Празан гроб
1У недељу, пре свитања, дође Марија Магдалена на гроб и примети да је камен са гроба откотрљан. 2Стога отрчи и дође к Симону Петру и другом ученику, Исусовом миљенику, па им рече: „Узели су Господа из гроба и не знамо где су га склонили!“
3Петар и други ученик су тада изашли и дошли на гроб. 4Обојица су трчала, али је онај други ученик био бржи од Петра, те је први дошао на гроб. 5Завирио је унутра и опазио положене завоје, али није ушао у гроб. 6Затим је и Симон Петар дошао за њим. Ушао је у гроб и видео положене завоје 7и убрус који је био на Исусовој глави. Убрус није био са завојима, него је био сложен на једном месту. 8Затим је ушао и други ученик који је први дошао на гроб. Видео је и поверовао. 9Они тада још нису знали да у Писму пише да Исус треба да васкрсне из мртвих.
10Тада су се ученици вратили кући.
Исус се јавља Марији из Магдале
11А Марија је стајала испред гроба и плакала. Сва у сузама, завирила је у гроб 12и угледала два анђела у белој одећи како седе на месту где је почивало Исусово тело. Један код места где је била Исусова глава, а други код места где су му биле ноге.
13Анђели је упиташе: „Жено, зашто плачеш?“
Она им одговори: „Узели су мог Господа, а ја не знам где су га склонили.“ 14Рекавши ово, окренула се натраг и видела Исуса како стоји, али није знала да је то био Исус.
15Исус јој рече: „Жено, зашто плачеш? Кога тражиш?“
Мислећи да је то вртлар, Марија рече: „Господине, ако си га ти однео, реци ми где си га положио и ја ћу га однети.“
16Исус јој рече: „Марија!“ Она се окрену и рече на јеврејском: „Равуни!“ (што значи: „Учитељу!“)
17Исус јој рече: „Не дотичи ме, јер још нисам узашао своме Оцу. Него, иди мојој браћи и реци им: ’Узлазим своме Оцу и вашем Оцу, своме Богу и вашем Богу!’“
18Марија Магдалена оде и јави ученицима: „Видела сам Господа!“ Онда им је пренела оно што јој је рекао.
Исус се јавља својим ученицима
19Те недеље увече, ученици су били заједно. Врата су била закључана, јер су се плашили јудејских власти. Тада дође Исус, стаде међу њих и рече им: „Мир вам!“ 20Рекавши то, показао им је руке и ребра. Ученици су били радосни што виде Господа.
21Исус им поново рече: „Мир вам! Као што је мене послао Отац, тако ја шаљем вас.“ 22Рекавши ово, дунуо је и рекао им: „Примите Духа Светога. 23Коме опростите грехе, опраштају му се, а коме не опростите грехе, томе се не опраштају.“
Исус се јавља Томи
24Један од Дванаесторице, Тома звани „Близанац“, није био са осталима када је Исус дошао. 25Њему су други ученици рекли: „Видели смо Господа!“ Он им рече: „Док не видим траг од клинова на његовим рукама и не ставим свој прст у ране од чавала и у рану између његових ребара, нећу веровати.“
26Осам дана касније, ученици су се поново окупили; са њима је био и Тома. Иако су врата била закључана, Исус уђе унутра, стаде међу њих и рече: „Мир вам!“ 27Онда рече Томи: „Стави свој прст овде и погледај моје руке. Пружи своју руку и стави је међу моја ребра, те више не сумњај, него веруј!“
28Тома му рече: „Господ мој и Бог мој!“
29Исус му рече: „Верујеш ли зато што си ме видео? Блажени су они који верују, а нису ме видели.“
30Исус је пред својим ученицима учинио и многе друге знаке који нису записани у овој књизи. 31А ови су записани да бисте поверовали да Исус јесте Христос, Син Божији, и да бисте, верујући, имали живот у његово име.
1The first day of the week cometh Mary Magdalene early, when it was yet dark, unto the sepulchre, and seeth the stone taken away from the sepulchre. 2Then she runneth, and cometh to Simon Peter, and to the other disciple, whom Jesus loved, and saith unto them, They have taken away the Lord out of the sepulchre, and we know not where they have laid him. 3Peter therefore went forth, and that other disciple, and came to the sepulchre. 4So they ran both together: and the other disciple did outrun Peter, and came first to the sepulchre. 5And he stooping down, and looking in, saw the linen clothes lying; yet went he not in. 6Then cometh Simon Peter following him, and went into the sepulchre, and seeth the linen clothes lie, 7And the napkin, that was about his head, not lying with the linen clothes, but wrapped together in a place by itself. 8Then went in also that other disciple, which came first to the sepulchre, and he saw, and believed. 9For as yet they knew not the scripture, that he must rise again from the dead. 10Then the disciples went away again unto their own home.
11¶ But Mary stood without at the sepulchre weeping: and as she wept, she stooped down, and looked into the sepulchre, 12And seeth two angels in white sitting, the one at the head, and the other at the feet, where the body of Jesus had lain. 13And they say unto her, Woman, why weepest thou? She saith unto them, Because they have taken away my Lord, and I know not where they have laid him. 14And when she had thus said, she turned herself back, and saw Jesus standing, and knew not that it was Jesus. 15Jesus saith unto her, Woman, why weepest thou? whom seekest thou? She, supposing him to be the gardener, saith unto him, Sir, if thou have borne him hence, tell me where thou hast laid him, and I will take him away. 16Jesus saith unto her, Mary. She turned herself, and saith unto him, Rabboni; which is to say, Master. 17Jesus saith unto her, Touch me not; for I am not yet ascended to my Father: but go to my brethren, and say unto them, I ascend unto my Father, and your Father; and to my God, and your God. 18Mary Magdalene came and told the disciples that she had seen the Lord, and that he had spoken these things unto her.
19¶ Then the same day at evening, being the first day of the week, when the doors were shut where the disciples were assembled for fear of the Jews, came Jesus and stood in the midst, and saith unto them, Peace be unto you. 20And when he had so said, he shewed unto them his hands and his side. Then were the disciples glad, when they saw the Lord. 21Then said Jesus to them again, Peace be unto you: as my Father hath sent me, even so send I you. 22And when he had said this, he breathed on them, and saith unto them, Receive ye the Holy Ghost: 23Whose soever sins ye remit, they are remitted unto them; and whose soever sins ye retain, they are retained.
24¶ But Thomas, one of the twelve, called Didymus, was not with them when Jesus came. 25The other disciples therefore said unto him, We have seen the Lord. But he said unto them, Except I shall see in his hands the print of the nails, and put my finger into the print of the nails, and thrust my hand into his side, I will not believe.
26¶ And after eight days again his disciples were within, and Thomas with them: then came Jesus, the doors being shut, and stood in the midst, and said, Peace be unto you. 27Then saith he to Thomas, Reach hither thy finger, and behold my hands; and reach hither thy hand, and thrust it into my side: and be not faithless, but believing. 28And Thomas answered and said unto him, My Lord and my God. 29Jesus saith unto him, Thomas, because thou hast seen me, thou hast believed: blessed are they that have not seen, and yet have believed.
30¶ And many other signs truly did Jesus in the presence of his disciples, which are not written in this book: 31But these are written, that ye might believe that Jesus is the Christ, the Son of God; and that believing ye might have life through his name.
