Исцељење у бањи Витезди
1Након овога, Исус оде горе у Јерусалим на један јудејски празник. 2У Јерусалиму, код Овчијих врата, налазила се бања која се на јеврејском звала „Витезда“. Имала је пет тремова. 3Ту је лежало много болесних: слепих, хромих, и одузетих. Чекали су да се вода заталаса, 4јер је анђео силазио у одређено време таласајући воду. Први који би ушао кад се вода заталаса, оздрављао би, ма од какве болести да је боловао. 5Тамо је био један човек који је тридесет осам година патио од своје болести. 6Исус га је видео да лежи тамо, те знајући да је већ дуго болестан, упита га: „Хоћеш ли да оздравиш?“
7Болесник му одговори: „Господе, немам никога ко би ме спустио у бању кад се вода заталаса. Док ја дођем до тамо, други пре мене сиђе.“
8Исус му рече: „Устани, узми своја носила и ходај!“ 9Човек одмах устане, подигне своја носила и почне да хода.
Тај дан је био субота. 10Водећи Јевреји рекоше исцељеном човеку: „Данас је субота, и није дозвољено да носиш своја носила!“ 11Он одговори: „Онај који ме је исцелио рекао ми је: ’Узми своја носила и ходај!’“
12Они га упиташе: „Ко је тај човек што ти је рекао: ’Узми своја носила и ходај!’?“
13Исцељени није знао ко га је исцелио, јер је Исус нестао у мноштву света које је било тамо.
14Касније је Исус нашао исцељеног човека у храму и рекао му: „Ето, оздравио си. Не греши више да те не снађе нешто горе.“ 15Човек оде и јави водећим Јеврејима да је Исус онај који га је исцелио.
16Ти Јевреји су почели да прогањају Исуса, јер је то учинио у суботу. 17Исус им рече: „Мој Отац све до сада ради, па и ја радим.“ 18Због овога су Јевреји још више били решени да га убију; не само зато што је прекршио Закон о суботи, већ и стога што је Бога назвао својим Оцем, те изједначио себе са Богом.
19Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: Син ништа не може да чини сам од себе; он чини само оно што је видео да Отац чини. Што Отац чини, то исто чини и Син. 20Наиме, Отац воли Сина и зато му открива све што сам чини. Откриће му и веће ствари, а ви ћете им се дивити. 21Као што Отац подиже мртве и даје им живот, тако и Син даје живот онима којима хоће. 22Отац, наиме, не суди никоме, него је сав суд предао Сину, 23да сви поштују Сина, као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца који га је послао.
24Заиста, заиста вам кажем: ко слуша моју реч и верује ономе који ме је послао, има вечни живот, те не иде на суд, него прелази из смрти у живот. 25Заиста, заиста вам кажем: долази час, и већ је дошао, када ће мртви чути глас Сина Божијег. Који га чују, ти ће живети. 26Јер, као што Отац има живот у себи, тако је и Сину дао да има живот у себи. 27Дао му је и власт да суди, јер је он Син Човечији. 28Не чудите се томе, јер долази час када ће сви који су у гробовима чути његов глас, 29па ће изаћи из њих. Тада ће они који су чинили добро васкрснути за живот, а они који су чинили зло васкрснуће да приме осуду. 30Ја сам ништа не могу да чиним по своме; ја судим на основу онога што чујем. Мој суд је праведан, јер ја не тражим да чиним своју вољу, него вољу онога који ме је послао.
Христови сведоци
31Ако ја сведочим сам за себе, моје сведочанство није истинито. 32Неко други сведочи за мене и ја знам да је оно што он сведочи о мени истинито.
33Ви сте послали Јовану гласнике, а он вам је потврдио истину. 34Мени не треба сведочанство човека, него вам говорим о Јовану да бисте се ви спасли. 35Јован је био светиљка која је горела и светлела, а ви сте хтели накратко да уживате у његовој светлости.
36Ја имам већег сведока од Јована. То су дела која ми је Отац наложио да чиним. Дела која чиним сведоче да ме је Отац послао. 37И Отац који ме је послао сведочи за мене. Његов глас никад нисте чули, нити сте икада видели лик његов. 38Његова реч не борави у вама, јер не верујете Оцу који га је послао. 39Ви истражујете Писма, јер мислите да по њима имате вечни живот, а она сведоче о мени. 40Ипак, ви нећете да дођете к мени да имате живот.
41Ја не прихватам славу од људи. 42Али ја вас познајем и знам да немате у себи љубави према Богу. 43Ја сам дошао у име свога Оца, али ви ме не прихватате. Ако неко дође у своје име, таквога прихватате. 44Ви величате један другога, а не трудите се да задобијете славу од јединога Бога. Како ћете онда веровати мени?
45Не мислите да ћу вас ја оптужити пред Оцем. Мојсије, у кога се уздате, је онај који вас оптужује. 46Јер да сте веровали Мојсију, веровали бисте и мени, јер је он о мени писао. 47Ако не верујете оном што је он написао, како ћете веровати мојим речима?“
Jesús sana a un paralítico
1Algún tiempo después, Jesús subió a Jerusalén, pues se celebraba una fiesta de los judíos. 2Había allí, junto a la puerta de las Ovejas, un estanque rodeado de cinco entradas, cuyo nombre en hebreo es Betzatá.5:2 Betzatá. Var. Betesda; otra var. Betsaida. 3En esas entradas se hallaban tendidos muchos enfermos, ciegos, cojos y paralíticos. 45:3,4 Algunos manuscritos agregan lo siguiente: paralíticos, que esperaban el movimiento del agua. 4 De cuando en cuando un ángel del Señor bajaba al estanque y agitaba el agua. El primero que entraba en el estanque después de cada agitación del agua quedaba sano de cualquier enfermedad que tuviera. 5Entre ellos se encontraba un hombre que llevaba enfermo treinta y ocho años. 6Cuando Jesús lo vio tirado en el suelo y se enteró de que ya tenía mucho tiempo de estar así, le preguntó:
—¿Quieres quedar sano?
