Исус пере ноге ученицима
1Било је то пред празник Пасхе. Исус је знао да је дошао час да оде са овог света к Оцу. Тада је показао колико воли оне који су му припадали на овом свету, а волео их је до краја.
2Исус и његови ученици су били за вечером. Ђаво је Јуди Искариоту, сину Симоновом, већ био убацио у срце намисао да изда Исуса. 3Исус је знао да му је Отац предао потпуну власт; знао је да од Бога долази и да ће к Богу отићи. 4Тада је устао од вечере, скинуо са себе горњи део одеће, и опасао убрус око бедара. 5Онда је налио воду у лавор, па је почео да пере ноге ученицима и да их брише убрусом којим је био опасан.
6Када је дошао до Симона Петра, овај му рече: „Господе, зар ти да переш моје ноге?“
7Исус му одговори: „Ти сад не знаш шта ја радим, али ћеш разумети после.“
8Петар му рече: „Никада ти нећеш прати моје ноге!“
Исус му рече: „Ако ти не оперем ноге, немаш удела са мном.“
9Симон Петар му рече: „Господе, опери ми не само ноге, него и руке и главу!“
10Исус му рече: „Ономе који је окупан треба опрати само ноге, јер је већ сав чист. Ви сте чисти, али не сви.“ 11Исус је знао ко је његов издајник, па је зато рекао: „Нисте сви чисти.“
12Након што је опрао ноге ученицима, Исус је обукао своју горњу одећу и вратио се на своје место за столом. Онда их је упитао: „Да ли разумете шта сам вам учинио? 13Ви ме називате учитељем и Господом, и с правом то кажете, јер ја то и јесам. 14Дакле, ако сам ја, Господ и учитељ, опрао вама ноге, онда сте и ви дужни да перете ноге једни другима. 15Дао сам вам пример: чините онако како сам ја учинио вама. 16Заиста, заиста вам кажем: слуга није већи од свог господара, нити је апостол већи од онога који га је послао. 17Пошто знате ово, бићете блажени ако то и чините.
Исусов издајник
18Не говорим о свима вама. Ја знам које сам изабрао. Али Писмо мора да се обистини, кад каже: ’Онај који са мном једе, окрену се против мене.’ 19Кажем вам пре него што се то догоди, да бисте, када се то збуде, веровали да сам ја онај који јесте. 20Заиста, заиста вам кажем: ко прихвата онога кога ја шаљем, мене прихвата, а ко прихвата мене, прихвата онога који је мене послао.“
21Након што је ово изрекао, Исус се дубоко узнемирио и отворено изјавио: „Заиста, заиста вам кажем да ће ме издати један од вас.“
22Ученици су се згледали међу собом питајући се о коме он то говори. 23Један од ученика који је био Исусов миљеник, лежао је за столом до Исусовог крила. 24Симон Петар му је дао знак и рекао: „Питај о коме то говори.“
25Тако се тај ученик наслонио на Исусове груди и упитао: „Господе, ко је тај?“
26Исус одговори: „То је онај коме дам умочен залогај хлеба.“ Умочио је залогај хлеба и дао га Јуди, сину Симона Искариота. 27Чим је Јуда појео залогај, уђе Сатана у њега. Исус му рече: „Што хоћеш да учиниш, учини брзо.“ 28Нико од ученика за столом није разумео зашто му је то рекао. 29Пошто је Јуда код себе држао заједнички новац, неки су мислили да му је Исус рекао да оде да купи нешто хране за празник или да се да сиромашнима. 30Јуда је узео залогај и одмах изашао. Била је ноћ.
Нова заповест
31Када је Јуда изашао, Исус рече: „Сада ће Бог открити славу Сина Човечијег, а по њему ће се открити слава Божија. 32Ако ће се по Сину Човечијем открити слава Божија, онда ће и Бог открити славу његову. То ће се десити брзо. 33Децо, још мало времена сам са вама. Ви ћете ме тражити, али што сам рекао јудејским вођама, то сада и вама кажем: ’Тамо где ја идем, ви не можете доћи.’ 34Дајем вам нову заповест: волите једни друге. Како сам ја вас волео, тако и ви да волите једни друге. 35Ако будете имали љубави један за другог, сви ће знати да сте моји ученици.“
Исус предсказује Петрово одрицање
36Рече му Симон Петар: „Господе, куда идеш?“ Исус му одговори: „Сада не можеш ићи за мном тамо где ја идем, али ћеш ме касније следити.“
37Петар му рече: „Господе, зашто не могу да те следим? Спреман сам да умрем за тебе!“
38Исус му одговори: „Да ли си заиста спреман да умреш за мене? Заиста, заиста ти кажем: пре него што се петао огласи, три пута ћеш ме се одрећи.
