1Ово сам вам рекао да не одустанете. 2Искључиваће вас из синагога, а доћи ће час када ће, ко год вас убије, мислити да тиме служи Богу. 3Ово ће чинити, јер нису упознали ни Оца ни мене. 4Међутим, ово сам вам рекао да се, када дође тај час, сетите мојих речи. Ово вам нисам говорио на почетку, јер сам био са вама.
5Сада одлазим к ономе који ме је послао, а нико од вас ме не пита: ’Куда одлазиш?’ 6Напротив, вама је жалост обузела срце зато што сам вам то рекао. 7Ја вам говорим истину: за вас је боље да одем, јер ако ја не одем, Помагач-Утешитељ неће доћи к вама. Али ако одем, послаћу га к вама. 8А кад он дође, показаће свету шта је грех, шта је правда и шта је суд. 9Грех је то што не верује у мене. 10Правда је то што одлазим к Оцу и што ме нећете више видети. 11Суд је то што је владар овога света осуђен.
12Имам још много шта да вам кажем, али сада би то било превише за вас. 13А када дође он, Дух истине, упутиће вас у сву истину, јер неће говорити по своме, него ће говорити оно што чује, и најављиваће вам будуће догађаје. 14Он ће ме прославити, јер ће од мене примити и вама најављивати. 15Све што има Отац, припада и мени. Зато сам вам рекао да ће од мене узети и вама најављивати.
16Још мало па ме нећете више видети, а затим још мало, па ћете ме видети.“
Жалост и радост
17Тада Исусови ученици рекоше једни другима: „Шта значи то што нам је рекао: ’Још мало, па ме нећете више видети, а затим још мало, па ћете ме видети’ и ’зато што одлазим к Оцу’? 18Шта мисли под тим: ’Још мало’? Не знамо о чему то говори.“
19Исус је знао да хоће да га питају, па им је рекао: „Питате се међу собом шта значи оно што сам рекао: ’Још мало, па ме нећете више видети, а затим још мало, па ћете ме видети’? 20Заиста, заиста вам кажем да ћете плакати и нарицати, а свет ће се радовати. Бићете у жалости, али ће се ваша жалост преокренути у радост. 21Жена је у тескоби кад рађа, јер је дошао час порођајних болова, али кад роди дете, она више не спомиње своју муку, јер је новорођенче дошло на свет. 22И ви сте сада жалосни, али ја ћу вас поново видети, те ће ваша срца бити испуњена радошћу. Ту радост нико неће моћи да вам одузме. 23У онај дан ме нећете више питати ни о чему. Заиста, заиста вам кажем: Отац ће вам дати што год затражите у моје име. 24Ви још нисте ништа затражили у моје име. Тражите и добићете, да ваша радост буде потпуна.
25Ово сам вам рекао сликовито, али доћи ће час када вам више нећу говорити сликовито, него ћу вам отворено говорити о Оцу. 26У тај дан ви ћете тражити од Оца у моје име. Не кажем вам да ћу ја молити Оца за вас. 27Наиме, вас сам Отац воли, зато што сте ви заволели мене и зато што сте поверовали да сам дошао од Бога. 28Од Оца сам изашао и дошао на свет; сада одлазим са света и идем к Оцу.“
29Његови ученици му рекоше: „Ево, сад нам отворено говориш и не служиш се сликовитим говором. 30Сада знамо да све знаш и да није потребно да ти неко постави питање, јер ти то унапред знаш. Зато верујемо да си дошао од Бога.“
31„Сада верујете? – упита их Исус. 32Ево, тек што није наступио час, када ћете се сви разбежати свако на своју страну, а мене оставити самог. Ипак, ја нисам сам, јер је Отац са мном.
33Ово сам вам рекао да имате мир у мени. У свету ћете имати невољу, али ви будите храбри; ја сам победио свет.“
1Ama ñitcarishpa Ñucamanta saquirichunmi, caicunataca huillani. 2Cancunataca tandanacuna huasicunamanta llujshichishpa cachangacunami. Maijanpish cancunata huañuchishpaca, ‘Taita Dios munashcatami ruranchij’ yuyangacunami. Chai punllaca, ñallami chayamunga. 3Yayatapish, Ñucatapish mana rijsishcamantami chashnaca rurangacuna. 4Chai punlla chayamujpica, cancunaman Ñuca ña huillashcata yuyarichunmi cunanman huillacuni. Ñuca cancunahuanraj cashpami, caicunataca manaraj callarimantapacha huillarcani.
Diospaj Espíritu shamushpami tucuita yachachinga
5Cunanca Ñucata Cachajpajmanmi ricuni. Cancunaca pi mana Ñucataca: “¿Maimantaj ricungui?” nishpallapish tapunguichijchu. 6Ashtahuanpish Ñuca caicunata nijpica, shungu allashpamari llaquiringuichij. 7Mana cancunata inquitangaraiculla caita nicunichu: Ñuca rinamari cancunapajca alli. Ñuca mana rijpica, Cushichijca manataj cancunapajmanca shamungachu. Ashtahuanpish Ñuca rishpamari, paita cachasha. 8Pai shamushpaca, cai pachapi causajcunamanca, jucha tiyashcatapish, Dios-huan alli tucuna tiyashcatapish, llaquichina punlla chayamushcatapishmi, chashnataj cashcata ricuchinga. 9Jucha tiyashcata nishpaca, Ñucata mana crishca, jucha cashcatami ricuchinga. 10Dios-huan alli tucunamantaca, paihuan alli tucuna tiyachun, Yayapajman Ñuca ricujpi cancuna Ñucata ña mana ashtahuan ricuna cashcatami ricuchinga. 11Llaquichina punlla chayamushcamantaca, cai pachata mandajta ña jatun llaquipi churashcatami ricuchinga.
