Исусово помазање у Витанији
1Шест дана пре Пасхе, Исус је отишао у Витанију, место где је живео Лазар кога је Исус био подигао из мртвих. 2Тамо су му припремили вечеру. Марта је послуживала, а Лазар је био један од оних који су са Исусом били за столом. 3Затим је Марија узела око пола литра правог, скупоценог, мирисног уља од нарда, излила га на Исусове ноге и обрисала их својом косом. Мирис нардовог уља испунио је целу кућу.
4Један од Исусових ученика, Јуда Искариот, који је требало да га изда, рече: 5„Зашто се то мирисно уље није продало за три стотине сребрњака и дало се сиромасима?“ 6Ово није рекао зато што је бринуо за сиромахе, него зато што је био лопов. Он је носио врећу са заједничким новцем и користио га за себе.
7Тада Исус рече: „Остави је! Нека учини то за дан мог погреба. 8Јер сиромахе ћете увек имати са собом, а мене нећете имати увек.“
9Јевреји су сазнали да је Исус тамо, па су у великом броју дошли, не само због Исуса, него и да виде Лазара, кога је Исус био подигао из мртвих. 10Тада су водећи свештеници наумили да убију и Лазара, 11јер су их због њега многи Јевреји одбацивали и веровали у Исуса.
Свечани улазак у Јерусалим
12Следећег дана је много народа дошло на празник, јер су чули да Исус долази у Јерусалим. 13Узели су гране од палми и изашли му у сусрет, кличући:
„Осана! Благословен онај
који долази у име Господње!
Нека је благословен Цар израиљски!“
14Исус је нашао једно магаре и узјахао га, као што је у Светом писму написано:
15„Не бој се, ћерко сионска!
Ево, долази ти Цар твој
јашући на магарету.“
16Исусови ученици нису тада разумели ово, али када се Исус узнео у славу, сетили су се да је у Светом писму написано о њему управо оно што су том приликом учинили за њега.
17Народ који је био с Исусом када је позвао Лазара из гроба и подигао га из мртвих, преносио је ову вест. 18Зато му је толики народ изашао у сусрет. Прочуло се, наиме, да је Исус учинио тај знак. 19А фарисеји су говорили један другом: „Видите да ништа не вреди! Ево, сав свет је отишао за њим!“
20Били су ту и неки Грци који су дошли у Јерусалим да се на празник поклоне Богу. 21Они су пришли Филипу из Витсаиде у Галилеји и замолили га: „Господине, желимо да видимо Исуса.“ 22Филип је отишао и рекао то Андрији. Онда су заједно отишли к Исусу и рекли му то.
23Исус им одговори. „Дошао је час да се Син Човечији прослави. 24Заиста, заиста вам кажем: ако пшенично зрно не падне у земљу и не умре, оно не може донети род, него остаје са̂мо. А ако умре, онда доноси много рода. 25Ко год воли свој живот, изгубиће га. А ко мрзи свој живот на овом свету, сачуваће га за вечни живот. 26Ко хоће да ми служи, нека ме следи. Где сам ја, тамо ће бити и мој слуга. Ко хоће да ми служи, имаће част код мога Оца.
Исус говори о својој смрти
27Сада ми је душа узнемирена. Шта да кажем? Да кажем: ’Оче, избави ме од часа страдања’? Па због тог часа сам и дошао! 28Оче, прослави своје име!“
Тада се зачује глас са неба: „Прославио сам и опет ћу прославити!“ 29Народ који је ту стајао, када је то чуо, рече: „Загрмело је нешто!“ Други рекоше: „То му је анђео говорио!“
30Исус рече: „Овај глас се није чуо због мене, него због вас. 31Сада је време да се суди овом свету. Сада ће владар овог света бити збачен. 32А кад ја будем подигнут са земље, све људе ћу привући к себи.“ 33Исус је, рекавши ово, показао каква га смрт чека.
34Тада му народ одговори: „Из Закона смо чули да ће Христос живети довека. Како ти, онда, кажеш да ће Син Човечији бити подигнут? Ко је тај Син Човечији?“
35Исус им одговори: „Још мало времена је светлост међу вама. Ходајте док имате светлости, да вас тама не обузме. Ко хода по тами, не зна куда иде. 36Верујте у светлост док је имате, да будете синови светлости.“ Рекавши ово, Исус је отишао и сакрио се од њих.
Неверовање народа
37Иако је Исус учинио толике знаке пред њима, они нису веровали у њега. 38Тако се испунило оно што је рекао пророк Исаија:
„Господе, ко је поверовао нашој поруци,
и мишица Господња коме се открила?“
39Због овог нису могли да верују, јер Исаија поново каже:
40„Бог им је очи ослепео
и срца им отврднуо;
да очима не виде
и да срцем не схвате,
да се не обрате
да их ја исцелим.“
41Исаија је ово рекао, јер је видео Исусову славу, те је говорио о њему.
42Чак су и многи свештеници веровали у њега, али нису смели да се јавно изјасне због фарисеја, да не би били искључени из синагоге. 43Наиме, више су волели људску славу него Божију славу.
44Исус повика: „Свако ко верује у мене, не верује само у мене, него и у онога који ме је послао. 45Ко мене види, види онога који ме је послао. 46Ја сам светлост која је дошла на свет, да свако ко верује у мене не остане у тами.
47Ко слуша моје речи, а не извршава их, томе не судим ја. Јер, ја нисам дошао да судим свету, него да се свет спасе мојим посредством. 48Ко мене одбацује и не прихвата моје речи, има једног за судију. То је реч коју сам говорио; она ће му судити у Последњи дан. 49Ја нисам говорио што је мени по вољи. Сам Отац ме је послао и заповедио ми шта да кажем и шта да говорим. 50А ово знам: у његовој заповести јесте вечни живот. Ја говорим само оно што ми је Отац рекао да говорим.“
