Исцељење у бањи Витезди
1Након овога, Исус оде горе у Јерусалим на један јудејски празник. 2У Јерусалиму, код Овчијих врата, налазила се бања која се на јеврејском звала „Витезда“. Имала је пет тремова. 3Ту је лежало много болесних: слепих, хромих, и одузетих. Чекали су да се вода заталаса, 4јер је анђео силазио у одређено време таласајући воду. Први који би ушао кад се вода заталаса, оздрављао би, ма од какве болести да је боловао. 5Тамо је био један човек који је тридесет осам година патио од своје болести. 6Исус га је видео да лежи тамо, те знајући да је већ дуго болестан, упита га: „Хоћеш ли да оздравиш?“
7Болесник му одговори: „Господе, немам никога ко би ме спустио у бању кад се вода заталаса. Док ја дођем до тамо, други пре мене сиђе.“
8Исус му рече: „Устани, узми своја носила и ходај!“ 9Човек одмах устане, подигне своја носила и почне да хода.
Тај дан је био субота. 10Водећи Јевреји рекоше исцељеном човеку: „Данас је субота, и није дозвољено да носиш своја носила!“ 11Он одговори: „Онај који ме је исцелио рекао ми је: ’Узми своја носила и ходај!’“
12Они га упиташе: „Ко је тај човек што ти је рекао: ’Узми своја носила и ходај!’?“
13Исцељени није знао ко га је исцелио, јер је Исус нестао у мноштву света које је било тамо.
14Касније је Исус нашао исцељеног човека у храму и рекао му: „Ето, оздравио си. Не греши више да те не снађе нешто горе.“ 15Човек оде и јави водећим Јеврејима да је Исус онај који га је исцелио.
16Ти Јевреји су почели да прогањају Исуса, јер је то учинио у суботу. 17Исус им рече: „Мој Отац све до сада ради, па и ја радим.“ 18Због овога су Јевреји још више били решени да га убију; не само зато што је прекршио Закон о суботи, већ и стога што је Бога назвао својим Оцем, те изједначио себе са Богом.
19Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: Син ништа не може да чини сам од себе; он чини само оно што је видео да Отац чини. Што Отац чини, то исто чини и Син. 20Наиме, Отац воли Сина и зато му открива све што сам чини. Откриће му и веће ствари, а ви ћете им се дивити. 21Као што Отац подиже мртве и даје им живот, тако и Син даје живот онима којима хоће. 22Отац, наиме, не суди никоме, него је сав суд предао Сину, 23да сви поштују Сина, као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца који га је послао.
24Заиста, заиста вам кажем: ко слуша моју реч и верује ономе који ме је послао, има вечни живот, те не иде на суд, него прелази из смрти у живот. 25Заиста, заиста вам кажем: долази час, и већ је дошао, када ће мртви чути глас Сина Божијег. Који га чују, ти ће живети. 26Јер, као што Отац има живот у себи, тако је и Сину дао да има живот у себи. 27Дао му је и власт да суди, јер је он Син Човечији. 28Не чудите се томе, јер долази час када ће сви који су у гробовима чути његов глас, 29па ће изаћи из њих. Тада ће они који су чинили добро васкрснути за живот, а они који су чинили зло васкрснуће да приме осуду. 30Ја сам ништа не могу да чиним по своме; ја судим на основу онога што чујем. Мој суд је праведан, јер ја не тражим да чиним своју вољу, него вољу онога који ме је послао.
Христови сведоци
31Ако ја сведочим сам за себе, моје сведочанство није истинито. 32Неко други сведочи за мене и ја знам да је оно што он сведочи о мени истинито.
33Ви сте послали Јовану гласнике, а он вам је потврдио истину. 34Мени не треба сведочанство човека, него вам говорим о Јовану да бисте се ви спасли. 35Јован је био светиљка која је горела и светлела, а ви сте хтели накратко да уживате у његовој светлости.
36Ја имам већег сведока од Јована. То су дела која ми је Отац наложио да чиним. Дела која чиним сведоче да ме је Отац послао. 37И Отац који ме је послао сведочи за мене. Његов глас никад нисте чули, нити сте икада видели лик његов. 38Његова реч не борави у вама, јер не верујете Оцу који га је послао. 39Ви истражујете Писма, јер мислите да по њима имате вечни живот, а она сведоче о мени. 40Ипак, ви нећете да дођете к мени да имате живот.
41Ја не прихватам славу од људи. 42Али ја вас познајем и знам да немате у себи љубави према Богу. 43Ја сам дошао у име свога Оца, али ви ме не прихватате. Ако неко дође у своје име, таквога прихватате. 44Ви величате један другога, а не трудите се да задобијете славу од јединога Бога. Како ћете онда веровати мени?
