Исус иде у сусрет пресудним догађајима у Јерусалиму
Лазарева смрт
1Једном се Лазар из места Витанија разболео. У том месту су живеле и његове сестре, Марија и Марта. 2Марија је била она жена која је излила мирисно уље на Господове ноге и обрисала их својом косом. Лазар, који је оболео, био је њен брат. 3Оне су Исусу послале поруку: „Господе, болестан је онај кога ти волиш.“
4Чувши ово, Исус је рекао: „Ова се болест неће завршити смрћу. То је ради Божије славе, да се кроз њу прослави Син Божији.“ 5Исус је волео Марту, њену сестру и Лазара. 6Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остао је у том месту још два дана.
7Онда је рекао својим ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју!“
8Ученици рекоше: „Учитељу, још недавно су Јевреји хтели да те каменују, а ти опет хоћеш да идеш онамо?“
9Исус одговори: „Нема ли дан дванаест часова? Ко хода дању, тај се не спотиче, јер види светлост која обасјава свет. 10Ко хода ноћу, тај се спотиче, јер нема светлости у њему.“
11Рекавши ово, Исус је додао: „Наш пријатељ Лазар је заспао, али ја ћу отићи да га пробудим.“
12Ученици рекоше на то: „Господе, ако је заспао, опоравиће се.“ 13У ствари, Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да он говори о обичном сну.
14Онда им је Исус отворено рекао: „Лазар је умро, 15и због вас се радујем што нисам био тамо, да бисте ви могли да верујете. Али, хајдемо к њему!“
16Тома, звани „Близанац“, рече осталим ученицима: „Хајдемо и ми да умремо са њим!“
Исус – васкрсење и живот
17Кад је Исус дошао тамо, сазнао је да је Лазар већ четири дана у гробу. 18Пошто је Витанија била око петнаест стадија11,18 Око 3 km. удаљена од Јерусалима, 19многи Јевреји су дошли к Марти и Марији да их утеше за братом. 20Када је Марта чула да Исус долази, пошла му је у сусрет, док је Марија остала кући.
21Марта рече Исусу: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро. 22Ипак, сада знам да ће ти Бог дати што год затражиш од њега.“
23Исус јој рече: „Васкрснуће твој брат.“
24Марта му одговори: „Знам да ће васкрснути у Последњи дан.“
25Исус јој одговори: „Ја сам васкрсење и живот. Ко верује у мене, живеће ако и умре. 26И ко год живи и верује у мене, неће довека умрети. Верујеш ли у то?“
27Она одговори: „Да, Господе, верујем да си ти Христос, Син Божији, који треба да дође на свет.“
28Рекавши ово, отишла је, позвала у страну своју сестру Марију и рекла јој: „Учитељ је овде и зове те.“ 29Када је Марија то чула, брзо је устала и отишла к њему. 30Исус још није био ушао у село, него је остао на месту на коме га је Марта сусрела. 31А Јевреји који су били са Маријом у кући и тешили је, када су видели да је у журби устала и изашла, пођу за њом, мислећи да иде на гроб да плаче.
32Марија је онда дошла до места где је био Исус. Када га је видела, пала је ничице пред њега и рекла му: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро!“
33Видевши Марију и Јевреје који су дошли за њом како плачу, Исус се силно потресе и узбуди. 34Онда их је упитао: „Где сте га положили?“
Они му рекоше: „Господе, дођи да видиш.“
35Исусу навреше сузе.
