Јован 18 – NSP & KJV

New Serbian Translation

Јован 18:1-40

Исуса хапсе

1Када је ово изрекао, Исус је са својим ученицима прешао преко потока Кидрона где је био врт. Тамо је отишао са својим ученицима.

2А Јуда, издајник, је знао за ово место, јер се Исус тамо често налазио са својим ученицима.

3Дошао је тамо, водећи са собом чету војника и храмске стражаре, које су послали водећи свештеници и фарисеји. Са собом су носили бакље, светиљке и оружје.

4Исус, знајући шта ће му се све догодити, изађе и упита их: „Кога тражите?“

5Они му одговорише: „Исуса Назарећанина.“

Исус одговори: „Ја сам.“ Јуда, издајник, стајао је међу њима. 6Када је Исус рекао: „Ја сам“ – они устукнуше и попадаше на земљу.

7Исус их поново упита: „Кога тражите?“

Они одговоре: „Исуса Назарећанина.“

8Исус им одговори: „Нисам ли вам рекао да сам то ја? Али, ако мене тражите, пустите онда ове што су са мном да иду.“

9То се догодило да се испуне речи које је Исус изрекао: „Ниједног од оних које си ми дао нисам изгубио.“

10Тада Симон Петар извуче мач који је имао са собом, па удари Првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо. Слуга се звао Малхо.

11Исус рече Петру: „Врати мач у корице! Зар да не испијем чашу коју ми је Отац дао?“

12Тада војници са заповедником и јудејским старешинама ухвате Исуса и свежу га. 13Прво су га одвели Ани, јер је он био Кајафин таст, а Кајафа је те године био Првосвештеник. 14Кајафа је био онај што је саветовао Јевреје да је боље да један човек умре за народ.

15А Симон Петар и један други ученик следили су Исуса. Тај ученик је познавао Првосвештеника, па је ушао са Исусом у Првосвештениково двориште. 16Петар је остао да стоји пред вратима. Онај други ученик, који је познао Првосвештеника, изашао је тада, разговарао са вратарком и увео Петра у двориште.

17Тада слушкиња вратарка рече Петру: „Да ниси и ти један од ученика оног човека?“

„Нисам“ – одговори Петар.

18Пошто је било хладно, слуге и стражари су заложили ватру, па су стајали око ње и грејали се. И Петар је тамо стајао са њима и грејао се.

Првосвештеник испитује Исуса

19У међувремену, Првосвештеник је испитивао Исуса о његовим ученицима и о његовом учењу.

20Исус му одговори: „Говорио сам јавно пред народом. Увек сам поучавао у синагоги и у храму где се сви Јевреји окупљају. Ништа нисам говорио тајно. 21Зашто питаш мене? Питај оне који су слушали шта сам им говорио. Они знају шта сам рекао.“

22Кад је Исус рекао ово, један од стражара који је ту стајао ошамари га и рече: „Зар се тако одговара Првосвештенику?!“ 23Исус му одговори: „Ако сам рекао нешто што не ваља, докажи да то не ваља. Али, ако сам у праву, због чега ме удараш?“ 24Тада га је Ана свезаног послао Првосвештенику Кајафи.

Петар се поново одриче Исуса

25Симон Петар је у међувремену стајао око ватре и грејао се. Тада му је неко рекао: „Зар ниси и ти један од његових ученика?“

Петар то порече, говорећи: „Не, нисам!“

26Један од Првосвештеникових слугу, рођак оног слуге коме је Петар одсекао ухо, такође му рече: „Зар те нисам видео с њим у врту?“ 27Петар поново порече и уто се огласи петао.

Исус пред Пилатом

28Рано ујутро су Исуса одвели од Кајафе у преторијум. Јудејске вође нису ушле у преторијум, да не би постали обредно нечисти уочи пасхалне вечере. 29Пилат изађе пред њих и упита: „За шта оптужујете овог човека?“

30„Зар бисмо га довели пред тебе да није починио злочин?“ – одговорише му они. 31Пилат им рече: „Узмите га, па му судите по вашем Закону!“

Јудејске вође му одговорише: „Ми никог не смемо да погубимо.“

32Ово се догодило да се испуне Исусове речи, које је изрекао да би наговестио каквом ће смрћу умрети.

33Пилат се онда вратио у преторијум и позвао Исуса. Питао га је: „Јеси ли ти Цар јудејски?“

34Исус одговори: „Питаш ли то тек тако или су ти други говорили о мени?“

35Пилат одговори: „Зар сам ја Јеврејин? Твој народ и водећи свештеници су те предали мени. Шта си учинио?“

36Исус одговори: „Моје Царство не припада овом свету. Када би моје Царство припадало овом свету, моји поданици би се борили да не будем предан Јеврејима. Међутим, моје Царство није одавде.“

37Тада га Пилат упита: „Шта, дакле? Јеси ли цар?“

„Ти кажеш да сам Цар – одговори му Исус. Ја сам се родио и дошао на свет да бих сведочио за истину. Свако ко је од истине, слуша мој глас.“

38Пилат упита: „Шта је истина?“ Рекавши ово, Пилат је поново изашао пред јудејске вође и рекао им: „Ја не налазим никакву кривицу на њему! 39Код вас је обичај да вам за Пасху ослободим једног затвореника. Хоћете ли да вам ослободим Цара јудејског?“

40Они поново повикаше: „Не њега, него Вараву!“ (Тај Варава је био одметник.)

