Добри Пастир
1Заиста, заиста вам кажем: ко не улази у овчији тор на врата, него прескаче на другом месту, тај је лопов и разбојник. 2Пастир овцама је онај који улази на врата. 3Њему вратар отвара, а овце слушају његов глас. Своје овце зове по имену и изводи их. 4Када изведе своје овце, он сам иде пред њима и овце иду за њим, јер познају његов глас. 5Оне неће следити странца, јер не препознају глас странца.“ 6Исус им је испричао ову причу, али они нису разумели о чему им је говорио.
7Исус им је тада поново рекао: „Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата за овце. 8Сви који су пре мене дошли, лопови су и разбојници, али их овце нису послушале. 9Ја сам врата. Ко уђе кроз мене, биће спасен; улазиће и излазиће и пашу ће налазити. 10Лопов долази само да украде, закоље и уништи. Ја сам дошао да имају живот и да га имају у изобиљу.
11Ја сам добри Пастир. Добри Пастир полаже свој живот за овце. 12Најамник, коме овце не припадају, није пастир. Када види да долази вук, он оставља овце и бежи, а вук их граби и разгони. 13Пошто је најамник, њега није брига за овце.
14Ја сам добри Пастир и познајем своје овце, а моје овце познају мене. 15Тако и Отац познаје мене и ја Оца. Ја полажем свој живот за овце. 16Ипак, имам и друге овце које нису из овог тора. И њих треба да доведем, па ће слушати мој глас. Онда ће бити једно стадо са једним Пастирем. 17Мој Отац ме воли, зато што хоћу да положим свој живот. Ја га дајем да бих га поново узео. 18Нико га не узима од мене; ја га сам полажем. Имам власт да га положим као и да га поново узмем. Ову заповест сам примио од свога Оца.“
19Због ових речи је поново настала подела међу Јеврејима. 20Многи рекоше: „У њему је зли дух, па бунца. Што га слушате?“ 21Други рекоше: „То нису речи опседнутог злим духом. Зар зли дух може да врати вид слепоме?“
22У Јерусалиму се тада славио празник Посвећења храма. Била је зима. 23Исус је ходао у храму Соломоновим тремом. 24Тада га окружише Јевреји и рекоше му: „Докле ћеш нас држати у неизвесности? Реци нам отворено ако си ти Христос!“
25Исус им одговори: „Ја сам вам рекао, али ви не верујете. Дела која чиним у име свога Оца говоре ми у прилог. 26Ви, ипак, не верујете, јер не припадате мојим овцама. 27Моје овце слушају мој глас. Ја их познајем и оне иду за мном. 28Ја им дајем вечни живот, те неће никада пропасти, нити ће их ико отети из моје руке. 29Отац мој, који ми их је дао, већи је од свега и нико не може да их отме из руке мога Оца. 30Ја и Отац једно смо.“
31Јевреји поново дограбише камење да га каменују. 32Исус им рече: „Учинио сам пред вама многа добра дела која ми је Отац наложио. За које од њих ме каменујете?“
33Јевреји му одговорише: „Не каменујемо те ми за добро дело, него због богохулства. Ти си човек, а проглашаваш се Богом.“
34Исус им рече: „Зар у вашем Закону не пише: ’Ја рекох: „Богови сте“’? 35Ако је Закон назвао ’боговима’ оне којима је Божија реч упућена – а Писмо се не може укинути – 36како онда кажете за онога, кога је Бог посветио и послао у свет: ’Ти вређаш Бога!’, због тога што сам рекао: ’Ја сам Син Божији’?! 37Ако ја не чиним дела свог Оца, немојте ми веровати. 38Уколико чиним његова дела, онда верујте макар тим делима, ако већ не верујете мени. Тада ћете знати да је Отац у мени и ја у Оцу.“ 39Тада су поново хтели да га ухвате, али је он измакао њиховим рукама.
