Христос је Првосвештеник по Мелхиседековом реду
1Наиме, овај Мелхиседек, салимски цар, био је свештеник Бога Свевишњега. Он је изашао у сусрет Аврахаму који се враћао након своје победе над краљевима, и благословио га, 2а Аврахам му је дао десетак од свега. (Мелхиседек у преводу значи прво „цар праведности“, а цар Салима значи „цар мира“.) 3О његовом оцу и његовој мајци, као и о његовим прецима, не зна се ништа. Такође се не зна ни кад се родио ни кад је умро, али пошто је сличан Сину Божијем, остаје заувек свештеник.
4Погледајте само колико је велики онај коме је наш родоначелник, Аврахам, дао десетак од најбољег плена. 5Додуше, Закон налаже да и Левијеви потомци који обављају свештеничку службу узимају десетак од народа, то јест, од своје браће, иако и они воде порекло од Аврахама. 6Мелхиседек није био Левијев потомак, али је добио десетак од Аврахама и затим га благословио, њега коме су дата обећања. 7Неоспорно је да већи благосиља мањег. 8У првом случају, десетак добијају свештеници који су смртни људи, а у другом Мелхиседек за кога се тврди да је жив. 9И могло би се рећи да је Левије, који иначе узима десетак, у ствари дао десетак преко Аврахама, 10зато што је још увек био у телу свога праоца када му је Мелхиседек изашао у сусрет.
11Ако је, дакле, савршенство постигнуто посредством левитског свештенства, будући да је народ под њим добио Закон, зар би још постојала потреба да се појави свештеник по реду Мелхиседековом, уместо по реду који се назива по Арону? 12Наиме, где се мења свештенство, тамо се мења и Закон. 13А Исус, за кога је ово речено, припада другом племену – од кога нико није служио код жртвеника.
14Јасно је, наиме, да наш Господ потиче из Јудиног племена о коме Мојсије није ништа рекао када је говорио о свештенству. 15Ово постаје још очигледније појавом другог свештеника који је сличан Мелхиседеку. 16Он је постао свештеник не на основу одредбе која се темељи на закону природног наслеђа, већ на сили неуништивог живота. 17Јер Писмо сведочи о њему:
„Ти си довека свештеник
по реду Мелхиседековом.“
18Укинута је, наиме, стара заповест јер је била слаба и бескорисна. 19А пошто Закон није ништа усавршио, уведена је боља нада којом приступамо Богу.
20Ово је Бог потврдио уз заклетву, док свештеници улазе у службу без заклетве. 21Али он је постао свештеник уз заклетву Бога који му је рекао:
„Господ је дао заклетву
и неће је повући:
’Ти си довека свештеник.’“
22Самим тим је и Исус постао јамац бољег савеза.
23Уз то, многи су престали да буду свештеници, јер их је смрт прекинула у служби. 24Али пошто Христос остаје довека, његово свештенство никада не пролази. 25Он може у потпуности да спасе оне који његовим посредством приступају Богу, јер заувек живи да их заступа пред Богом.
26Јер овакав нам је Првосвештеник и био потребан – свет, безазлен, неокаљан, одељен од грешника, и узвишенији од небеса. 27Он не мора као Првосвештеници да приноси жртве за грехе сваки дан, прво за себе, а онда за народ. Ово је учинио једном за свагда приневши себе на жртву. 28Закон, наиме, поставља за Првосвештенике људе који су склони слабостима, а реч заклетве, која је дошла после Закона, поставља Сина који је заувек учињен савршеним.
