Исуса хапсе
1Када је ово изрекао, Исус је са својим ученицима прешао преко потока Кидрона где је био врт. Тамо је отишао са својим ученицима.
2А Јуда, издајник, је знао за ово место, јер се Исус тамо често налазио са својим ученицима.
3Дошао је тамо, водећи са собом чету војника и храмске стражаре, које су послали водећи свештеници и фарисеји. Са собом су носили бакље, светиљке и оружје.
4Исус, знајући шта ће му се све догодити, изађе и упита их: „Кога тражите?“
5Они му одговорише: „Исуса Назарећанина.“
Исус одговори: „Ја сам.“ Јуда, издајник, стајао је међу њима. 6Када је Исус рекао: „Ја сам“ – они устукнуше и попадаше на земљу.
7Исус их поново упита: „Кога тражите?“
Они одговоре: „Исуса Назарећанина.“
8Исус им одговори: „Нисам ли вам рекао да сам то ја? Али, ако мене тражите, пустите онда ове што су са мном да иду.“
9То се догодило да се испуне речи које је Исус изрекао: „Ниједног од оних које си ми дао нисам изгубио.“
10Тада Симон Петар извуче мач који је имао са собом, па удари Првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо. Слуга се звао Малхо.
11Исус рече Петру: „Врати мач у корице! Зар да не испијем чашу коју ми је Отац дао?“
12Тада војници са заповедником и јудејским старешинама ухвате Исуса и свежу га. 13Прво су га одвели Ани, јер је он био Кајафин таст, а Кајафа је те године био Првосвештеник. 14Кајафа је био онај што је саветовао Јевреје да је боље да један човек умре за народ.
15А Симон Петар и један други ученик следили су Исуса. Тај ученик је познавао Првосвештеника, па је ушао са Исусом у Првосвештениково двориште. 16Петар је остао да стоји пред вратима. Онај други ученик, који је познао Првосвештеника, изашао је тада, разговарао са вратарком и увео Петра у двориште.
17Тада слушкиња вратарка рече Петру: „Да ниси и ти један од ученика оног човека?“
„Нисам“ – одговори Петар.
18Пошто је било хладно, слуге и стражари су заложили ватру, па су стајали око ње и грејали се. И Петар је тамо стајао са њима и грејао се.
Првосвештеник испитује Исуса
19У међувремену, Првосвештеник је испитивао Исуса о његовим ученицима и о његовом учењу.
20Исус му одговори: „Говорио сам јавно пред народом. Увек сам поучавао у синагоги и у храму где се сви Јевреји окупљају. Ништа нисам говорио тајно. 21Зашто питаш мене? Питај оне који су слушали шта сам им говорио. Они знају шта сам рекао.“
22Кад је Исус рекао ово, један од стражара који је ту стајао ошамари га и рече: „Зар се тако одговара Првосвештенику?!“ 23Исус му одговори: „Ако сам рекао нешто што не ваља, докажи да то не ваља. Али, ако сам у праву, због чега ме удараш?“ 24Тада га је Ана свезаног послао Првосвештенику Кајафи.
Петар се поново одриче Исуса
25Симон Петар је у међувремену стајао око ватре и грејао се. Тада му је неко рекао: „Зар ниси и ти један од његових ученика?“
Петар то порече, говорећи: „Не, нисам!“
26Један од Првосвештеникових слугу, рођак оног слуге коме је Петар одсекао ухо, такође му рече: „Зар те нисам видео с њим у врту?“ 27Петар поново порече и уто се огласи петао.
Исус пред Пилатом
28Рано ујутро су Исуса одвели од Кајафе у преторијум. Јудејске вође нису ушле у преторијум, да не би постали обредно нечисти уочи пасхалне вечере. 29Пилат изађе пред њих и упита: „За шта оптужујете овог човека?“
30„Зар бисмо га довели пред тебе да није починио злочин?“ – одговорише му они. 31Пилат им рече: „Узмите га, па му судите по вашем Закону!“
Јудејске вође му одговорише: „Ми никог не смемо да погубимо.“
32Ово се догодило да се испуне Исусове речи, које је изрекао да би наговестио каквом ће смрћу умрети.
33Пилат се онда вратио у преторијум и позвао Исуса. Питао га је: „Јеси ли ти Цар јудејски?“
34Исус одговори: „Питаш ли то тек тако или су ти други говорили о мени?“
35Пилат одговори: „Зар сам ја Јеврејин? Твој народ и водећи свештеници су те предали мени. Шта си учинио?“
36Исус одговори: „Моје Царство не припада овом свету. Када би моје Царство припадало овом свету, моји поданици би се борили да не будем предан Јеврејима. Међутим, моје Царство није одавде.“
37Тада га Пилат упита: „Шта, дакле? Јеси ли цар?“
„Ти кажеш да сам Цар – одговори му Исус. Ја сам се родио и дошао на свет да бих сведочио за истину. Свако ко је од истине, слуша мој глас.“
38Пилат упита: „Шта је истина?“ Рекавши ово, Пилат је поново изашао пред јудејске вође и рекао им: „Ја не налазим никакву кривицу на њему! 39Код вас је обичај да вам за Пасху ослободим једног затвореника. Хоћете ли да вам ослободим Цара јудејског?“
40Они поново повикаше: „Не њега, него Вараву!“ (Тај Варава је био одметник.)