7—Señor —respondió—, no tengo a nadie que me meta en el estanque mientras se agita el agua y, cuando trato de hacerlo, otro se mete antes.
8—Levántate, recoge tu camilla y anda —le dijo Jesús.
9Al instante aquel hombre quedó sano, así que tomó su camilla y echó a andar. Pero ese día era sábado. 10Por eso los judíos dijeron al que había sido sanado:
—Hoy es sábado; no te está permitido cargar tu camilla.
11—El que me sanó me dijo: “Recoge tu camilla y anda” —les respondió.
12—¿Quién es ese hombre que te dijo: “Recógela y anda”? —le preguntaron.
13El que había sido sanado no tenía idea de quién era, porque Jesús se había escabullido entre la mucha gente que había en el lugar.
14Después de esto Jesús lo encontró en el Templo y le dijo:
—Mira, ya has quedado sano. No vuelvas a pecar, no sea que te ocurra algo peor.
15El hombre se fue e informó a los judíos que Jesús era quien lo había sanado.
La autoridad del Hijo
16Precisamente por esto los judíos perseguían a Jesús, pues hacía tales cosas en sábado. 17Pero Jesús les respondía:
—Mi Padre aún hoy está trabajando y yo también trabajo.
18Así que los judíos redoblaban sus esfuerzos para matarlo, pues no solo quebrantaba el sábado, sino que incluso decía que Dios era su propio Padre, con lo que él mismo se hacía igual a Dios.
19Entonces Jesús afirmó:
—Les aseguro que el Hijo no puede hacer nada por su propia cuenta, sino solamente lo que ve que su Padre hace, porque cualquier cosa que hace el Padre, la hace también el Hijo. 20Pues el Padre ama al Hijo y le muestra todo lo que hace. Sí, y aun cosas más grandes que estas le mostrará y los dejará a ustedes asombrados. 21Porque así como el Padre resucita a los muertos y les da vida, así también el Hijo da vida a quienes a él le place. 22Además, el Padre no juzga a nadie, sino que todo juicio lo ha delegado en el Hijo, 23para que todos honren al Hijo como lo honran a él. El que se niega a honrar al Hijo no honra al Padre que lo envió.
24»Les aseguro que el que oye mi palabra y cree al que me envió tiene vida eterna y no será juzgado, sino que ha pasado de la muerte a la vida. 25Les aseguro que ya viene la hora, y ha llegado ya, en que los muertos oirán la voz del Hijo de Dios, y los que la oigan vivirán. 26Porque así como el Padre tiene vida en sí mismo, así también ha concedido al Hijo el tener vida en sí mismo, 27y le ha dado autoridad para juzgar, puesto que es el Hijo del hombre.
28»No se asombren de esto, porque viene la hora en que todos los que están en los sepulcros oirán su voz 29y saldrán de allí. Los que han hecho el bien resucitarán para tener vida, pero los que han practicado el mal resucitarán para ser juzgados. 30Yo no puedo hacer nada por mi propia cuenta; juzgo solo según lo que oigo y mi juicio es justo, pues no busco hacer mi propia voluntad, sino cumplir la voluntad del que me envió.
Los testimonios a favor del Hijo
31»Si yo testifico en mi favor, ese testimonio no es válido. 32Otro es el que testifica en mi favor y me consta que es válido el testimonio que él da de mí.
33»Ustedes enviaron a preguntarle a Juan y él dio un testimonio válido. 34Y no es que yo acepte el testimonio de un hombre; más bien lo menciono para que ustedes sean salvos. 35Juan era una lámpara encendida y brillante, y ustedes quisieron disfrutar de su luz por algún tiempo.
36»El testimonio con que yo cuento tiene más peso que el de Juan. Porque las obras que el Padre me ha encomendado que lleve a cabo, y que estoy haciendo, son las que testifican que el Padre me ha enviado. 37Y el Padre mismo que me envió ha testificado en mi favor. Ustedes nunca han oído su voz ni visto su figura, 38ni vive su palabra en ustedes, porque no creen en aquel a quien él envió. 39Ustedes estudian5:39 Ustedes estudian. Alt. Estudien. con diligencia las Escrituras porque piensan que en ellas hallan la vida eterna. ¡Y son ellas las que dan testimonio en mi favor! 40Sin embargo, ustedes no quieren venir a mí para tener esa vida.
41»No acepto que la gente me dé gloria. 42A ustedes los conozco y sé que no aman realmente a Dios.5:42 no aman … Dios. Lit. no tienen el amor de Dios en sí mismos. 43Yo he venido en nombre de mi Padre y ustedes no me aceptan; pero si otro viniera en su propio nombre, a ese sí lo aceptarían. 44¿Cómo va a ser posible que ustedes crean, si reciben gloria unos de otros, pero no buscan la gloria que viene del Dios único?5:44 del Dios único. Var. del Único.
45»Pero no piensen que yo voy a acusarlos delante del Padre. Quien los va a acusar es Moisés, en quien tienen puesta su esperanza. 46Si creyeran a Moisés, me creerían a mí, porque de mí escribió él. 47Pero si no creen lo que él escribió, ¿cómo van a creer mis palabras?