12Cancunamanca achca huillanacunata charinirajmi. Ashtahuanpish cunanca, manarajmari tucuita huaquichi tucunguichijchu. 13Shina cajpipish, Cashcatataj huillaj Espíritu shamushpamari, tucuita alli yachachinga. Paipaj quiquin yuyaillamantaca, mana rimangachu. Ashtahuanpish tucui imalla uyamushcatami cancunamanca rimanga. Shamuj punllacunapi imalla tucuna cashcatapishmi, yachaj chayachinga. 14Pai, Ñucapajta japishpa cancunaman yachaj chayachishpami, Ñuca jatun cashcata ricuchinga. 15Yaya tucui charishcaca, Ñucapajmi. Chaimantami ‘Paica Ñucapajta japishpa, cancunamanca yachachinga’ nircani.
16Ñucataca ashallahuanca ña mana ricunguichijchu. Chai qʼuipaca, Ñucataca cutinmi ashacama ricunguichij, Ñucaca Yayapajmanmi ricuni— nircami.
Jesusca ‘Minchacama’ nishpami rishca
17Chashna nijpi yachacujcunamanta maijancunaca, caishuj chaishujmi:
«“Ñucataca ashallahuanca ña mana ricunguichijchu. Chai qʼuipaca, cutinmi ashacama ricunguichij, Ñucaca Yayapajmanmi ricuni” nishpaca, ¿imatataj nisha ninchu, imamí? 18“Ashallahuanca cutinmi ricunguichij” nishcatamari mana entendi tucunchij. ¿Imatataj nisha ninchu, imamí?» ninacurcami.
19Jesusca, paicuna tapushun yuyacushcata yachashpami cashna nirca:
—¿“Ashallahuanca Ñucataca, ña mana ricunguichijchu, chai qʼuipaca cutinmi ashacama ricunguichij” nishcatachu cancunapuralla tapunacucunguichij, imamí? 20Cancunaca anchata llaquirishpa huacanguichijmi. Ashtahuanpish cai pachapaj cajcunaca cushicungami. Cancunapaj llaquica cushicuimanmi tigranga, chaica chashnatajmi. 21Huarmica huachana pajtajpica, achcatami nanachin. Shina cashpapish huahuata huachashca qʼuipaca, nanaihuan huañucushcata cungarishpami, cai pachapi huahuayuj tucushcamantaca, achcata cushicun. 22Chashnallatajmi cancunapish, cunanca llaquilla canguichij. Cutin Ñuca ricuj shamujpica, cancunapaj shunguca cushicungami. Chai cushicuitaca, pipish manataj quichungachu. 23Chai punllaca Ñucataca, imata ña mana tapucunguichijchu. Ñucamanta tucui imatapish Yayata mañajpica paica cungallami, chaica chashnatajmi. 24Cunancamaca, imata manaraj Ñuca shutipi mañashcanguichijchu. Mañaichijlla, chasquinguichijmi. Chasquishpami jatunta cushicunguichij.
25Cancunamanca caicunataca, parlocunahuan yuyachishpallami huillacurcani. Shina cajpipish parlocunallahuan yuyachishpa yachachina punllacuna tucurijpica, Ñuca Yayamantaca tucuitami alli huillasha. 26Chai punllapica, ña mana Ñucallataj cancunamantaca Yayata mañashachu. Ashtahuanpish cancunallatajmari Ñuca shutipi mañanguichij. 27Cancunaca Ñucataca cʼuyarcanguichijmi, Taita Diospajmanta shamushcatapish crircanguichijmi. Chaimantami cancunataca, Yayaca cʼuyan. 28Yayapajmantami cai pachamanca shamurcani. Cai pachata saquishpami, cutin Yayapajllamantaj tigragrini— nircami.
29Shina nijpi yachacujcunaca, cashnami nirca:
—Cunantajca, ña mana ima parlocunahuan yuyachishpa huillanguichu, entendinallatamari huillangui. 30Cunantajca, tucui imatapish yachaj cashcatami ricunchij. Pi mana imata tapujllapitaj, tucuita huillanguillamari. Chaimantami cantaca, Taita Diospajmanta shamushcata crinchij— nircacunami.
31Chashna nijpi Jesusca, cashnami nirca:
—¿Cunanchu cringuichij? 32Cunanca Ñucallata saquishpa, cancuna urata janajta rina horasmari chayamucun. Ñami chayamushcapish. Shina cajpipish mana Ñucalla cashachu. Ñuca Yayaca Ñucahuanmari. 33Ñucamanta cushicuchunmi, tucui caicunataca huillani. Cai pachapica, llaquita apanguichijmi. Chashna cajpipish cai pachataca ñami misharcani, Ñucapi shunguta churaichijlla— nircami.