40Исус је поново прешао на другу страну Јордана, код места где је Јован некада крштавао. Тамо је остао. 41Тада су многи дошли к њему и рекли: „Јован није учинио ниједан знак, али све што је рекао за овог човека било је истинито.“ 42Многи су тамо поверовали у Исуса.
Jesusca alli Michijmi
1Corral punguta mana yaicushpa, maitapish huichiyashpa Ovejacunapajman yaicujca shuhuami, chapashpa huañuchijmi, chaica chashnatajmari. 2Ashtahuanpish ovejacunata michijtajca, pungutami yaicun. 3Paimanmi corralpi cuidajca, punguta pascashpa ricuchin. Ovejacunaca, michij rimajtaca uyanmi. Michijca paipaj ovejacunataca, shutipi cayashpami llujshichin. 4Tucui paipaj quiquin ovejacunata canllaman llujshichishpaca, paicunata ñaupashpami rin. Ovejacunaca, michijpaj rimaita rijsishcamantaca catinllacunami. 5Ashtahuanpish mana rijsishcataca mana catinchu. Mana rijsishcacunapaj rimaita uyashpaca, mancharishpa, maitapish rinllacunami— nircami.
6Jesús cai parlohuan yuyachijpica, paicunaca imata nisha nishcata mana entendircacunachu.
7Chaimantami, Jesusca cutin cashna nirca: «Ñucami ovejacuna yaicuna Pungu cani, chaica chashnatajmari. 8Tucui Ñucapaj ñaupa shamujcunaca shuhuacunami, chapashpa huañuchijcunami carca. Chaimantami ovejacunaca, mana uyarcacuna. 9Ñucaca Pungumi cani. Pipish Ñucamanta yaicujca, quishpiringami. Corralman yaicungami, llujshingami, micunatapish japingami. 10Shuhuaca shuhuangapaj, huañuchingapaj, tucuchingapajllami shamun. Ñucaca causaita charichun, yallijta charichunmi shamurcani.
11Ñucaca, alli Michijmi cani. Alli Michijca, ovejacunamantaca quiquin causaitami cun. 12Ashtahuanpish cullquiraiculla michijca, mana michijtajchu, ovejacunapish mana paipajchu. Chaimantami atuj shamujpica, shitashpa miticugrinlla. Atujca ovejacunataca japishpa apanllami, caita chaita callpachinllami. 13Chashna cullquiraiculla michijca miticunllami. Cullquimantalla michicushcamantaca, ovejacuna imapish tucuchun shitashpa rinllami.
14Ñucaca, alli Michijmi cani. Ñuca ovejacunataca rijsinimi, paicunapish Ñucataca rijsinmi. 15Ima shinami Yayaca ñucata rijsin, chashnallatajmi Ñucapish Yayataca rijsini. Ñucaca ovejacunamanta causaita cunimi.
16Mana cai corralpi caj shujtaj ovejacunatapish charinimi. Paicunatapish pushamunatajmi cani. Paicunapish Ñuca rimashcataca uyangacunami. Shuj canllallami tucunga, shuj Michijllami tiyanga. 17Cutinllataj chasquingapaj Ñuca causaita cushami. Chaimantami, Yayaca Ñucata cʼuyan. 18Pi mana Ñuca causaitaca quichui tucunchu, Ñucallataj huañusha nijpimi huañuchingacuna. Ñucallataj huañui tucunimi, Ñucallataj causari tucunimi. Ñuca Yayallatajmi chashna rurachun mandarca» nircami.
19Chashna huillashcata uyashpaca, judiocunaca cutinllatajmi paicunapura chʼican chʼicanta yuyashpa rimanacurcacuna. 20Paicunapuramanta achcacunami: «Paica supai japishca, muspamari. ¿Imapajtaj uyacushunpish?» nircacuna. 21Cutin shujtajcunaca: «Chashna shimicunataca supai japishca cashpaca, mana rimanmanchu. Supaica mana ricujcunapaj ñahuicunataca, ¿pascai tucunchari?» nircacunami.