45Не мислите да ћу вас ја оптужити пред Оцем. Мојсије, у кога се уздате, је онај који вас оптужује. 46Јер да сте веровали Мојсију, веровали бисте и мени, јер је он о мени писао. 47Ако не верујете оном што је он написао, како ћете веровати мојим речима?“
Betesdapimi mana cuyuri tucuj runata alliyachishca
1Chai qʼuipami Jesusca Jerusalenpi, judiocunapaj fiesta tiyajpi chaiman rirca. 2Jerusalenpica, ovejacunata yaicuchina pungu cʼuchupimi, yacu tandarishca tiyan. Chai yacuca, hebreo rimaipica, Betesda shutimi. Chai yacu tandarishca muyundijpica, pichca corredorcunami tiyan. 3Chai corredorcunapica, ñahui mana ricujcuna, cojocuna, mana cuyuri tucujcunapish, shujtaj achca ungushcacunapishmi yacu cuyurijta shuyacurcacuna. 4Shuj angelmi yacuta cuyuchinaman huaquin huaquinllapi uriyamuj carca. Cucha yacu cuyurijpi, maijanpish punta huashicujllami, ima ungüimantapish alliyajlla carca. 5Quimsa chunga pusaj huatacunata ungushca shuj runapishmi chaipi carca. 6Pai chashna ungushca siricujta ricushpa, ña achca huatacunata chaipi shitashca cashcata yachashpami Jesusca:
—¿Alliyasha ninguichu?— nirca.
7Shina nijpi ungushca runaca:
—Apu, yacu cuyurijpi ñucata huashicuchijca, pi manamari tiyanchu. Ñuca cuyuringacamaca, shujtajrajmari mishan— nircami.
8Chashna nijpi Jesusca:
—Jatari, canta huandunata aparishpa rilla— nircami.
9Chashna nijpica, chai runaca ña alliyarcallami. Ña alliyashcahuanmi, paita huanduna caspicunata aparishpa llujshi callarirca. Chai punllaca, sabadomi carca. 10Chaimantami, judiocunaca alliyaj runataca:
—Sabadomari, manamari canta huandunata aparina punllachu— nircacuna.
11Shina nijpi chai runaca:
—Ñucata alliyachijmari: “Canta huandunata aparishpa rilla” nirca— nishpami huillarca.
12Chashna nijpi:
—“Canta huandunata aparishpa rilla” nijca, ¿pitagari?— nishpami tapurcacuna.
13Shina tapujpi ricuchisha nishpapish, chai alliyaj runaca, paita alliyachij runa chaimanta ña llujshishcamanta, pi cashcata mana yacharcachu.
14Chai qʼuipami Jesusca, Diospaj huasipi tupashpaca cashna nirca:
—Riqui, cunanca ñamari alli cangui. Cutinca ama juchallinguichu, ñataj ñaupatapish yalli tucunguiman— nirca.
15Chai runaca Jesús paita alliyachishcata yachashpami, judiocunaman huillagrirca.
Diospaj Churillamantami causaita chari tucunchij
16Sabadopi alliyachishcamantami judiocunaca, Jesusta pʼiñashpa, ima shinapish huañuchishun yuyarcacuna. 17Chaita yachashpami, Jesusca:
—Ñuca Yayaca, cunancama trabajacunrajmi. Chaimantami ñucapish trabajacuni— nircami.
18Judiocunaca, Jesustaca huañuchishuntaj nicurcacunami. Sabadopi imatapish rurashca jahua, Taita Diosta, ‘Ñuca quiquin Yayamari’ nishpa, Paipish Dios tucushcamantami, ashtahuantajca huañuchinatataj yuyarcacuna.
19Jesusca paicunataca, cashnapishmi nirca:
—Churica quiquin yuyaillamantaca, imata mana rurai tucunchu. Yaya imallata ruracujta ricushpamari, Pai shinallataj ruran. Chaica chashnatajmi. 20Yayaca Churita cʼuyashpami, Pai tucui imalla ruracushcataca Churiman ricuchin. Cunan rurashcatapish yallita ricuchingami. Chaita ricushpaca, cancunaca jatunta mancharinguichijmi. 21Ima shinami Yayaca huañushcacunaman causaita cushpa causachin, chashnallatajmi Churipish cusha nishcacunallaman causaita cun. 22Ashtahuancarin, Yayaca, pitapish mana ima shina cashcata ricuchingachu. Ashtahuanpish chai ruranataca, Churimanmi curca. 23Yayata alli nij shinallataj, tucuicuna Paipaj Churitapish alli nichunmi chaitaca Paiman curca. Churita mana alli nijca, Paita cachaj Yayatapish mana alli ninchu.
