1Ово сам вам рекао да не одустанете. 2Искључиваће вас из синагога, а доћи ће час када ће, ко год вас убије, мислити да тиме служи Богу. 3Ово ће чинити, јер нису упознали ни Оца ни мене. 4Међутим, ово сам вам рекао да се, када дође тај час, сетите мојих речи. Ово вам нисам говорио на почетку, јер сам био са вама.
5Сада одлазим к ономе који ме је послао, а нико од вас ме не пита: ’Куда одлазиш?’ 6Напротив, вама је жалост обузела срце зато што сам вам то рекао. 7Ја вам говорим истину: за вас је боље да одем, јер ако ја не одем, Помагач-Утешитељ неће доћи к вама. Али ако одем, послаћу га к вама. 8А кад он дође, показаће свету шта је грех, шта је правда и шта је суд. 9Грех је то што не верује у мене. 10Правда је то што одлазим к Оцу и што ме нећете више видети. 11Суд је то што је владар овога света осуђен.
12Имам још много шта да вам кажем, али сада би то било превише за вас. 13А када дође он, Дух истине, упутиће вас у сву истину, јер неће говорити по своме, него ће говорити оно што чује, и најављиваће вам будуће догађаје. 14Он ће ме прославити, јер ће од мене примити и вама најављивати. 15Све што има Отац, припада и мени. Зато сам вам рекао да ће од мене узети и вама најављивати.
16Још мало па ме нећете више видети, а затим још мало, па ћете ме видети.“
Жалост и радост
17Тада Исусови ученици рекоше једни другима: „Шта значи то што нам је рекао: ’Још мало, па ме нећете више видети, а затим још мало, па ћете ме видети’ и ’зато што одлазим к Оцу’? 18Шта мисли под тим: ’Још мало’? Не знамо о чему то говори.“
19Исус је знао да хоће да га питају, па им је рекао: „Питате се међу собом шта значи оно што сам рекао: ’Још мало, па ме нећете више видети, а затим још мало, па ћете ме видети’? 20Заиста, заиста вам кажем да ћете плакати и нарицати, а свет ће се радовати. Бићете у жалости, али ће се ваша жалост преокренути у радост. 21Жена је у тескоби кад рађа, јер је дошао час порођајних болова, али кад роди дете, она више не спомиње своју муку, јер је новорођенче дошло на свет. 22И ви сте сада жалосни, али ја ћу вас поново видети, те ће ваша срца бити испуњена радошћу. Ту радост нико неће моћи да вам одузме. 23У онај дан ме нећете више питати ни о чему. Заиста, заиста вам кажем: Отац ће вам дати што год затражите у моје име. 24Ви још нисте ништа затражили у моје име. Тражите и добићете, да ваша радост буде потпуна.
25Ово сам вам рекао сликовито, али доћи ће час када вам више нећу говорити сликовито, него ћу вам отворено говорити о Оцу. 26У тај дан ви ћете тражити од Оца у моје име. Не кажем вам да ћу ја молити Оца за вас. 27Наиме, вас сам Отац воли, зато што сте ви заволели мене и зато што сте поверовали да сам дошао од Бога. 28Од Оца сам изашао и дошао на свет; сада одлазим са света и идем к Оцу.“
29Његови ученици му рекоше: „Ево, сад нам отворено говориш и не служиш се сликовитим говором. 30Сада знамо да све знаш и да није потребно да ти неко постави питање, јер ти то унапред знаш. Зато верујемо да си дошао од Бога.“
31„Сада верујете? – упита их Исус. 32Ево, тек што није наступио час, када ћете се сви разбежати свако на своју страну, а мене оставити самог. Ипак, ја нисам сам, јер је Отац са мном.
33Ово сам вам рекао да имате мир у мени. У свету ћете имати невољу, али ви будите храбри; ја сам победио свет.“
1“All this I have told you so that you will not fall away. 2They will put you out of the synagogue; in fact, the time is coming when anyone who kills you will think they are offering a service to God. 3They will do such things because they have not known the Father or me. 4I have told you this, so that when their time comes you will remember that I warned you about them. I did not tell you this from the beginning because I was with you, 5but now I am going to him who sent me. None of you asks me, ‘Where are you going?’ 6Rather, you are filled with grief because I have said these things. 7But very truly I tell you, it is for your good that I am going away. Unless I go away, the Advocate will not come to you; but if I go, I will send him to you. 8When he comes, he will prove the world to be in the wrong about sin and righteousness and judgment: 9about sin, because people do not believe in me; 10about righteousness, because I am going to the Father, where you can see me no longer; 11and about judgment, because the prince of this world now stands condemned.
12“I have much more to say to you, more than you can now bear. 13But when he, the Spirit of truth, comes, he will guide you into all the truth. He will not speak on his own; he will speak only what he hears, and he will tell you what is yet to come. 14He will glorify me because it is from me that he will receive what he will make known to you. 15All that belongs to the Father is mine. That is why I said the Spirit will receive from me what he will make known to you.”
The Disciples’ Grief Will Turn to Joy
16Jesus went on to say, “In a little while you will see me no more, and then after a little while you will see me.”
17At this, some of his disciples said to one another, “What does he mean by saying, ‘In a little while you will see me no more, and then after a little while you will see me,’ and ‘Because I am going to the Father’?” 18They kept asking, “What does he mean by ‘a little while’? We don’t understand what he is saying.”
19Jesus saw that they wanted to ask him about this, so he said to them, “Are you asking one another what I meant when I said, ‘In a little while you will see me no more, and then after a little while you will see me’? 20Very truly I tell you, you will weep and mourn while the world rejoices. You will grieve, but your grief will turn to joy. 21A woman giving birth to a child has pain because her time has come; but when her baby is born she forgets the anguish because of her joy that a child is born into the world. 22So with you: Now is your time of grief, but I will see you again and you will rejoice, and no one will take away your joy. 23In that day you will no longer ask me anything. Very truly I tell you, my Father will give you whatever you ask in my name. 24Until now you have not asked for anything in my name. Ask and you will receive, and your joy will be complete.
25“Though I have been speaking figuratively, a time is coming when I will no longer use this kind of language but will tell you plainly about my Father. 26In that day you will ask in my name. I am not saying that I will ask the Father on your behalf. 27No, the Father himself loves you because you have loved me and have believed that I came from God. 28I came from the Father and entered the world; now I am leaving the world and going back to the Father.”
29Then Jesus’ disciples said, “Now you are speaking clearly and without figures of speech. 30Now we can see that you know all things and that you do not even need to have anyone ask you questions. This makes us believe that you came from God.”
31“Do you now believe?” Jesus replied. 32“A time is coming and in fact has come when you will be scattered, each to your own home. You will leave me all alone. Yet I am not alone, for my Father is with me.
33“I have told you these things, so that in me you may have peace. In this world you will have trouble. But take heart! I have overcome the world.”
