Исус иде у сусрет пресудним догађајима у Јерусалиму
Лазарева смрт
1Једном се Лазар из места Витанија разболео. У том месту су живеле и његове сестре, Марија и Марта. 2Марија је била она жена која је излила мирисно уље на Господове ноге и обрисала их својом косом. Лазар, који је оболео, био је њен брат. 3Оне су Исусу послале поруку: „Господе, болестан је онај кога ти волиш.“
4Чувши ово, Исус је рекао: „Ова се болест неће завршити смрћу. То је ради Божије славе, да се кроз њу прослави Син Божији.“ 5Исус је волео Марту, њену сестру и Лазара. 6Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остао је у том месту још два дана.
7Онда је рекао својим ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју!“
8Ученици рекоше: „Учитељу, још недавно су Јевреји хтели да те каменују, а ти опет хоћеш да идеш онамо?“
9Исус одговори: „Нема ли дан дванаест часова? Ко хода дању, тај се не спотиче, јер види светлост која обасјава свет. 10Ко хода ноћу, тај се спотиче, јер нема светлости у њему.“
11Рекавши ово, Исус је додао: „Наш пријатељ Лазар је заспао, али ја ћу отићи да га пробудим.“
12Ученици рекоше на то: „Господе, ако је заспао, опоравиће се.“ 13У ствари, Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да он говори о обичном сну.
14Онда им је Исус отворено рекао: „Лазар је умро, 15и због вас се радујем што нисам био тамо, да бисте ви могли да верујете. Али, хајдемо к њему!“
16Тома, звани „Близанац“, рече осталим ученицима: „Хајдемо и ми да умремо са њим!“
Исус – васкрсење и живот
17Кад је Исус дошао тамо, сазнао је да је Лазар већ четири дана у гробу. 18Пошто је Витанија била око петнаест стадија11,18 Око 3 km. удаљена од Јерусалима, 19многи Јевреји су дошли к Марти и Марији да их утеше за братом. 20Када је Марта чула да Исус долази, пошла му је у сусрет, док је Марија остала кући.
21Марта рече Исусу: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро. 22Ипак, сада знам да ће ти Бог дати што год затражиш од њега.“
23Исус јој рече: „Васкрснуће твој брат.“
24Марта му одговори: „Знам да ће васкрснути у Последњи дан.“
25Исус јој одговори: „Ја сам васкрсење и живот. Ко верује у мене, живеће ако и умре. 26И ко год живи и верује у мене, неће довека умрети. Верујеш ли у то?“
27Она одговори: „Да, Господе, верујем да си ти Христос, Син Божији, који треба да дође на свет.“
28Рекавши ово, отишла је, позвала у страну своју сестру Марију и рекла јој: „Учитељ је овде и зове те.“ 29Када је Марија то чула, брзо је устала и отишла к њему. 30Исус још није био ушао у село, него је остао на месту на коме га је Марта сусрела. 31А Јевреји који су били са Маријом у кући и тешили је, када су видели да је у журби устала и изашла, пођу за њом, мислећи да иде на гроб да плаче.
32Марија је онда дошла до места где је био Исус. Када га је видела, пала је ничице пред њега и рекла му: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро!“
33Видевши Марију и Јевреје који су дошли за њом како плачу, Исус се силно потресе и узбуди. 34Онда их је упитао: „Где сте га положили?“
Они му рекоше: „Господе, дођи да видиш.“
35Исусу навреше сузе.
36Јевреји рекоше: „Ето, колико га је волео!“
37Али неки од њих рекоше: „Зар он, који је вратио вид слепоме, није могао да учини да Лазар не умре?“
Исус подиже Лазара из мртвих
38Тада је Исус, изнова потресен, отишао на гроб. То је била пећина на чијем улазу је био наваљен камен. 39Исус рече: „Одгурните тај камен!“
Рече му Марта, покојникова сестра: „Господе, већ заудара, јер је већ четврти дан у гробу!“
40Исус јој на то рече: „Зар ти нисам рекао да ћеш видети славу Божију ако верујеш?“
41Одгурнули су камен. Исус је онда подигао поглед горе и рекао: „Оче, хвала ти што си ме услишио. 42Ја знам да ме ти увек услишаваш, али то сам рекао због овог народа овде, да би поверовали да си ме послао.“
43Након што је ово рекао, Исус снажно повика: „Лазаре, изађи напоље!“ 44Мртвац изађе. Руке и ноге су му биле увијене у погребне повоје, а лице обмотано убрусом.
