Јован 20 – NSP & HHH

Празан гроб

1У недељу, пре свитања, дође Марија Магдалена на гроб и примети да је камен са гроба откотрљан. 2Стога отрчи и дође к Симону Петру и другом ученику, Исусовом миљенику, па им рече: „Узели су Господа из гроба и не знамо где су га склонили!“

3Петар и други ученик су тада изашли и дошли на гроб. 4Обојица су трчала, али је онај други ученик био бржи од Петра, те је први дошао на гроб. 5Завирио је унутра и опазио положене завоје, али није ушао у гроб. 6Затим је и Симон Петар дошао за њим. Ушао је у гроб и видео положене завоје 7и убрус који је био на Исусовој глави. Убрус није био са завојима, него је био сложен на једном месту. 8Затим је ушао и други ученик који је први дошао на гроб. Видео је и поверовао. 9Они тада још нису знали да у Писму пише да Исус треба да васкрсне из мртвих.

10Тада су се ученици вратили кући.

Исус се јавља Марији из Магдале

11А Марија је стајала испред гроба и плакала. Сва у сузама, завирила је у гроб 12и угледала два анђела у белој одећи како седе на месту где је почивало Исусово тело. Један код места где је била Исусова глава, а други код места где су му биле ноге.

13Анђели је упиташе: „Жено, зашто плачеш?“

Она им одговори: „Узели су мог Господа, а ја не знам где су га склонили.“ 14Рекавши ово, окренула се натраг и видела Исуса како стоји, али није знала да је то био Исус.

15Исус јој рече: „Жено, зашто плачеш? Кога тражиш?“

Мислећи да је то вртлар, Марија рече: „Господине, ако си га ти однео, реци ми где си га положио и ја ћу га однети.“

16Исус јој рече: „Марија!“ Она се окрену и рече на јеврејском: „Равуни!“ (што значи: „Учитељу!“)

17Исус јој рече: „Не дотичи ме, јер још нисам узашао своме Оцу. Него, иди мојој браћи и реци им: ’Узлазим своме Оцу и вашем Оцу, своме Богу и вашем Богу!’“

18Марија Магдалена оде и јави ученицима: „Видела сам Господа!“ Онда им је пренела оно што јој је рекао.

Исус се јавља својим ученицима

19Те недеље увече, ученици су били заједно. Врата су била закључана, јер су се плашили јудејских власти. Тада дође Исус, стаде међу њих и рече им: „Мир вам!“ 20Рекавши то, показао им је руке и ребра. Ученици су били радосни што виде Господа.

21Исус им поново рече: „Мир вам! Као што је мене послао Отац, тако ја шаљем вас.“ 22Рекавши ово, дунуо је и рекао им: „Примите Духа Светога. 23Коме опростите грехе, опраштају му се, а коме не опростите грехе, томе се не опраштају.“

Исус се јавља Томи

24Један од Дванаесторице, Тома звани „Близанац“, није био са осталима када је Исус дошао. 25Њему су други ученици рекли: „Видели смо Господа!“ Он им рече: „Док не видим траг од клинова на његовим рукама и не ставим свој прст у ране од чавала и у рану између његових ребара, нећу веровати.“

26Осам дана касније, ученици су се поново окупили; са њима је био и Тома. Иако су врата била закључана, Исус уђе унутра, стаде међу њих и рече: „Мир вам!“ 27Онда рече Томи: „Стави свој прст овде и погледај моје руке. Пружи своју руку и стави је међу моја ребра, те више не сумњај, него веруј!“

28Тома му рече: „Господ мој и Бог мој!“

29Исус му рече: „Верујеш ли зато што си ме видео? Блажени су они који верују, а нису ме видели.“

30Исус је пред својим ученицима учинио и многе друге знаке који нису записани у овој књизи. 31А ови су записани да бисте поверовали да Исус јесте Христос, Син Божији, и да бисте, верујући, имали живот у његово име.