Исуса хапсе
1Када је ово изрекао, Исус је са својим ученицима прешао преко потока Кидрона где је био врт. Тамо је отишао са својим ученицима.
2А Јуда, издајник, је знао за ово место, јер се Исус тамо често налазио са својим ученицима.
3Дошао је тамо, водећи са собом чету војника и храмске стражаре, које су послали водећи свештеници и фарисеји. Са собом су носили бакље, светиљке и оружје.
4Исус, знајући шта ће му се све догодити, изађе и упита их: „Кога тражите?“
5Они му одговорише: „Исуса Назарећанина.“
Исус одговори: „Ја сам.“ Јуда, издајник, стајао је међу њима. 6Када је Исус рекао: „Ја сам“ – они устукнуше и попадаше на земљу.
7Исус их поново упита: „Кога тражите?“
Они одговоре: „Исуса Назарећанина.“
8Исус им одговори: „Нисам ли вам рекао да сам то ја? Али, ако мене тражите, пустите онда ове што су са мном да иду.“
9То се догодило да се испуне речи које је Исус изрекао: „Ниједног од оних које си ми дао нисам изгубио.“
10Тада Симон Петар извуче мач који је имао са собом, па удари Првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо. Слуга се звао Малхо.
11Исус рече Петру: „Врати мач у корице! Зар да не испијем чашу коју ми је Отац дао?“
12Тада војници са заповедником и јудејским старешинама ухвате Исуса и свежу га. 13Прво су га одвели Ани, јер је он био Кајафин таст, а Кајафа је те године био Првосвештеник. 14Кајафа је био онај што је саветовао Јевреје да је боље да један човек умре за народ.
15А Симон Петар и један други ученик следили су Исуса. Тај ученик је познавао Првосвештеника, па је ушао са Исусом у Првосвештениково двориште. 16Петар је остао да стоји пред вратима. Онај други ученик, који је познао Првосвештеника, изашао је тада, разговарао са вратарком и увео Петра у двориште.
17Тада слушкиња вратарка рече Петру: „Да ниси и ти један од ученика оног човека?“
„Нисам“ – одговори Петар.
18Пошто је било хладно, слуге и стражари су заложили ватру, па су стајали око ње и грејали се. И Петар је тамо стајао са њима и грејао се.
Првосвештеник испитује Исуса
19У међувремену, Првосвештеник је испитивао Исуса о његовим ученицима и о његовом учењу.
20Исус му одговори: „Говорио сам јавно пред народом. Увек сам поучавао у синагоги и у храму где се сви Јевреји окупљају. Ништа нисам говорио тајно. 21Зашто питаш мене? Питај оне који су слушали шта сам им говорио. Они знају шта сам рекао.“
22Кад је Исус рекао ово, један од стражара који је ту стајао ошамари га и рече: „Зар се тако одговара Првосвештенику?!“ 23Исус му одговори: „Ако сам рекао нешто што не ваља, докажи да то не ваља. Али, ако сам у праву, због чега ме удараш?“ 24Тада га је Ана свезаног послао Првосвештенику Кајафи.
Петар се поново одриче Исуса
25Симон Петар је у међувремену стајао око ватре и грејао се. Тада му је неко рекао: „Зар ниси и ти један од његових ученика?“
Петар то порече, говорећи: „Не, нисам!“
26Један од Првосвештеникових слугу, рођак оног слуге коме је Петар одсекао ухо, такође му рече: „Зар те нисам видео с њим у врту?“ 27Петар поново порече и уто се огласи петао.
Исус пред Пилатом
28Рано ујутро су Исуса одвели од Кајафе у преторијум. Јудејске вође нису ушле у преторијум, да не би постали обредно нечисти уочи пасхалне вечере. 29Пилат изађе пред њих и упита: „За шта оптужујете овог човека?“
30„Зар бисмо га довели пред тебе да није починио злочин?“ – одговорише му они. 31Пилат им рече: „Узмите га, па му судите по вашем Закону!“
Јудејске вође му одговорише: „Ми никог не смемо да погубимо.“
32Ово се догодило да се испуне Исусове речи, које је изрекао да би наговестио каквом ће смрћу умрети.
33Пилат се онда вратио у преторијум и позвао Исуса. Питао га је: „Јеси ли ти Цар јудејски?“
34Исус одговори: „Питаш ли то тек тако или су ти други говорили о мени?“
35Пилат одговори: „Зар сам ја Јеврејин? Твој народ и водећи свештеници су те предали мени. Шта си учинио?“
36Исус одговори: „Моје Царство не припада овом свету. Када би моје Царство припадало овом свету, моји поданици би се борили да не будем предан Јеврејима. Међутим, моје Царство није одавде.“
37Тада га Пилат упита: „Шта, дакле? Јеси ли цар?“
„Ти кажеш да сам Цар – одговори му Исус. Ја сам се родио и дошао на свет да бих сведочио за истину. Свако ко је од истине, слуша мој глас.“
38Пилат упита: „Шта је истина?“ Рекавши ово, Пилат је поново изашао пред јудејске вође и рекао им: „Ја не налазим никакву кривицу на њему! 39Код вас је обичај да вам за Пасху ослободим једног затвореника. Хоћете ли да вам ослободим Цара јудејског?“
40Они поново повикаше: „Не њега, него Вараву!“ (Тај Варава је био одметник.)
