро, а тако и пророци, а ти кажеш: ’Ко држи моју реч неће никада умрети.’ 53Зар си ти већи од оца нашег Аврахама који је умро? Па и пророци су помрли. За кога се ти то издајеш?“
54Исус одговори: „Кад бих ја сам себи давао част, моја част не би вредела ништа. Мој Отац је онај који ми даје част, за кога ви говорите да је ваш Бог. 55Ви га не познајете, а ја га познајем. Кад бих рекао да га не познајем, био бих лажљивац као и ви. Међутим, ја га познајем и држим његову реч. 56Аврахам, ваш отац, радовао се што ће видети мој долазак. Видео га је и радовао се.“
57Рекоше му Јевреји: „Немаш још ни педесет година. Како си ти то видео Аврахама?“
58Исус им одговори: „Заиста, заиста вам кажем: пре него што се Аврахам родио, Ја Јесам.“ 59На то сви дохватише камење да га каменују, али Исус се уклони од њих и оде из храма.