Jesusca Diosllataj cashcatami huillashca
22Jerusalenpica chiri punllacunapimi, Diospaj huasita mingashcata yuyarina fiestata ruracurcacuna. 23Chai fiestapimi Jesusca Diospaj huasipica, Salomón shuti corredorpi puricurca. 24Chaipi puricujpimi, judiocunaca muyujta shayarishpa Jesustaca:
—¿Maicamataj ñucanchijtaca muspachishpalla charisha ninguiari? Canllataj Cristo cashpaca, ña alli huillaiari— nircacunami.
25Chaimantami Jesusca, cashna cutichirca:
—Ñamari huillarcani, cancunallataj mana crisha ninguichijca. Ñuca Yaya mandajpi Ñuca imalla rurashcacunata ricushpallataj, yuyaita japinamari canguichij. 26Ashtahuanpish ña nishca shina, cancunaca mana Ñuca ovejacuna cashcamantami mana cringuichij. 27Ñuca ovejacunaca Ñuca rimashcata rijsinmi, Ñucapish paicunata rijsinimi, Ñucataca catinllacunami. 28Ñucaca paicunamanca huiñai causaitami cuni, paicunaca manataj chingaringachu. Ñuca maquimantaca, pipish manataj quichungachu. 29Ñucaman cuj Ñuca Yayaca, tucuicunata yalli jatunmari. Ñuca Yayapaj maquimantaca, pipish manataj quichui tucunchu. 30Ñucapish, Yayapish shujllami canchij— nircami.
31Shina nijpi judiocunaca rumihuan shitashun nishpami, cutin rumicunata japircacuna. 32Chaimantami Jesusca:
—Ñuca Yaya rurachun cachashca allicunataca, achcatamari rurashpa ricuchircani. ¿Maijan chaicunamantataj rumihuan shitashun ninguichigari?— nishpa tapurca.
33Chashna nijpi judiocunaca:
—Allita rurashcamantaca, mana rumicunahuan shitashun ninchijchu. Ashtahuanpish runa cashca jahua, ‘Diosmi cani’ nishcamantami, rumicunahuanca shitashun ninchij— nircacunami.
34Shina nijpi Jesusca, cashnami nirca:
—¿Cancunata Mandashpa Quillcashcapica: “ ‘Dioscunami canguichij’ nircanimi” nicuntaj shiná? 35Manaca Diospaj Shimica llullangachu. Chaipica Taita Diosca, Paipaj Shimita chasquijcunatami, “Dioscunami canguichij” nishca. 36Chaita yachashca jahuaca, ¿ima nishpataj Ñucataca: “Runa cashca jahuamari ‘Diosmi cani’ ningui” nishpa pʼiñanguichij? Ñucatacarin Yaya Diosllataj Paipajlla chʼicanyachishpamari, cai pachaman cachahuarca. Chaimantami, ‘Diospaj Churimi cani’ nini. 37Ñuca Yaya rurachun nishcata mana ruracujpica, Ñucataca ama crichijchu. 38Ashtahuanpish Yaya rurachun nishcata ruracujpica, Ñucata mana crishpapish, chai rurashcacunallatapish crichigari. Chaita crishpami Ñucaca Yayahuan, Yayaca Ñucahuan shujlla cashcataca, alli yachanguichij— nircami.
39Chashna nishcamanta cutintaj japishun nijpica Jesusca, paicunapaj maquimantami llushpirishpa rirca.
40Chaimantaca, Jordán yacu chʼimbanijpi, ñaupaman Juan bautiźacushcaman tigrashpami, chaipi saquirirca. 41Achcacunami Paipajman shamurcacuna. Paicunaca: «Juanca, ima milagrocunata mana rurashca cashpapish, cai runamanta pai imallata huillashpaca, manatajmari llullashcachu» nircacunami.
42Chaimantami chaipica, achcacuna Jesusta crircacuna.