King James Version

John 18:1-40

1When Jesus had spoken these words, he went forth with his disciples over the brook Cedron, where was a garden, into the which he entered, and his disciples. 2And Judas also, which betrayed him, knew the place: for Jesus ofttimes resorted thither with his disciples. 3Judas then, having received a band of men and officers from the chief priests and Pharisees, cometh thither with lanterns and torches and weapons. 4Jesus therefore, knowing all things that should come upon him, went forth, and said unto them, Whom seek ye? 5They answered him, Jesus of Nazareth. Jesus saith unto them, I am he. And Judas also, which betrayed him, stood with them. 6As soon then as he had said unto them, I am he, they went backward, and fell to the ground. 7Then asked he them again, Whom seek ye? And they said, Jesus of Nazareth. 8Jesus answered, I have told you that I am he: if therefore ye seek me, let these go their way: 9That the saying might be fulfilled, which he spake, Of them which thou gavest me have I lost none. 10Then Simon Peter having a sword drew it, and smote the high priest’s servant, and cut off his right ear. The servant’s name was Malchus. 11Then said Jesus unto Peter, Put up thy sword into the sheath: the cup which my Father hath given me, shall I not drink it? 12Then the band and the captain and officers of the Jews took Jesus, and bound him, 13And led him away to Annas first; for he was father in law to Caiaphas, which was the high priest that same year. 14Now Caiaphas was he, which gave counsel to the Jews, that it was expedient that one man should die for the people.

15¶ And Simon Peter followed Jesus, and so did another disciple: that disciple was known unto the high priest, and went in with Jesus into the palace of the high priest. 16But Peter stood at the door without. Then went out that other disciple, which was known unto the high priest, and spake unto her that kept the door, and brought in Peter. 17Then saith the damsel that kept the door unto Peter, Art not thou also one of this man’s disciples? He saith, I am not. 18And the servants and officers stood there, who had made a fire of coals; for it was cold: and they warmed themselves: and Peter stood with them, and warmed himself.

19¶ The high priest then asked Jesus of his disciples, and of his doctrine. 20Jesus answered him, I spake openly to the world; I ever taught in the synagogue, and in the temple, whither the Jews always resort; and in secret have I said nothing. 21Why askest thou me? ask them which heard me, what I have said unto them: behold, they know what I said. 22And when he had thus spoken, one of the officers which stood by struck Jesus with the palm of his hand, saying, Answerest thou the high priest so? 23Jesus answered him, If I have spoken evil, bear witness of the evil: but if well, why smitest thou me? 24Now Annas had sent him bound unto Caiaphas the high priest. 25And Simon Peter stood and warmed himself. They said therefore unto him, Art not thou also one of his disciples? He denied it, and said, I am not. 26One of the servants of the high priest, being his kinsman whose ear Peter cut off, saith, Did not I see thee in the garden with him? 27Peter then denied again: and immediately the cock crew.

28¶ Then led they Jesus from Caiaphas unto the hall of judgment: and it was early; and they themselves went not into the judgment hall, lest they should be defiled; but that they might eat the passover. 29Pilate then went out unto them, and said, What accusation bring ye against this man? 30They answered and said unto him, If he were not a malefactor, we would not have delivered him up unto thee. 31Then said Pilate unto them, Take ye him, and judge him according to your law. The Jews therefore said unto him, It is not lawful for us to put any man to death: 32That the saying of Jesus might be fulfilled, which he spake, signifying what death he should die. 33Then Pilate entered into the judgment hall again, and called Jesus, and said unto him, Art thou the King of the Jews? 34Jesus answered him, Sayest thou this thing of thyself, or did others tell it thee of me? 35Pilate answered, Am I a Jew? Thine own nation and the chief priests have delivered thee unto me: what hast thou done? 36Jesus answered, My kingdom is not of this world: if my kingdom were of this world, then would my servants fight, that I should not be delivered to the Jews: but now is my kingdom not from hence. 37Pilate therefore said unto him, Art thou a king then? Jesus answered, Thou sayest that I am a king. To this end was I born, and for this cause came I into the world, that I should bear witness unto the truth. Every one that is of the truth heareth my voice. 38Pilate saith unto him, What is truth? And when he had said this, he went out again unto the Jews, and saith unto them, I find in him no fault at all. 39But ye have a custom, that I should release unto you one at the passover: will ye therefore that I release unto you the King of the Jews? 40Then cried they all again, saying, Not this man, but Barabbas. Now Barabbas was a robber.