24Pipish ñuca huillashcata uyashpa, ñucata cachaj Yayata crijca, huiñai causaita charinmi. Jatun llaquimanca mana ringachu, ashtahuanpish huañuimanta causaiman chʼimbashcami. Chaica chashnatajmi. 25Diospaj Churi cajpi ñuca rimashcata huañushcacuna uyana punlla chayamucunmi, chaica cunanllatajmi. Ñuca rimashcata uyajcunaca causangami, ñuca nishcaca chashnatajmari. 26Yayaca Paillapitajmi causaita charin. Chaimantami Churimanpish Paillapitaj causaita charichun cushca. 27Runa Aichayuj Ñucamanca Paipaj Churi cajpimi, Yayaca gentecuna ima shina cashcata ricuchinatapish Ñucaman curca.
28Ñuca cashna nishcamanta ama mancharichijchu. Tucui pambashcacuna ñuca rimashcata uyana punlla chayamungami. 29Chai punllaca allita rurajcunaca, huiñaita causangapajmi, causarishpa jataringacuna. Ashtahuanpish mana allillapi catijcunaca, jatun llaquiman ringapajmi causarishpa jataringacuna. 30Ñuca quiquin yuyaillamantaca, imata mana nishachu. Ashtahuanpish Ñuca Yayata tapushpa, Paita uyashpami pita imata nina cajpipish nisha. Ñuca munaitaca mana rurasha ninichu, Ñucata cachaj Yaya munashcatami rurasha nini.
Cristomantaca Yaya Diospish, Diospaj Espiritupishmi huillacun
31Ñucallataj Ñuca quiquinmanta huillajpica, huillashcaca yangallami canman. 32Shujtajmi Ñucamantaca huillacun. Paipish Ñucamantaca, cashcatataj huillacushcata yachanimi.
33Juanta tapuchun cancuna cachajpica, paica cashcatatajmi ñucamanta huillarca. 34Runacuna ñucamanta huillashca canman, mana nicunichu. Ashtahuanpish cancuna crishpa quishpirichunllami, pai huillashcataca yuyachini. 35Juanca nina sindi achijyachij shinami huillarca. Pai huillashca lámpara shina achijyachijpimi, cancunaca ashacama cushicurcanguichij.
36Ñucaca, Ñuca Yaya imallata rurachun cachashcatami rurashpa ricuchini. Chai rurashcacunaca, Juan huillashcatapish yallimari, Ñucataca Ñuca Yaya cachashca cashcata ricuchicun. 37Ñucata cachaj Yayaca, mana Pai quiquin cancunapaj ñahuipi ricurishpapish, mana Paitaj uyarishpapish Ñucamanta huillarcami. Ashtahuanpish cancunamari manataj uyashcanguichij. 38Ñucata Pai cachashcata mana crisha nishpami, cancunapaj shungupica, Paipaj Shimicunata mana huaquichinguichij. 39Cancunaca, ‘Dios Quillcachishcacunata yachashpami, huiñai causaita charishun’ yuyashpami, callarishpa yachanguichij. Chai Quillcacunaca, Ñucamantatajmari huillacun. 40Chashna cajpipish causaita charingapajca, manamari Ñucapajman shamushun ninguichijchu.
41Cancuna alli nishca canallataca mana munanichu. 42Cancunataca rijsinimari, Taita Diostaca mana cʼuyanguichijchu. 43Ñucaca, Ñuca Yaya cachajpimari shamurcani. Shina cajpipish cancunaca, manamari chasquinguichijchu. Shujtaj paipaj quiquin shutillapitaj shamujpitajcarinpish, paitaca chasquinguichijllami. 44Ñucata crijpi Shujlla Taita Dios alli nichunca, manamari mashcanguichijchu. Cancunapurallataj caishuj chaishuj alli nishca canallata mashcacushpaca, ¿ima shinataj Ñucataca cringuichijpish?
45Yayapaj ñaupajpi cancunata Ñuca juchachina cashcataca, ama yuyaichijchu. Cancuna shunguta churashca Moisesllatajmi cancunataca juchachicun. 46Ñucallamantataj Moisés quillcashcatamari mana cringuichij. Paita crishpaca, Ñucatapish cringuichijmanmi. 47Pai quillcashcata mana crishpaca, ¿ima shinataj Ñuca shimicunatapish cringuichigari?— nircami.