Jesus Is Arrested
1When Jesus had finished praying, he left with his disciples. They crossed the Kidron Valley. On the other side there was a garden. Jesus and his disciples went into it.
2Judas knew the place. He was going to hand Jesus over to his enemies. Jesus had often met in that place with his disciples. 3So Judas came to the garden. He was guiding a group of soldiers and some officials. The chief priests and the Pharisees had sent them. They were carrying torches, lanterns and weapons.
4Jesus knew everything that was going to happen to him. So he went out and asked them, “Who do you want?”
5“Jesus of Nazareth,” they replied.
“I am he,” Jesus said. Judas, who was going to hand Jesus over, was standing there with them. 6When Jesus said, “I am he,” they moved back. Then they fell to the ground.
7He asked them again, “Who do you want?”
“Jesus of Nazareth,” they said.
8Jesus answered, “I told you I am he. If you are looking for me, then let these men go.” 9This happened so that the words Jesus had spoken would come true. He had said, “I have not lost anyone God has given me.” (John 6:39)
10Simon Peter had a sword and pulled it out. He struck the high priest’s slave and cut off his right ear. The slave’s name was Malchus.
11Jesus commanded Peter, “Put your sword away! Shouldn’t I drink the cup of suffering the Father has given me?”
12Then the group of soldiers, their commander and the Jewish officials arrested Jesus. They tied him up 13and brought him first to Annas. He was the father-in-law of Caiaphas, the high priest at that time. 14Caiaphas had advised the Jewish leaders that it would be good if one man died for the people.
Peter Says He Is Not Jesus’ Disciple
15Simon Peter and another disciple were following Jesus. The high priest knew the other disciple. So that disciple went with Jesus into the high priest’s courtyard. 16But Peter had to wait outside by the door. The other disciple came back. He was the one the high priest knew. He spoke to the servant woman who was on duty there. Then he brought Peter in.
17She asked Peter, “You aren’t one of Jesus’ disciples too, are you?”
“I am not,” he replied.
18It was cold. The slaves and officials stood around a fire. They had made it to keep warm. Peter was also standing with them. He was warming himself.
The High Priest Questions Jesus
19Meanwhile, the high priest questioned Jesus. He asked him about his disciples and his teaching.
20“I have spoken openly to the world,” Jesus replied. “I always taught in synagogues or at the temple, where all the Jews come together. I didn’t say anything in secret. 21Why question me? Ask the people who heard me. They certainly know what I said.”
22When Jesus said that, one of the officials nearby slapped him in the face. “Is this any way to answer the high priest?” he asked.
23“Have I said something wrong?” Jesus replied. “If I have, then tell everyone what it was. But if I spoke the truth, why did you hit me?” 24Annas sent him, tied up, to Caiaphas, the high priest.
Peter Again Says He Is Not Jesus’ Disciple
25Meanwhile, Simon Peter was still standing there warming himself by the fire. So they asked him, “You aren’t one of Jesus’ disciples too, are you?”
He said, “I am not.”
26One of the high priest’s slaves was a relative of the man whose ear Peter had cut off. He said to Peter, “Didn’t I see you with Jesus in the garden?” 27Again Peter said no. At that exact moment a rooster began to crow.
Jesus Is Brought to Pilate
28Then the Jewish leaders took Jesus from Caiaphas to the palace of the Roman governor. By now it was early morning. The Jewish leaders did not want to be made “unclean.” They wanted to be able to eat the Passover meal. So they did not enter the palace. 29Pilate came out to them. He asked, “What charges are you bringing against this man?”
30“He has committed crimes,” they replied. “If he hadn’t, we would not have handed him over to you.”
31Pilate said, “Take him yourselves. Judge him by your own law.”
“But we don’t have the right to put anyone to death,” they complained. 32This happened so that what Jesus said about how he was going to die would come true.
33Then Pilate went back inside the palace. He ordered Jesus to be brought to him. Pilate asked him, “Are you the king of the Jews?”
34“Is that your own idea?” Jesus asked. “Or did others talk to you about me?”
35“Am I a Jew?” Pilate replied. “Your own people and chief priests handed you over to me. What have you done?”
36Jesus said, “My kingdom is not from this world. If it were, those who serve me would fight. They would try to keep the Jewish leaders from arresting me. My kingdom is from another place.”
37“So you are a king, then!” said Pilate.
Jesus answered, “You say that I am a king. In fact, that’s the reason I was born. I was born and came into the world to be a witness to the truth. Everyone who is on the side of truth listens to me.”
38“What is truth?” Pilate replied. Then Pilate went out again to the Jews gathered there. He said, “I find no basis for any charge against him. 39But you have a practice at Passover time. At that time, you ask me to set one prisoner free for you. Do you want me to set ‘the king of the Jews’ free?”
40They shouted back, “No! Not him! Give us Barabbas!” Barabbas had taken part in an armed struggle against the country’s rulers.