Jezus myje uczniom nogi
1W przeddzień święta Paschy Jezus wiedział już, że nadszedł Jego czas—czas odejścia ze świata do Ojca. Tym, których ukochał, chciał okazać miłość aż do samego końca. 2W czasie uroczystej kolacji diabeł zawładnął sercem Judasza (syna Szymona z Kariotu) i pobudził go do zdrady. 3Jezus wiedział, że Ojciec wszystko Mu powierzył. Wiedział również, że przyszedł od Ojca i do Niego odchodzi. 4Dlatego wstał od kolacji, przebrał się, przepasał ręcznikiem, 5a potem nalał wody do miski i zaczął myć uczniom nogi, wycierając je ręcznikiem, który miał na sobie.
6Gdy podszedł do Szymona Piotra, ten zawołał:
—Panie, Ty myjesz mi nogi?!
7—Teraz nie zrozumiesz tego, co robię—odpowiedział Jezus. —Ale później zrozumiesz.
8—O, nie!—protestował Piotr. —Nigdy nie będziesz mi mył nóg!
—Jeśli tego nie zrobię, nie będziesz do Mnie należał—odrzekł Jezus.
9—W takim razie umyj nie tylko moje nogi, ale także ręce i głowę!
10—Wykąpany nie musi się myć, bo jest już czysty. Wystarczy, że opłucze nogi. Wy jesteście już czyści—jednak nie wszyscy.
11Wiedział bowiem, kto Go zdradzi. Dlatego powiedział: „Nie wszyscy jesteście czyści”.
12Po umyciu im nóg Jezus z powrotem się przebrał, usiadł z nimi i zapytał:
—Czy rozumiecie, co zrobiłem? 13Nazywacie Mnie „Nauczycielem” oraz „Panem” i macie rację, bo Nim jestem. 14Skoro więc Ja, wasz Pan i Nauczyciel, umyłem wam nogi, to i wy powinniście czynić podobnie. 15Dałem wam przykład, abyście postępowali wobec siebie tak, jak Ja. 16Zapewniam was: Sługa nie jest ważniejszy od swojego pana, a posłaniec—od tego, kto go posłał. 17Jeśli będziecie o tym pamiętać i tak postępować—będziecie szczęśliwi.
Jezus zapowiada zdradę
18Nie do wszystkich jednak odnosi się to, co powiedziałem. Wiem bowiem, kogo wybrałem. Muszą się jednak wypełnić słowa Pisma: „Ten, który jadł ze Mną chleb, zwrócił się przeciwko Mnie”. 19Mówię o tym już teraz, abyście—gdy tak się stanie—uwierzyli, że JA JESTEM. 20Zapewniam was: Kto przyjmuje mojego posłańca, Mnie samego przyjmuje. A kto Mnie przyjmuje, przyjmuje Tego, który Mnie posłał.
Jezus wskazuje zdrajcę
21Potem, przejęty do głębi, powtórzył raz jeszcze:
—Zapewniam was: Jeden z was Mnie zdradzi!
22Zaniepokojeni uczniowie popatrzyli po sobie, zastanawiając się, o kim mówi. 23Jeden z nich, najbliższy przyjaciel Jezusa, siedział tuż przy Nim. 24Szymon Piotr dał mu więc znak, aby zapytał, o kogo chodzi. 25Ten więc nachylił się i zapytał:
—Panie, kto to?
26—To ten, któremu podam kawałek umoczonego w sosie chleba—odrzekł Jezus.
Umoczył więc kawałek i podał Judaszowi. 27On zjadł i wtedy opanował go szatan. Jezus zaś powiedział do Judasza:
—Zrób szybko to, co zamierzasz.
28Nikt jednak tego nie zrozumiał. 29Ponieważ Judasz był skarbnikiem, niektórzy myśleli, że Jezus wydał mu polecenie: „Kup rzeczy potrzebne na święto” lub „Zanieś pieniądze biednym”. 30Gdy więc Judasz zjadł podany kawałek chleba, natychmiast wyszedł. A była już noc.
Jezus zapowiada zaparcie się Piotra
31Po jego wyjściu Jezus powiedział:
—Ja, Syn Człowieczy, zostałem teraz otoczony chwałą. I otoczę chwałą Boga. 32On zaś wkrótce otoczy chwałą Mnie. 33Kochani! Będę z wami jeszcze tylko chwilę. Potem będziecie Mnie szukać, ale jak powiedziałem przywódcom, tak i wam powtarzam: Tam, gdzie idę, nie możecie pójść. 34Daję wam nowe przykazanie, abyście się wzajemnie kochali. Jak Ja was ukochałem, tak wy macie kochać jedni drugich. 35Jeśli będziecie okazywać sobie nawzajem miłość, wszyscy rozpoznają, że naprawdę jesteście moimi uczniami.
36—Panie, ale dokąd odchodzisz?—zaniepokoił się Szymon Piotr.
—Teraz nie możesz iść tam razem ze Mną—odpowiedział Jezus—ale kiedyś pójdziesz.
37—Dlaczego nie teraz, Panie? Oddam za Ciebie życie!
38—Oddasz za Mnie życie?—odparł Jezus. —Zapewniam cię, że zanim rano zapieje kogut, trzy razy zaprzeczysz, że Mnie znasz.