Исус им рече: „Размотајте га и пустите да иде!“
Завера против Исуса
45Тада су многи Јевреји, који су дошли код Марије и видели шта је Исус учинио, поверовали у њега. 46Међутим, неки од њих су отишли к фарисејима и рекли им шта је Исус учинио. 47Тада су водећи свештеници и фарисеји сазвали Велико веће и рекли:
„Шта да радимо? Овај човек чини многе знаке! 48Ако га пустимо да настави овако, сви ће поверовати у њега. Тада ће доћи Римљани и уништити нам храм, а народ побити.“
49Један од њих, Кајафа, који је те године био Првосвештеник, рече им: „Ништа ви не знате! 50Зар не схватате да је за вас боље да један човек умре за народ, него да сав народ изгине?“
51Међутим, он то није рекао сам од себе. Пошто је био Првосвештеник за ту годину, он је прорекао да Исус мора да умре за јудејски народ, 52и не само за тај народ, него и за друге народе, како би сву расејану децу Божију окупио у једно. 53Стога су тог дана одлучили да га убију.
54Зато се Исус није више јавно појављивао међу Јеврејима, него је отишао одатле у крај близу пустиње, у град који се зове Јефрем. Тамо је боравио са ученицима.
55Ближио се јудејски празник Пасха, па су многи људи из својих крајева дошли у Јерусалим, да би се подвргли обреду очишћења пре Пасхе. 56Тада су тражили Исуса и, стојећи у храму, говорили једни другима: „Шта мислите? Хоће ли доћи на празник?“ 57Наиме, водећи свештеници и фарисеји су издали наредбу да ко год дозна где је Исус, дојави да га ухвате.
Lazaromi huañushca
1Betania aillu llajtapica, Lázaro shuti runami ungushca carca. Chaipimi Mariapish, paipaj ñaña Martandij causarca. 2(Ungushca Lazaropaj pani Mariami, Apunchij Jesustaca mishquijllata ashnajhuan chaquipi tallishpa, ajchahuan chaquichirca). 3Paicunami: «Apunchij Jesús, Canhuan alli apanacuj, Can cʼuyashca Lazaroca ungushcamari» nishpa, huillachun cacharcacuna.
4Chaita huillajpica, Jesusca: «Cai ungüihuanca, mana huañungachu. Ashtahuanpish Taita Dios tucuita rurai tucuj cashcata ricuchinapajllami. Cai ungüimantami Diospaj Churi Ñucapish, tucuita rurai tucuj cashcata ricuchisha» nircami.
5Jesusca Martatapish, paipaj ñañatapish, Lazarotapish cʼuyarcami. 6Lázaro ungushca cajta yachashpapish, ishqui punllahuan chaipi saquirircarajmi. 7Chai qʼuipami Jesusca, yachacujcunataca:
—Cutin Judeaman jacuchij— nirca.
8Shina nijpi, Paipaj yachacujcunaca:
—Rabí, cainanijllamari judiocunaca Cantaca, rumihuan shitashun nircacuna. ¿Cutinchari chaimanca risha ninguiari?— nircacunami.
9Chashna nijpipish, Jesusca:
—¡Illu punllaca, chunga ishqui horastami charin! Punllapi purijca, achij punllapi cashcamanta mana ñitcarinchu. 10Ashtahuanpish tutapi purijca, quiquinllataj mana achijyachi tucushcamantaca, maipipish ñitcarinllami— nircami.
11Caitapishmi nirca:
—Ñucanchijhuan apanacuj Lazaroca dormicunmari, paita rijchachinamanmi rigrini— nirca.
12Chashna nijpi, Paipaj yachacujcunaca:
—Apunchij Jesús, Lazaroca dormicushpallaca alliyangallamari— nircacunami.