36Јевреји рекоше: „Ето, колико га је волео!“
37Али неки од њих рекоше: „Зар он, који је вратио вид слепоме, није могао да учини да Лазар не умре?“
Исус подиже Лазара из мртвих
38Тада је Исус, изнова потресен, отишао на гроб. То је била пећина на чијем улазу је био наваљен камен. 39Исус рече: „Одгурните тај камен!“
Рече му Марта, покојникова сестра: „Господе, већ заудара, јер је већ четврти дан у гробу!“
40Исус јој на то рече: „Зар ти нисам рекао да ћеш видети славу Божију ако верујеш?“
41Одгурнули су камен. Исус је онда подигао поглед горе и рекао: „Оче, хвала ти што си ме услишио. 42Ја знам да ме ти увек услишаваш, али то сам рекао због овог народа овде, да би поверовали да си ме послао.“
43Након што је ово рекао, Исус снажно повика: „Лазаре, изађи напоље!“ 44Мртвац изађе. Руке и ноге су му биле увијене у погребне повоје, а лице обмотано убрусом.
Исус им рече: „Размотајте га и пустите да иде!“
Завера против Исуса
45Тада су многи Јевреји, који су дошли код Марије и видели шта је Исус учинио, поверовали у њега. 46Међутим, неки од њих су отишли к фарисејима и рекли им шта је Исус учинио. 47Тада су водећи свештеници и фарисеји сазвали Велико веће и рекли:
„Шта да радимо? Овај човек чини многе знаке! 48Ако га пустимо да настави овако, сви ће поверовати у њега. Тада ће доћи Римљани и уништити нам храм, а народ побити.“
49Један од њих, Кајафа, који је те године био Првосвештеник, рече им: „Ништа ви не знате! 50Зар не схватате да је за вас боље да један човек умре за народ, него да сав народ изгине?“
51Међутим, он то није рекао сам од себе. Пошто је био Првосвештеник за ту годину, он је прорекао да Исус мора да умре за јудејски народ, 52и не само за тај народ, него и за друге народе, како би сву расејану децу Божију окупио у једно. 53Стога су тог дана одлучили да га убију.
54Зато се Исус није више јавно појављивао међу Јеврејима, него је отишао одатле у крај близу пустиње, у град који се зове Јефрем. Тамо је боравио са ученицима.
55Ближио се јудејски празник Пасха, па су многи људи из својих крајева дошли у Јерусалим, да би се подвргли обреду очишћења пре Пасхе. 56Тада су тражили Исуса и, стојећи у храму, говорили једни другима: „Шта мислите? Хоће ли доћи на празник?“ 57Наиме, водећи свештеници и фарисеји су издали наредбу да ко год дозна где је Исус, дојави да га ухвате.
The death of Lazarus
1Now a man named Lazarus was ill. He was from Bethany, the village of Mary and her sister Martha. 2(This Mary, whose brother Lazarus now lay ill, was the same one who poured perfume on the Lord and wiped his feet with her hair.) 3So the sisters sent word to Jesus, ‘Lord, the one you love is ill.’
4When he heard this, Jesus said, ‘This illness will not end in death. No, it is for God’s glory so that God’s Son may be glorified through it.’ 5Now Jesus loved Martha and her sister and Lazarus. 6So when he heard that Lazarus was ill, he stayed where he was two more days, 7and then he said to his disciples, ‘Let us go back to Judea.’
8‘But Rabbi,’ they said, ‘a short while ago the Jews there tried to stone you, and yet you are going back?’
9Jesus answered, ‘Are there not twelve hours of daylight? Anyone who walks in the day-time will not stumble, for they see by this world’s light. 10It is when a person walks at night that they stumble, for they have no light.’
11After he had said this, he went on to tell them, ‘Our friend Lazarus has fallen asleep; but I am going there to wake him up.’
12His disciples replied, ‘Lord, if he sleeps, he will get better.’ 13Jesus had been speaking of his death, but his disciples thought he meant natural sleep.
14So then he told them plainly, ‘Lazarus is dead, 15and for your sake I am glad I was not there, so that you may believe. But let us go to him.’
16Then Thomas (also known as Didymus11:16 Thomas (Aramaic) and Didymus (Greek) both mean twin.) said to the rest of the disciples, ‘Let us also go, that we may die with him.’
