1Јер сваки Првосвештеник који се бира између људи, поставља се да заступа људе пред Богом, да приноси дарове и жртве за грехе. 2Он може да буде обзиран према онима који су у незнању и заблуди, зато што је и сам подложан слабостима. 3Због тога он мора да приноси жртве за грехе како за народ, тако и за себе.
4Ту част нико не може да присвоји за себе, него га Бог позива у ту службу, као што је то био случај са Ароном. 5Тако ни Христос није сам себи дао част да буде Првосвештеник, већ га је поставио онај који му је рекао:
„Ти си Син мој,
данас си се мени родио.“
6Тако и на другом месту каже:
„Ти си довека свештеник
по реду Мелхиседековом.“
7Он је за време свог земаљског живота уз гласни вапај и сузе, принео молитве и прошње Богу који га је могао спасти од смрти. И пошто је био покоран, Бог га је услишио. 8Иако је био Син, кроз патње се научио да буде послушан. 9Па постигавши савршенство, постао је зачетник вечног спасења свима који су му послушни, 10те га Бог прогласи Првосвештеником по реду Мелхиседековом.
Укор примаоцима поруке
11Има још много тешко објашњивих ствари о којима треба да говоримо, али сте постали лењи да слушате. 12И уместо да сте до сада већ учитељи, поново вас треба поучавати основама Божије поруке. Још увек вам је потребно млеко, а не чврста храна! 13Свако, наиме, ко се храни млеком, не сналази се добро у учењу о праведности, јер је дете. 14Чврста храна је за оне зреле, чија су чула навиком извежбана да разликују зло и добро.