13Jesusca, Lazarotaca ña huañushca cajpimi, chashnaca nirca. Ashtahuanpish paicunaca ‘Dormishpa samaricujllapimi, chashna nicunga’ yuyarcacunami. 14Chaimantami Jesusca, cashna nishpa alli huillarca:
—Lazaroca huañushcami. 15Ñuca mana chaipi cashcamanta cushicunimi. Pai huañushcaca, cancuna crichun allimari, paita ricunaman jacuchij— nircami.
16Shina nijpica, ishqui huacharishca Tomasmi caishuj yachacujcunataca:
—Shinashpaca, ñucanchijpish Paihuan huañungapaj jacuchij— nircami.
Lazaropaj panitami Jesusca shunguta samachishca
17Jesusca, Lazarota pambashca chuscu punllapimi chayarca. 18Betaniaca, Jerusalenmantaca quimsa kilómetro shinallapimi carca. 19Chaimantami Martatapish, Mariatapish turi huañushcamanta llaquilla cajpi, achca judiocuna ricunaman shamushca carca. 20Martaca, ‘Jesús shamucun’ nijta uyashpaca, tupanamanmi llujshirca. Ashtahuanpish Mariaca, huasipi saquirircallami.
21Martami Jesustaca cashna nirca:
—Apunchij Jesús, Can caipi cashca cajpica, ñuca turica mana huañunmanchu carca. 22Cunanpish Taita Diosta Can imata mañajpica, Taita Dios cuna cashcata yachanimi— nircami.
23Shina nijpi Jesusca:
—Cambaj turica causaringamari— nircami.
24Chashna nijpi Martaca:
—Tucuri punllapi, huañushcacuna causarina punllapi causarina cashcataca yachanitajmari— nircami.
25Shina nijpi Jesusca, cashnami nirca:
—Ñucamari causachijpish, causaita cujpish cani. Maijanpish Ñucata crijca, huañushca cashpapish causangami. 26Causacujcunaca maijanpish Ñucata crijca, huiñaita manataj huañungachu. ¿Chaitaca cringuichu?— nircami.
27Jesús chashna nijpica:
—Ari Apunchij Jesús, Cantaca Diospaj Churi, Quishpichij Cristo cai pachaman shamushcatami crini— nircami.
28Chashna nishca qʼuipa Marta rishpaca, paipaj ñaña Mariataca:
—Yachachijmari caipi, canta cayacunmari— nishpa allijlla huillarca.
29Mariaca shina nijta uyashcahuanmi, jatarishpa Jesuspajman shamurca. 30Jesusca chai uchilla aillu llajtamanca manaraj chayashcachu carca. Marta Paihuan tupashcallapitajmi carca. 31Ricunaman shamuj judiocunaca, María jatarishcahuan huasimanta llujshishpa rijta ricushpami, ‘Turita pambashca ñaupajpimari huacagringa’ ninacushpa, catishpa rircacuna.
32María Jesuspajman chayashpaca, Paipaj ñaupajpi pambaman cumurishpami:
—Apunchij Jesús, Can caipi cashca cajpica, ñuca turica mana huañunmanchu carca— nirca.
33Chashna nishpa María huacacujpica, paita catishpa shamuj judiocunapish huacarcacunami. Chaita ricushpami Jesusca, Paipaj espiritupi nanarishpa anchata llaquirirca.
34Chashna llaquirishpaca:
—¿Maipitaj paitaca churarcanguichij?— nishpa tapujpimi:
—Apunchij Jesús, shamui ricungui— nircacuna.
35Ricugrishpaca, Jesusca huacarcami. 36Chaimantami judiocunaca:
—Riquichij, Lazarotaca yallitajmari cʼuyashca— nircacuna.
37Paicunapuramanta maijancunaca:
—Paica mana ricujtapish ñahuita pascarcamari, Lázaro ama huañuchunca, ¿manachu imallatapish rurai tucunman carca, imashi?— nircacunami.