Jesus Arrested
1When he had finished praying, Jesus left with his disciples and crossed the Kidron Valley. On the other side there was a garden, and he and his disciples went into it.
2Now Judas, who betrayed him, knew the place, because Jesus had often met there with his disciples. 3So Judas came to the garden, guiding a detachment of soldiers and some officials from the chief priests and the Pharisees. They were carrying torches, lanterns and weapons.
4Jesus, knowing all that was going to happen to him, went out and asked them, “Who is it you want?”
5“Jesus of Nazareth,” they replied.
“I am he,” Jesus said. (And Judas the traitor was standing there with them.) 6When Jesus said, “I am he,” they drew back and fell to the ground.
7Again he asked them, “Who is it you want?”
“Jesus of Nazareth,” they said.
8Jesus answered, “I told you that I am he. If you are looking for me, then let these men go.” 9This happened so that the words he had spoken would be fulfilled: “I have not lost one of those you gave me.”18:9 John 6:39
10Then Simon Peter, who had a sword, drew it and struck the high priest’s servant, cutting off his right ear. (The servant’s name was Malchus.)
11Jesus commanded Peter, “Put your sword away! Shall I not drink the cup the Father has given me?”
12Then the detachment of soldiers with its commander and the Jewish officials arrested Jesus. They bound him 13and brought him first to Annas, who was the father-in-law of Caiaphas, the high priest that year. 14Caiaphas was the one who had advised the Jewish leaders that it would be good if one man died for the people.
Peter’s First Denial
15Simon Peter and another disciple were following Jesus. Because this disciple was known to the high priest, he went with Jesus into the high priest’s courtyard, 16but Peter had to wait outside at the door. The other disciple, who was known to the high priest, came back, spoke to the servant girl on duty there and brought Peter in.
17“You aren’t one of this man’s disciples too, are you?” she asked Peter.
He replied, “I am not.”
18It was cold, and the servants and officials stood around a fire they had made to keep warm. Peter also was standing with them, warming himself.
The High Priest Questions Jesus
19Meanwhile, the high priest questioned Jesus about his disciples and his teaching.
20“I have spoken openly to the world,” Jesus replied. “I always taught in synagogues or at the temple, where all the Jews come together. I said nothing in secret. 21Why question me? Ask those who heard me. Surely they know what I said.”
22When Jesus said this, one of the officials nearby slapped him in the face. “Is this the way you answer the high priest?” he demanded.
23“If I said something wrong,” Jesus replied, “testify as to what is wrong. But if I spoke the truth, why did you strike me?” 24Then Annas sent him bound to Caiaphas the high priest.
Peter’s Second and Third Denials
25Meanwhile, Simon Peter was still standing there warming himself. So they asked him, “You aren’t one of his disciples too, are you?”
He denied it, saying, “I am not.”
26One of the high priest’s servants, a relative of the man whose ear Peter had cut off, challenged him, “Didn’t I see you with him in the garden?” 27Again Peter denied it, and at that moment a rooster began to crow.
Jesus Before Pilate
28Then the Jewish leaders took Jesus from Caiaphas to the palace of the Roman governor. By now it was early morning, and to avoid ceremonial uncleanness they did not enter the palace, because they wanted to be able to eat the Passover. 29So Pilate came out to them and asked, “What charges are you bringing against this man?”
30“If he were not a criminal,” they replied, “we would not have handed him over to you.”
31Pilate said, “Take him yourselves and judge him by your own law.”
“But we have no right to execute anyone,” they objected. 32This took place to fulfill what Jesus had said about the kind of death he was going to die.
33Pilate then went back inside the palace, summoned Jesus and asked him, “Are you the king of the Jews?”
34“Is that your own idea,” Jesus asked, “or did others talk to you about me?”
35“Am I a Jew?” Pilate replied. “Your own people and chief priests handed you over to me. What is it you have done?”
36Jesus said, “My kingdom is not of this world. If it were, my servants would fight to prevent my arrest by the Jewish leaders. But now my kingdom is from another place.”
37“You are a king, then!” said Pilate.
Jesus answered, “You say that I am a king. In fact, the reason I was born and came into the world is to testify to the truth. Everyone on the side of truth listens to me.”
38“What is truth?” retorted Pilate. With this he went out again to the Jews gathered there and said, “I find no basis for a charge against him. 39But it is your custom for me to release to you one prisoner at the time of the Passover. Do you want me to release ‘the king of the Jews’?”
40They shouted back, “No, not him! Give us Barabbas!” Now Barabbas had taken part in an uprising.