Jesus comforts the sisters of Lazarus
17On his arrival, Jesus found that Lazarus had already been in the tomb for four days. 18Now Bethany was less than two miles11:18 Or about 3 kilometres from Jerusalem, 19and many Jews had come to Martha and Mary to comfort them in the loss of their brother. 20When Martha heard that Jesus was coming, she went out to meet him, but Mary stayed at home.
21‘Lord,’ Martha said to Jesus, ‘if you had been here, my brother would not have died. 22But I know that even now God will give you whatever you ask.’
23Jesus said to her, ‘Your brother will rise again.’
24Martha answered, ‘I know he will rise again in the resurrection at the last day.’
25Jesus said to her, ‘I am the resurrection and the life. The one who believes in me will live, even though they die; 26and whoever lives by believing in me will never die. Do you believe this?’
27‘Yes, Lord,’ she replied, ‘I believe that you are the Messiah, the Son of God, who is to come into the world.’
28After she had said this, she went back and called her sister Mary aside. ‘The Teacher is here,’ she said, ‘and is asking for you.’ 29When Mary heard this, she got up quickly and went to him. 30Now Jesus had not yet entered the village, but was still at the place where Martha had met him. 31When the Jews who had been with Mary in the house, comforting her, noticed how quickly she got up and went out, they followed her, supposing she was going to the tomb to mourn there.
32When Mary reached the place where Jesus was and saw him, she fell at his feet and said, ‘Lord, if you had been here, my brother would not have died.’
33When Jesus saw her weeping, and the Jews who had come along with her also weeping, he was deeply moved in spirit and troubled. 34‘Where have you laid him?’ he asked.
‘Come and see, Lord,’ they replied.
35Jesus wept.
36Then the Jews said, ‘See how he loved him!’
37But some of them said, ‘Could not he who opened the eyes of the blind man have kept this man from dying?’
Jesus raises Lazarus from the dead
38Jesus, once more deeply moved, came to the tomb. It was a cave with a stone laid across the entrance. 39‘Take away the stone,’ he said.
‘But, Lord,’ said Martha, the sister of the dead man, ‘by this time there is a bad odour, for he has been there four days.’
40Then Jesus said, ‘Did I not tell you that if you believe, you will see the glory of God?’
41So they took away the stone. Then Jesus looked up and said, ‘Father, I thank you that you have heard me. 42I knew that you always hear me, but I said this for the benefit of the people standing here, that they may believe that you sent me.’
43When he had said this, Jesus called in a loud voice, ‘Lazarus, come out!’ 44The dead man came out, his hands and feet wrapped with strips of linen, and a cloth round his face.
Jesus said to them, ‘Take off the grave clothes and let him go.’
The plot to kill Jesus
45Therefore many of the Jews who had come to visit Mary, and had seen what Jesus did, believed in him. 46But some of them went to the Pharisees and told them what Jesus had done. 47Then the chief priests and the Pharisees called a meeting of the Sanhedrin.
‘What are we accomplishing?’ they asked. ‘Here is this man performing many signs. 48If we let him go on like this, everyone will believe in him, and then the Romans will come and take away both our temple and our nation.’
49Then one of them, named Caiaphas, who was high priest that year, spoke up, ‘You know nothing at all! 50You do not realise that it is better for you that one man die for the people than that the whole nation perish.’
51He did not say this on his own, but as high priest that year he prophesied that Jesus would die for the Jewish nation, 52and not only for that nation but also for the scattered children of God, to bring them together and make them one. 53So from that day on they plotted to take his life.
54Therefore Jesus no longer moved about publicly among the people of Judea. Instead he withdrew to a region near the wilderness, to a village called Ephraim, where he stayed with his disciples.
55When it was almost time for the Jewish Passover, many went up from the country to Jerusalem for their ceremonial cleansing before the Passover. 56They kept looking for Jesus, and as they stood in the temple courts they asked one another, ‘What do you think? Isn’t he coming to the festival at all?’ 57But the chief priests and the Pharisees had given orders that anyone who found out where Jesus was should report it so that they might arrest him.