Jesusca Lazarota causachishcami
38Jesusca cutintaj anchata llaquirishpami, Lazarota churashca jutcuman cʼuchuyarca. Chai jutcuca, quinriman allashca, jatun rumihuan huichcashcami carca. 39Chaimantami Jesusca:
—Rumita anchuchichij— nirca.
Shina nijpimi, huañushcapaj pani Martaca:
—Apunchij Jesús, pambashcaca ñamari chuscu punlla tucun, ashnacungamari— nirca.
40Chashna nijpi Jesusca:
—¿“Can crishpaca, Taita Dios rurai tucushcata ricunguimi” nircanitaj shiná?— nircami.
41Chashna nijpica, huañushcata churashca jutcuta huichcashca rumita anchuchircacunami. Chaipimi Jesusca, jahuata ricushpa cashna nirca:
—Yayalla, Can Ñucata uyashcamanta pagui ninimi. 42Ñucata Can uyaracuj cashcataca yachanimi. Ashtahuanpish Ñuca muyundijpi caj tucui gentecuna, Can Ñucata cachashcata crichunllami chashnaca nini— nircami.
43Chashna nishca qʼuipaca, sinchita caparishpami:
—¡Lázaro, chaimanta llujshimui!— nirca.
44Chashna nijpica chai huañushcaca maquicunatapish, chaquicunatapish maitushca, umatapish ñahuindij linsohuan chʼungullishcami llujshimurca. Chashna cajpimi Jesusca:
—Purichun, maitushcata pascaichij— nirca.
Jesusta huañuchingapajmi yuyarinacushca
(Mat 26:1-5; Mar 14:1-2; Luc 22:1-2)
45Chashna rurajta ricushpaca, Mariata ricunaman shamuj judiocunapuramanta achcacunami Jesusta crircacuna. 46Ashtahuanpish maijancunaca, fariseocunapajman rishpami Jesús imallata rurashcata huillarcacuna. 47Chaimantami pushaj curacunapish, fariseocunapish, tucui mandajcunapurata tandachishpa, cashna nircacuna:
—¿Imatataj rurashun? Chai runaca, señalcunatamari ruran. 48Chashna saquijllapica, tucuicunamari Paita cringacuna. Chashna tucujpica romanocuna shamushpaca, ñucanchij Diospaj huasitapish, tucui ñucanchij israelcunatapishmi chingachingacuna— nircacunami.
49Chashna nijpi paicunapuramanta chai huatapi mandacuj Caifás curami, cashna nirca:
—Cancunaca imatapish mana yachanguichijchu. 50Ñucanchij tucui israelcuna huañunapaj randica, shuj runalla ñucanchijpaj randi huañunamari ashtahuan alli. Chaitaca manamari entendinguichijchu— nircami.
51Chaitaca, mana paipaj quiquin yuyaillamantachu nirca. Ashtahuanpish chai huatapi curacunata mandaj cura cashpa Diosllataj yuyachijpimi, tucui israelcunapaj randi Jesús huañunata, ñaupashpa huillarca. 52Mana tucui israelcunallamantachu huañuna carca. Ashtahuanpish mai llajtapi causacujcuna cashpapish, Diospaj huahua cajcunaca shujlla tucuchunmi huañuna carca. 53Chashna ninacushca punllamantami, Jesustaca huañuchingapaj shuj yuyailla tucurcacuna.
54Chaimantami Jesusca, judiocunapurapica pacalla purirca. Shitashca pamba cʼuchullapi caj Efraín puebloman rishpami, Paipaj yachacujcunandij chaipi purirca.
55Judiocunapaj Pascua punllacunapish ñami chayamucurca. Chuyayangapaj maillarinamanmi, achcacuna Pascua ñaupaman chai llajtamanta Jerusalenman huichiyarcacuna. 56Judiocunaca Jesusta mashcacushpami, Diospaj huasipica: «¿Imatataj yuyanguichij? ¿Cai fiestamanca shamungachu imashi?» nishpa, caishuj chaishuj tapunacurcacuna. 57Pushaj curacunapish, fariseocunapish Jesús maipi cashcata maijan yachashpaca, japigringapaj huillaj shamuchunmi ña mandashca carca.
